https://sputnikportal.rs/20260916/danas-je-najbolja-na-svetu-a-njen-otac-pamti-finale-protiv-olge-danilovic-jelena-ribakina-sport-tenis-1203427223.html
Данас је најбоља на свету, а њен отац памти финале против Олге Даниловић
Данас је најбоља на свету, а њен отац памти финале против Олге Даниловић
Sputnik Србија
Пут Јелене Рибакине до светског тениског врха био је далеко од уобичајеног. Често је сама путовала на турнире, док су родитељи резултате њених мечева сазнавали... 16.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-16T10:58+0200
2026-09-16T10:58+0200
2026-09-16T10:57+0200
спорт
спорт
тенис
јелена рибакина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/0c/1158441626_0:264:3074:1993_1920x0_80_0_0_57f8242b7aac054bfee53110c824267b.jpg
Андреј Рибакин својевремено је детаљно говорио о почецима каријере своје ћерке и финансијским изазовима са којима се породица суочавала пре него што је Јелена постала једна од најбољих тенисерки света.Једна од прича посебно је занимљива српској публици, јер је у њој важну улогу имала Олга Даниловић.Рибакин није могао тачно да се сети да ли је турнир одигран у Хрватској или Турској, али је добро запамтио како је изгледало финале две девојке које су тада тек градиле своје каријере.„Да, до 18. године, и то је било невероватно. Сећам се да је играла финале са Даниловићевом, или у Хрватској или у Турској, а ми смо сви седели код куће и чекали позив. Куликовска нас је позвала и питала како иде меч. Али већ је прошло више од три сата. Убрзо је позвала Лена: ‘Мама, победила сам!’“Та епизода најбоље описује услове у којима је Рибакина градила каријеру.Њени родитељи због пословних и финансијских околности нису могли редовно да путују са њом. Мајка је успевала да је прати три или четири пута годишње, исто толико и отац, а породични одмори практично су коришћени за тениска путовања.Само једном у том периоду Рибакина је успела да оде на турнир са тренером, а још једном са спаринг партнером.Због ограниченог буџета породица је покушавала да пронађе начин да Јелена истовремено настави да се развија и направи прелаз из јуниорског у професионални тенис.Управо у том периоду догодила се ситуација која је могла потпуно да промени њен живот.Са 18 година Рибакина је сама отпутовала у Америку на јуниорски Ју-Ес опен, турнир који јој је био изузетно важан. Међутим, изненада јој је драстично пао ниво хемоглобина.Осећала се веома лоше и чак се онесвестила, после чега јој није дозвољено да настави такмичење.Иако је она желела да игра, њен отац је касније признао да је одлука да буде повучена са турнира била исправна.За породицу је то био преломни тренутак.Родитељи су одлучили да више не желе да шаљу ћерку саму на далека путовања. Проблем је био што нису имали довољно новца да је редовно прате, па је чак разматран и крај професионалне тениске каријере.„То је био огроман стрес за нас. Тада смо мама и ја одлучили: ‘То је то, ово је последњи пут да негде путује сама. А пошто ми немамо новца да путујемо, завршићемо са професионалним тенисом.’“Међутим, Рибакина је имала другу, веома озбиљну могућност.Чак 15 универзитета желело РибакинуЊени резултати нису прошли незапажено у Северној Америци. Према речима Андреја Рибакина, породица је имала добре понуде од око 15 универзитета из Сједињених Америчких Држава и Канаде.План је био да Јелена добије спортску стипендију која би покрила трошкове школовања и истовремено јој омогућила да настави да игра тенис.Њен отац је ту опцију схватио толико озбиљно да је водио посебну свеску у коју је записивао заинтересоване универзитете.И избор је практично већ постојао.Малибу је био прва опција.„Чуо сам да постоји много спортских програма за развој студената и да би добила стипендију која би покривала трошкове школовања. Мени је то изгледало као једини пут за њу. Имао сам посебну свеску у коју сам записивао те универзитете. Предност смо дали Малибуу. Али није се остварило“, испричао је Рибакин.Уместо одласка на студије, уследио је преокрет.Људи из њеног тениског окружења успели су да пронађу инвеститора спремног да помогне наставак каријере. Иако та сарадња на крају није дугорочно заживела, Рибакина је добила драгоцено време да настави путем професионалног тениса.Потом се појавио и бизнисмен Аркадиј Лифшиц, који је, према речима њеног оца, помагао без потписаног уговора. Веровао је процени некадашњег тенисера Андреја Чеснокова да Јелена има потенцијал за велику каријеру.Лифшиц јој је омогућио бесплатно коришћење терена у Сколкову, плаћао поједина такмичења и обезбедио кондиционог тренера – петоструку светску шампионку у модерном петобоју Ирину Кисељову.Све оно што је уследило показало је колико је мало недостајало да тенис остане без једне велике шампионке.Девојка која је као тинејџерка сама одлазила на турнире, док су родитељи код куће чекали телефонски позив да сазнају како је завршила финале против Олге Даниловић, са 18 година била је близу одлуке да напусти професионални тенис и прихвати једну од бројних универзитетских понуда.Неколико година касније, Јелена Рибакина је постала најбоља тенисерка на свету и показала колико је танка линија између одустајања и доласка до самог врха светског тениса.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, тенис, јелена рибакина
спорт, тенис, јелена рибакина
Данас је најбоља на свету, а њен отац памти финале против Олге Даниловић
Пут Јелене Рибакине до светског тениског врха био је далеко од уобичајеног. Често је сама путовала на турнире, док су родитељи резултате њених мечева сазнавали телефоном. Отац Андреј памти једно финале против српске тенисерке Олге Даниловић – меч који нико из породице није могао да гледа, па су код куће сатима чекали да Јелена јави шта је урадила.
Андреј Рибакин својевремено је детаљно говорио о почецима каријере своје ћерке и финансијским изазовима са којима се породица суочавала пре него што је Јелена постала једна од најбољих тенисерки света.
Једна од прича посебно је занимљива српској публици, јер је у њој важну улогу имала Олга Даниловић.
Рибакин није могао тачно да се сети да ли је турнир одигран у Хрватској или Турској, али је добро запамтио како је изгледало финале две девојке које су тада тек градиле своје каријере.
„Да, до 18. године, и то је било невероватно. Сећам се да је играла финале са Даниловићевом, или у Хрватској или у Турској, а ми смо сви седели код куће и чекали позив. Куликовска нас је позвала и питала како иде меч. Али већ је прошло више од три сата. Убрзо је позвала Лена: ‘Мама, победила сам!’“
Та епизода најбоље описује услове у којима је Рибакина градила каријеру.
Њени родитељи због пословних и финансијских околности нису могли редовно да путују са њом. Мајка је успевала да је прати три или четири пута годишње, исто толико и отац, а породични одмори практично су коришћени за тениска путовања.
Само једном у том периоду Рибакина је успела да оде на турнир са тренером, а још једном са спаринг партнером.
Због ограниченог буџета породица је покушавала да пронађе начин да Јелена истовремено настави да се развија и направи прелаз из јуниорског у професионални тенис.
Управо у том периоду догодила се ситуација која је могла потпуно да промени њен живот.
Са 18 година Рибакина је сама отпутовала у Америку на јуниорски Ју-Ес опен, турнир који јој је био изузетно важан. Међутим, изненада јој је драстично пао ниво хемоглобина.
Осећала се веома лоше и чак се онесвестила, после чега јој није дозвољено да настави такмичење.
Иако је она желела да игра, њен отац је касније признао да је одлука да буде повучена са турнира била исправна.
За породицу је то био преломни тренутак.
Родитељи су одлучили да више не желе да шаљу ћерку саму на далека путовања. Проблем је био што нису имали довољно новца да је редовно прате, па је чак разматран и крај професионалне тениске каријере.
„То је био огроман стрес за нас. Тада смо мама и ја одлучили: ‘То је то, ово је последњи пут да негде путује сама. А пошто ми немамо новца да путујемо, завршићемо са професионалним тенисом.’“
Међутим, Рибакина је имала другу, веома озбиљну могућност.
Чак 15 универзитета желело Рибакину
Њени резултати нису прошли незапажено у Северној Америци. Према речима Андреја Рибакина, породица је имала добре понуде од око 15 универзитета из Сједињених Америчких Држава и Канаде.
План је био да Јелена добије спортску стипендију која би покрила трошкове школовања и истовремено јој омогућила да настави да игра тенис.
Њен отац је ту опцију схватио толико озбиљно да је водио посебну свеску у коју је записивао заинтересоване универзитете.
И избор је практично већ постојао.
Малибу је био прва опција.
„Чуо сам да постоји много спортских програма за развој студената и да би добила стипендију која би покривала трошкове школовања. Мени је то изгледало као једини пут за њу. Имао сам посебну свеску у коју сам записивао те универзитете. Предност смо дали Малибуу. Али није се остварило“, испричао је Рибакин.
Уместо одласка на студије, уследио је преокрет.
Људи из њеног тениског окружења успели су да пронађу инвеститора спремног да помогне наставак каријере. Иако та сарадња на крају није дугорочно заживела, Рибакина је добила драгоцено време да настави путем професионалног тениса.
Потом се појавио и бизнисмен Аркадиј Лифшиц, који је, према речима њеног оца, помагао без потписаног уговора. Веровао је процени некадашњег тенисера Андреја Чеснокова да Јелена има потенцијал за велику каријеру.
Лифшиц јој је омогућио бесплатно коришћење терена у Сколкову, плаћао поједина такмичења и обезбедио кондиционог тренера – петоструку светску шампионку у модерном петобоју Ирину Кисељову.
Све оно што је уследило показало је колико је мало недостајало да тенис остане без једне велике шампионке.
Девојка која је као тинејџерка сама одлазила на турнире, док су родитељи код куће чекали телефонски позив да сазнају како је завршила финале против Олге Даниловић, са 18 година била је близу одлуке да напусти професионални тенис и прихвати једну од бројних универзитетских понуда.
Неколико година касније, Јелена Рибакина је постала најбоља тенисерка на свету и показала колико је танка линија између одустајања и доласка до самог врха светског тениса.
