Век и по од најзначајније битке Српско-турског рата: Откривен споменик руском пуковнику Рајевском
14:17 02.09.2026 (Освежено: 11:35 03.09.2026)
Пратите нас
Поводом обележавања 150 годишњице почетка Српско-турског рата, данас је у порти манастира Свети Роман откривен споменик Николају Рајевском чији је аутор академик Руске академије уметности, вајар Ајдин Зејналов.
Основа за ауторски приказ пуковника Николаја Рајевског била је илустрација из некролога објављеног у часопису „Пчела“, септембра 1876.
У организацији Православне Епархије нишке одржана је свечана церемонија у којој су учествовали високи руски и српски званичници, као и најпознатији руски црквени Хор Сретењског манастира из Москве.
Најпре је служена света архијерејска литургија у Спомен-храму Свете Тројице у Горњем Адровцу, а затим је одржан помен пострадалим војсковођама и војницима, као и церемонија полагања венаца.
Министар културе Србије Никола Селаковић је у свом обраћању на свечаној церемонији истакао допринос добровољаца из Руске империје обнови српске државности, што је омогућило још снажније јачање вишевековних руско-српских веза.
Подсетио је да народ Србије са захвалношћу чува успомену на помоћ коју је пружила Русија, као и на подвиге њених војника и лекара.„
Министар је захвалио Епархији нишкој, Општини Алексинац, Руском дому у Београду, присутним дипломатским представницима и свима који су помогли да обележавање велике годишњице протекне у пуном сјају, уз жељу да успомена на српске и руске јунаке остане трајно надахнуће за изградњу мирне, културно богате, поносне и снажне Србије.
„Српско-руски односи нису ковани за дипломатским столовима, већ су учвршћени управо овде, на бојиштима Адровца, где је заједничка проливена крв постала залог за вековно пријатељство два народа” истакао је Селаковић.
"Нека је вечна слава палим јунацима на Адровцу и нека је вечан помен свим браниоцима слободе. Живела Русија, живела Србија, живело руско-српско братство”, додао је на крају свог обраћања српски министар.
Специјални изасланик председника Руске Федерације за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој, споменувши историју руског добровољачког покрета у другој половини 19. века, нагласио је да су у Русији добро разумели да се Срби боре за своју слободу и православну веру.
Додао је да су традиције настале пре 150 година нашле одраз и у војном савезништву између наших земаља током Другог светског рата.“Код нас су увек схватали да је српска слобода део руске слободе.
Руски амбасадор Алекасандар Боцан-Харченко и српски министар културе Никола Селаковић у друштву директора Руског дома Евгенијa Баранова и саветника руског председника за културу Михаилa Швидкојa на Светој архијерејској литургији
© Sputnik / Лола Ђорђевић
И данас Срби бране своје право да живе онако како хоће и штите слободу Српске православне цркве. Русија такође следи исту идеју”.
У коментару за медије Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан Харченко назвао је Николаја Рајевског примером правог руског војника и симболом руско-српске узајамне помоћи у тешким временима.“Пуковник Рајевски је улио добровољачки дух у наше односе.
„Данас не размишљамо дуго када треба да на политички начин помогнемо да штитимо интересе српског народа и суверенитет Србије, пре свега када је питању Косово и Метохија”, рекао је амбасадор.
Помен пострадалим војсковођама и војницима погинулим у бици код Горњег Адровца
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Церемонији су присуствовали српски министар културе Никола Селаковић, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан Харченко, саветник руског председника за културу Михаил Швидкој, директор Руског дома Евгеније Баранов, руско-српска друштва и велики број верника. Литургији је присуствовао и део посаде Иљушина.
Пуковник Николај Рајевски, који је постао симбол руског добровољачког духа и братства српског и руског народа, потицао је из чувене војне династије, био је унук хероја Отаџбинског рата 1812. године генерала Николаја Рајевског и потомак великог руског научника Михајла Ломоносова.
Током Српско-турског рата, започетог лета 1876. године, командовао је десним крилом српске војске, које је готово напола било састављено од руских кадровских официра-добровољаца. Већ у августу исте године пуковник је погинуо јуначком смрћу „за пријатеље своје“, у једној од кључних битака код села Горњи Адровац.
Укупно је на Балкан дошло између 4 и 5 хиљада руских добровољаца, од којих је више од половине погинуло.
Венце на гроб пуковника грофа Николаја Николајевича Рајевског положили су и представници Војске Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Погибија Рајевског постала је један од симболичних губитака тог рата. Касније, 1902–1903. године, на месту његове погибије, средствима мајке хероја, подигнут је спомен-храм Свете Тројице (по пројекту архитекте Александра Брунија, са фрескама по скицама Виктора Васнецова), а сам Рајевски, према мишљењу многих стручњака, послужио је као прототип грофа Вронског у роману Лава Толстоја „Ана Карењина“.
Погледајте и:
