Шта Каја Калас тражи на Северном полу – без ледоломца? Изненадна акција дванаесторке против Русије
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Бродић ЕУ у арктичком мору
Пратите нас
Јачање позиција Европске уније на Арктику није реално и више представља политичку причу пласирану у циљу формирања позиције у новонастајућем светском поретку у којем је Брисел све слабији и слабији. ЕУ нема никакву улогу ни на једном битном делу земаљске кугле, осим на подручју такозваног Западног Балкана.
Овако истраживач студија безбедности Никола Вујиновић тумачи позив дванаест земаља Европске уније остатку блока да заузме озбиљнији став према Арктику и посвети се јачању војних, економских и других позиција дуж поларне области.
У заједничкој декларацији коју су потписале Финска, Данска, Естонија, Летонија, Литванија, Холандија, Шведска Француска, Немачка, Пољска, па чак и Румунија и Грчка, позива се на појачано праћење арктичког региона коришћењем свемирских технологија.
У декларацији коју је објавио кабинет данског премијера наводи се и да лидери ЕУ сматрају Русију „трајном безбедносном претњом у арктичком региону“, због чега се наглашава битност унапређења колективне спремности.
Жеље наспрам могућности
Вујиновић сматра да ангажовање ЕУ у арктичком појасу није реално, већ да заједнички потписана декларација представља политички потез повучен у жељи да себе учине релевантним. Такође сматра да покушавају да обесхрабре Американце од претензија на Гренланд, као и да желе да покажу свету да Северни морски пут, који тек треба да се трасира, не може бити активан без њиховог учешћа.
Основни проблем на који ће наићи биће у структури одлучивања и начину како ће између себе поделити посао. Ко ће ту бити доминантан? Видимо да Норвешка у читавој причи има најбитнију, или бар једну од најбитнијих улога, иако и није члан ЕУ. Довољно је видети које чланице Европске уније су потписале декларацију па да буде да је реч о чистој политичкој причи. Они немају ни војни, нити било који други капацитет одлучивања како би тамо манифестовали своју моћ. Такође нисам сигуран ни да ће различите националне институције бити спремне да се тиме позабаве. Ово ће почети и остати на политичкој причи која ће да оде у прошлост, као што је био случај и са многим другим сличним причама, каже Вујиновић за Спутњик.
Урсулина села и Коштини ледоломци
Такође је видљиво и интензивирање покушаја промене унутар ЕУ са једногласности у квалификовану већину, додаје наш саговорник, што свему даје обрисе Потемкинових села.
Чини ми се да су хтели да покрену причу о њиховим могућностима у Арктику како нико не би гледао у другу страну и схватио да ће ускоро можда изгубити право гласа, бар када је реч о државама из Источне Европе и Балкана.
На састанку дванаест држава говоре су одржали и шеф дипломатије ЕУ Каја Калас, као и председник Европског савета Антонио Кошта, а обоје су упозорили на Русију. Председник Руске Федерације Владимир Путин је још пролетос изјавио да, упркос надметању за утицај у арктичком региону, Русија остаје отворена за сарадњу, међутим, изгледа да Брисел не намерава да сарађује са земљом чијих се 25 одсто територије налази унутар Арктичког круга.
Свакако постоји одређена димензија потребе Брисела да се такмичи са Руском Федерацијом преко Северног леденог пута, што је тек немогуће имајући у виду да Руска Федерација има највећу флоту нуклеарних ледоломаца који представљају најнеопходније средство за горњи део хемисфере. Нисам сигуран да ли у Европи постоји и ледоломац, сетимо се ситуације од пре неколико година када се Дунав заледио, па је настао хаос. Они дакле нису имали ледоломац ни за реку, а камоли за Арктик.
Вујиновић истиче да се Каја Калас и Антонио Кошта у овом тренутку боре за „своје место под сунцем“ против Урсуле фон дер Лајен, која је тренутно најдоминантнија фигура Европске уније. Из тог разлога Кошта и Калас имају своје „слободне излете без координације“ које пласирају у јавност да би себе учинили релевантним. Евидентно је да се овде више ради о борби моћи унутар Уније, тврди наш саговорник, те тако треба тумачити и њихово уплитање у арктичку причу.
Европа и Канада биће земље удруженог арктичког рада
Поред тога што је рекао да Европска унија мора повећати војне расходе на Арктику, што ће бити укључено у наредни дугорочни буџет блока, Кошта је истакао и то да арктичке земље ЕУ и њихови савезници ван Европе треба да појачају координацију. Вујиновић сматра да не би било ефективно удруживати се са било ким, јер ће од свега поменутог и на састанку и у декларацији остати једино „мртво слово на папиру“.
Што се тиче потенцијалних партнера, ја ту видим једино Канаду. Она је, због својих сад све заоштренијих односа са Сједињеним Америчким Државама, већ почела на неки начин да се приближава Европској унији. Имајући у виду да је Канада држава која излази на Арктик огромном територијом, она има и неку логичну употребну вредност. Овде се, поново, враћамо на питање капацитета. Нисам познавалац канадске арктичке политике, али колико је мени познато Канађани немају неки ефектан институционални механизам, логистику, или нешто треће што би могло помоћи ЕУ.
Позивање на партнере би могло да представља стварање оквира за приближавање Канаде и ЕУ, али то никако не би значило и чланство, као што се све чешће у медијима говори. Тако нешто је, по мишљењу нашег саговорника, илузорно и немогуће.
Ово је покушај Европске уније да се сачува или поново омогући релевантност сопствене позиције у геополитичком свету данас, а Канаде да се на неки начин супротстави Доналду Трампу, пошто је његов реалан или нереалан покушај да ту Канаду на неки начин потчини, закључује Вујиновић.
Погледајте и:
