https://sputnikportal.rs/20260907/srednjovekovni-rukopisi-otkrili-virus-star-vise-hiljada-godina-1203150426.html
Средњовековни рукописи открили вирус стар више хиљада година
Средњовековни рукописи открили вирус стар више хиљада година
Sputnik Србија
Истраживачи су у средњовековним рукописима открили ДНК трагове смртоносног овчјег вируса старог више хиљада година. Будући да се у средњем веку већина текстова... 07.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-07T22:43+0200
2026-09-07T22:43+0200
2026-09-07T22:43+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/1d/1154963843_13:0:1565:873_1920x0_80_0_0_4f7c0011792115ae6b8e53926b2bb659.jpg
ДНК анализа столетних докуменатаМеђународни тим генетичара, историчара, вирусолога и конзерватора, под вођством научника са University College-а у Даблину, изоловао је ДНК из коже коришћене за израду столећима старих докумената. Реч је о заразној болести која код оваца узрокује високу температуру, ране на кожи, а често и смрт.Међу анализираним делима налази се и хиљаду година старо Јоршко јеванђеље (York Gospels), један од најлепших сачуваних рукописа из касног англосаксонског раздобља. Проучени су и ранији текстови попут речника Corpus Glossary из Кембриџа, као и бројни други средњовековни списи из Британије и остатка Европе.Болест стара миленијумимаОвчије богиње изразито су заразне, брзо се шире и могу у кратком року захватити велики део стада. Болест узрокује озбиљне економске губитке због смањене производње млека, лоше квалитете коже и вуне те ограничења у трговини. Нема доказа да се овај вирус може пренети на људе.Студија, објављена у часопису "Science Advances", открила је да су у неким случајевима бројне странице истог рукописа садржавале ДНК вируса. То указује да су за израду тих пергамената коришћене коже заражених животиња.Упоредбом ДНК из рукописа с узорцима из зуба оваца који датирају из бронзаног доба, истраживачи су закључили да ова болест угрожава стоку већ више од 3.700 година.Стабилан геном вирусаОви налази помажу стручњацима да схвате како су се патогени развијали и какав су утицај имали на тадашња друштва. „Древни геноми помажу нам схватити еволуцију патогена с којима се и данас боримо. Приметили смо да је, за разлику од вируса људских богиња, геном овчијих богиња остао врло стабилан кроз протеклих неколико миленијума“, додао је L’Hôte.Научници сматрају да су се кључне генетске промене догодиле раније у еволуцији вируса, што би могло бити пресудно за будућу борбу против овог узрочника. Истичу и како је врло вероватно да архиви и књижнице широм света такође чувају генетске трагове некадашњих епидемија међу животињама.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика
Средњовековни рукописи открили вирус стар више хиљада година
Истраживачи су у средњовековним рукописима открили ДНК трагове смртоносног овчјег вируса старог више хиљада година. Будући да се у средњем веку већина текстова писала на пергаменту, материјалу од обрађене животињске коже, научници су управо у древним списима пронашли кључне доказе о историји вируса овчијих богиња.
ДНК анализа столетних докумената
Међународни тим генетичара, историчара, вирусолога и конзерватора, под вођством научника са University College-а у Даблину, изоловао је ДНК из коже коришћене за израду столећима старих докумената. Реч је о заразној болести која код оваца узрокује високу температуру, ране на кожи, а често и смрт.
„Анализа древне ДНК патогена из темеља је променила наше схватање историје заразних болести. Овим истраживањем показујемо да и пергамент може сачувати ДНК животињских узрочника болести“, изјавио је Louis L’Hôte, главни аутор студије.
Међу анализираним делима налази се и хиљаду година старо Јоршко јеванђеље (York Gospels), један од најлепших сачуваних рукописа из касног англосаксонског раздобља. Проучени су и ранији текстови попут речника Corpus Glossary из Кембриџа, као и бројни други средњовековни списи из Британије и остатка Европе.
Болест стара миленијумима
Овчије богиње изразито су заразне, брзо се шире и могу у кратком року захватити велики део стада. Болест узрокује озбиљне економске губитке због смањене производње млека, лоше квалитете коже и вуне те ограничења у трговини. Нема доказа да се овај вирус може пренети на људе.
Студија, објављена у часопису "Science Advances", открила је да су у неким случајевима бројне странице истог рукописа садржавале ДНК вируса. То указује да су за израду тих пергамената коришћене коже заражених животиња.
Упоредбом ДНК из рукописа с узорцима из зуба оваца који датирају из бронзаног доба, истраживачи су закључили да ова болест угрожава стоку већ више од 3.700 година.
Ови налази помажу стручњацима да схвате како су се патогени развијали и какав су утицај имали на тадашња друштва. „Древни геноми помажу нам схватити еволуцију патогена с којима се и данас боримо. Приметили смо да је, за разлику од вируса људских богиња, геном овчијих богиња остао врло стабилан кроз протеклих неколико миленијума“, додао је L’Hôte.
Научници сматрају да су се кључне генетске промене догодиле раније у еволуцији вируса, што би могло бити пресудно за будућу борбу против овог узрочника. Истичу и како је врло вероватно да архиви и књижнице широм света такође чувају генетске трагове некадашњих епидемија међу животињама.
