https://sputnikportal.rs/20260916/dan-odluke--u-hagu-se-izricu-presude-taciju-krasniciju-veseljiju-i-seljimiju-1203450651.html
Дан одлуке — у Хагу се изричу пресуде Тачију, Краснићију, Весељију и Сељимију
Дан одлуке — у Хагу се изричу пресуде Тачију, Краснићију, Весељију и Сељимију
Sputnik Србија
Пред Специјализованим већима Косова у Хагу за данас је заказано изрицање пресуде четворици вођа тзв. ОВК по оптужници за ратне злочине и злочине против... 16.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-16T07:37+0200
2026-09-16T07:37+0200
2026-09-16T08:35+0200
србија
србија
косово и метохија (ким)
хашим тачи
специјализована већа косова
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/10/1203450033_0:161:3070:1888_1920x0_80_0_0_02fdd57cb289ffa8eaf8451d37a5e065.jpg
Изрицање првостепене пресуде, на коју ће странке у поступку имати право на жалбу, заказано је за 10 часова, а очекује се да ће трајати два сата.Оптужница их терети по основу индивидуалне кривичне одговорности у шест тачака за злочине против човечности: прогон, затварање, друге нехумане поступке, мучење, убиство и присилни нестанак лица и у четири тачке за ратне злочине: противправно и произвољно лишење слободе, сурово поступање, мучење и убиство.Према оптужници, жртве су била лица која нису подржавала тзв. ОВК и то Срби, Роми, Ашкалије, цивили за које је тзв. ОВК сматрала да сарађују са српским властима, Албанци који су подржавали Демократски савез Косова или били повезани са том странком и са другим странкама за које је тзв. ОВК сматрала да су јој противници, Албанци који се нису придружили тзв. ОВК или је нису подржавали, лица за које је тзв. ОВК, на основу њиховог тренутног или бившег запослења, сматрала да су јој противници, као и они који су се дружили са Србима.У оптужници се наводи да су кривична дела за која су оптужени вршена најкасније од марта 1998. до краја септембра 1999. године на више од 40 места широм Косова и Метохије, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији.Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за ратне и злочине против човечности над најмање 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено.Тужилаштво је истакло да су оптужени имали снажну колективну улогу као кључни чланови главног штаба тзв. ОВК, да је постојао њихов умишљај, да су имали сазнања о кривичним делима и вршили ефективну контролу на терену и да је сваки од оптужених дао значајан допринос остваривању удруженог злочиначког подухвата.Тужиоци су током суђења истакли да су оптужени формулисали и делили заједнички циљ, а то је да стекну контролу над целим Косовом и Метохијом и то насиљем над свима које су сматрали својим противницима.Детаљно је описано на који начин су припадници тзв. ОВК мучили лица која су отели и заробили, а заступник жртава Сајмон Лоз, који заступа 156 жртава које учествују у поступку, истакао је да су припадници тзв. ОВК према жртвама показали невероватну свирепост и суровост екстремних размера.Тимови одбране оптужених тврдили су да тужилаштво није доказало наводе оптужнице и затражили ослобађајућу пресуду. Одбрана је такође тврдила да тзв. ОВК није имала јединствену командну структуру и да њене вође нису имале контролу на терену.Тачијева одбрана извела је седам сведока, међу којима и бившег команданта НАТО-а Веслија Кларка, бившег помоћника државног секретара САД Џејмса Рубина, бившег изасланика САД у Приштини Кристофера Хила и Џока Ковија, бившег заменика шефа администрације Унмика у време када је шеф те мисије био Бернар Кушнер.Првобитна оптужница против Тачија и других потврђена је 26. октобра 2020, а потом је измењена у септембру 2021 и у априлу и септембру 2022. године. Мање редигована верзија оптужнице поднета је у фебруару 2023. године и то је важећа оптужница у овом предмету.Оптужене вође тзв. ОВК су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020, а суђење је почело у априлу 2023. године. Завршна излагања одржана су од 9. до 18. фебруара ове године.Током суђења су укупно 134 сведока дала исказ, од којих је 125 сведока позвало тужилаштво, двоје сведока позвао је заступник жртава, а седам одбрана. Осим тога, 164 изјаве сведока усвојене су у писаном облику. Тужилаштво је извело око 3.000 материјалних доказа.Пред Специјализованим већима против Тачија води се одвојени поступак за ометање правде и покушај утицаја на сведоке, где је оптужен са још четворицом бивших припадника тзв. ОВК.Тужилаштво је у том процесу затражило да Тачи буде осуђен на шест година затвора.Тзв. ОВК је током 1998. и 1999. године извршила бројне злочине, убиства и отмице над припадницима војске и полиције тадашње Југославије, Србима и другим неалбанцима, као и Албанцима који нису прихватили да буду њени помагачи или припадници.
https://sputnikportal.rs/20260915/pojacane-mere-bezbednosti--na-kim-hoce-li-se-presuda-hasimu-taciju-sruciti--na-srbe-1203435387.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/10/1203450033_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_9a7acb9f0db67c5f4395b21e425a901f.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, косово и метохија (ким), хашим тачи, специјализована већа косова
србија, косово и метохија (ким), хашим тачи, специјализована већа косова
Дан одлуке — у Хагу се изричу пресуде Тачију, Краснићију, Весељију и Сељимију
07:37 16.09.2026 (Освежено: 08:35 16.09.2026) Пред Специјализованим већима Косова у Хагу за данас је заказано изрицање пресуде четворици вођа тзв. ОВК по оптужници за ратне злочине и злочине против човечности, а тужилаштво је у завршној речи затражило по 45 година затвора за оптужене Хашима Тачија, Јакупа Краснићија, Реџепа Сељимија и Кадрија Весељија.
Изрицање првостепене пресуде, на коју ће странке у поступку имати право на жалбу, заказано је за 10 часова, а очекује се да ће трајати два сата.
Оптужница их терети по основу индивидуалне кривичне одговорности у шест тачака за злочине против човечности: прогон, затварање, друге нехумане поступке, мучење, убиство и присилни нестанак лица и у четири тачке за ратне злочине: противправно и произвољно лишење слободе, сурово поступање, мучење и убиство.
Према оптужници, жртве су била лица која нису подржавала тзв. ОВК и то Срби, Роми, Ашкалије, цивили за које је тзв. ОВК сматрала да сарађују са српским властима, Албанци који су подржавали Демократски савез Косова или били повезани са том странком и са другим странкама за које је тзв. ОВК сматрала да су јој противници, Албанци који се нису придружили тзв. ОВК или је нису подржавали, лица за које је тзв. ОВК, на основу њиховог тренутног или бившег запослења, сматрала да су јој противници, као и они који су се дружили са Србима.
У оптужници се наводи да су кривична дела за која су оптужени вршена најкасније од марта 1998. до краја септембра 1999. године на више од 40 места широм Косова и Метохије, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији.
Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за ратне и злочине против човечности над најмање 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено.
Тужилаштво је истакло да су оптужени имали снажну колективну улогу као кључни чланови главног штаба тзв. ОВК, да је постојао њихов умишљај, да су имали сазнања о кривичним делима и вршили ефективну контролу на терену и да је сваки од оптужених дао значајан допринос остваривању удруженог злочиначког подухвата.
Тужиоци су током суђења истакли да су оптужени формулисали и делили заједнички циљ, а то је да стекну контролу над целим Косовом и Метохијом и то насиљем над свима које су сматрали својим противницима.
Детаљно је описано на који начин су припадници тзв. ОВК мучили лица која су отели и заробили, а заступник жртава Сајмон Лоз, који заступа 156 жртава које учествују у поступку, истакао је да су припадници тзв. ОВК према жртвама показали невероватну свирепост и суровост екстремних размера.
Тимови одбране оптужених тврдили су да тужилаштво није доказало наводе оптужнице и затражили ослобађајућу пресуду. Одбрана је такође тврдила да тзв. ОВК није имала јединствену командну структуру и да њене вође нису имале контролу на терену.
Тачијева одбрана извела је седам сведока, међу којима и бившег команданта НАТО-а Веслија Кларка, бившег помоћника државног секретара САД Џејмса Рубина, бившег изасланика САД у Приштини Кристофера Хила и Џока Ковија, бившег заменика шефа администрације Унмика у време када је шеф те мисије био Бернар Кушнер.
Првобитна оптужница против Тачија и других потврђена је 26. октобра 2020, а потом је измењена у септембру 2021 и у априлу и септембру 2022. године. Мање редигована верзија оптужнице поднета је у фебруару 2023. године и то је важећа оптужница у овом предмету.
Оптужене вође тзв. ОВК су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020, а суђење је почело у априлу 2023. године. Завршна излагања одржана су од 9. до 18. фебруара ове године.
Током суђења су укупно 134 сведока дала исказ, од којих је 125 сведока позвало тужилаштво, двоје сведока позвао је заступник жртава, а седам одбрана. Осим тога, 164 изјаве сведока усвојене су у писаном облику. Тужилаштво је извело око 3.000 материјалних доказа.
Пред Специјализованим већима против Тачија води се одвојени поступак за ометање правде и покушај утицаја на сведоке, где је оптужен са још четворицом бивших припадника тзв. ОВК.
Тужилаштво је у том процесу затражило да Тачи буде осуђен на шест година затвора.
Тзв. ОВК је током 1998. и 1999. године извршила бројне злочине, убиства и отмице над припадницима војске и полиције тадашње Југославије, Србима и другим неалбанцима, као и Албанцима који нису прихватили да буду њени помагачи или припадници.