https://sputnikportal.rs/20260916/nije-civava-nego-kojot-genetika-otkriva-nepoznanice-o-popularnoj-rasi-pasa-1203430087.html
Није чивава него којот: Генетика открива непознанице о популарној раси паса
Није чивава него којот: Генетика открива непознанице о популарној раси паса
Sputnik Србија
Чиваве, једне од најпрепознатљивијих раса на свету, деле део генетског материјала с дивљим којотима. То је показало ново истраживање о пореклу псеће генетике... 16.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-16T22:46+0200
2026-09-16T22:46+0200
2026-09-16T22:46+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0f/1203430260_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_61ad13004791505402c443725d77df85.jpg
ДНК у свакој ћелији живог организма функционише као генетски запис који чува еволуциону историју. Родитељи преносе своју ДНК на потомство, а управо тај материјал омогућава научницима да прате порекло врста кроз време.Откриће којотових генаЧитање те историје је сложено, али савремени рачунари помажу у анализи огромних генетских база података. Тим са Универзитета Станфорд тестирао је два нова софтверска програма, Gnomix и Gnofix, који истовремено анализирају геноме многих животиња, процењују њихову повезаност и исцртавају еволуциону карту.Тај процес, стручно назван закључивање о локалном пореклу (LAI), помаже истраживачима да утврде порекло специфичних делова ДНК. Користећи ту методу, научници су у геному чиваве открили неочекивану везу и утврдили да најмањи пас на свету дели неколико сегмената генома с дивљим којотима.Ово допуњује раније доказе који су показивали да су савремене мексичке расе, чивава и мексички бездлаки пас Xoloitzcuintli (Xolo), мешавина европских и претколумбовских паса. Софтвер Gnomix потврдио је северноамеричко порекло обе расе. Анализа је у породичном стаблу чиваве пронашла гене којота, док геном Xola садржи више од четири одсто гена арктичких паса.Нејасно порекло и улога човекаСтудија објављена у часопису Nature Communications није утврдила када су тачно гени којота ушли у наследну линију чивава, али истраживања упућују на то да се то догодило пре доласка Колумба у Америку.Такође није познато да ли је укрштање било намерно или случајно. Иако се њихове велике уши и изражајно завијање могу повезати с којотима, није јасно које су особине чиваве наследиле од својих дивљих предака. Познате су по независном и самоувереном карактеру, што је необично за тако мале псе.Зоолог Жаклин Бојд, која није учествовала у студији, објаснила је за The Conversation да се дивљи којоти и вукови природно укрштају, поготово на подручјима где су „вучје” особине понашања корисне. Којоти су знатно мањи од вукова, али и даље вишеструко већи од чивава.Минијатурна грађа чиваве стога је вероватно резултат вештачке селекције, односно људског узгоја паса с пожељним особинама. Boyd је додала да постоје докази о сићушним псима у мезоамеричким културама и пре доласка Европљана, али њихова непосредна веза с данашњим чивавама није позната.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика, друштво
живи свет и генетика, друштво
Није чивава него којот: Генетика открива непознанице о популарној раси паса
Чиваве, једне од најпрепознатљивијих раса на свету, деле део генетског материјала с дивљим којотима. То је показало ново истраживање о пореклу псеће генетике које би могло да објасни неке од њихових јединствених особина, пише Science Alert.
ДНК у свакој ћелији живог организма функционише као генетски запис који чува еволуциону историју. Родитељи преносе своју ДНК на потомство, а управо тај материјал омогућава научницима да прате порекло врста кроз време.
Читање те историје је сложено, али савремени рачунари помажу у анализи огромних генетских база података. Тим са Универзитета Станфорд тестирао је два нова софтверска програма, Gnomix и Gnofix, који истовремено анализирају геноме многих животиња, процењују њихову повезаност и исцртавају еволуциону карту.
Тај процес, стручно назван закључивање о локалном пореклу (LAI), помаже истраживачима да утврде порекло специфичних делова ДНК. Користећи ту методу, научници су у геному чиваве открили неочекивану везу и утврдили да најмањи пас на свету дели неколико сегмената генома с дивљим којотима.
Ово допуњује раније доказе који су показивали да су савремене мексичке расе, чивава и мексички бездлаки пас Xoloitzcuintli (Xolo), мешавина европских и претколумбовских паса. Софтвер Gnomix потврдио је северноамеричко порекло обе расе. Анализа је у породичном стаблу чиваве пронашла гене којота, док геном Xola садржи више од четири одсто гена арктичких паса.
Нејасно порекло и улога човека
Студија објављена у часопису Nature Communications није утврдила када су тачно гени којота ушли у наследну линију чивава, али истраживања упућују на то да се то догодило пре доласка Колумба у Америку.
Такође није познато да ли је укрштање било намерно или случајно. Иако се њихове велике уши и изражајно завијање могу повезати с којотима, није јасно које су особине чиваве наследиле од својих дивљих предака. Познате су по независном и самоувереном карактеру, што је необично за тако мале псе.
Зоолог Жаклин Бојд, која није учествовала у студији, објаснила је за The Conversation да се дивљи којоти и вукови природно укрштају, поготово на подручјима где су „вучје” особине понашања корисне. Којоти су знатно мањи од вукова, али и даље вишеструко већи од чивава.
Минијатурна грађа чиваве стога је вероватно резултат вештачке селекције, односно људског узгоја паса с пожељним особинама. Boyd је додала да постоје докази о сићушним псима у мезоамеричким културама и пре доласка Европљана, али њихова непосредна веза с данашњим чивавама није позната.
