Њему светлост није потребна: Откривен „ђавољи цвет“ са три рога /фото/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Већина биљака животну енергију добија од Сунца, но чини се да је малени цвет из сеновитих делова тајландске шуме изузетак од тог правила.
Биљка готово црног цвета, из којег израстају три изданка налик роговима, преживљава без сунчеве светлости, а научници су јој дали име које одговара њеном изгледу – Thismia daemona, или „ђавољи цвет“, пише Science Alert.
Живот без фотосинтезе
Ђавољи изглед није једина необичност ове биљке. Она нема хлорофил, зелени пигмент помоћу којег већина биљака упија светлосну енергију и фотосинтезом ствара храну. T. daemona не може да користи сунчеву светлост за добијање енергије. Уместо тога, угљеник и остале хранљиве материје црпи из гљива које живе у тлу.
Научници такав начин живота називају микохетеротрофија. Биљка се спаја на подземну мрежу гљива, што јој омогућује опстанак на мрачном шумском тлу. Већи део животног циклуса проводи скривена испод отпалог лишћа, а изнад површине се појављује само кратко, током цветања и доношења плода.
👹 A new species of fairy lantern plant, Thismia daemona, has been described from Thailand, named for its devil-like blackish flowers with horn-like appendages!
— PhytoKeys (@PhytoKeys) September 2, 2026
➡️ Study: https://t.co/KL49PlrS86
🔗 @Pensoft's blog: https://t.co/RYhql5JXxf pic.twitter.com/hMxBh7YgEu
Откриће на неочекиваној локацији
Истраживачи са универзитета Chulalongkorn и Prince of Songkla открили су врсту у мају 2025. у Националном парку Тонг Фа Пум у западном Тајланду. Примерци су расли међу отпалим лишћем и бамбусом на надморској висини између 930 и 970 метара. Ова локација изненадила је научнике, јер се врсте из рода Thismia обично налазе у влажним прашумама на нижим висинама.
„Проналазак врсте Thismia daemona био је доиста велико изненађење“, рекао је ботаничар Сахут Чантанаорапин са Универзитета Prince of Songkla. Откриће у сезонској планинској шуми на готово 1.000 метара висине упућује на то да ове биљке можда подносе шири распон околишних услова него што се досад сматрало.
Изглед и класификација
Заједно с цветом, T. daemona може да достигне висину од око 12,5 центиметара. Има длакаво, бледосмеђе корење које подсећа на комадиће корала. Готово црни цвет има меснате црвенкасто-наранџасте делове, прозирне плаве прашнике и три танка „рога“ која се уздижу изнад куполасте структуре.
Чантанаорапин објашњава да име одражава „скривен, подземни и тајанствени начин живота“ биљке, као и њену „ђаволску есенцију“. Нова врста припада роду Thismia, скупини биљака познатих и као „вилинске светиљке“, која обухвата око 120 признатих врста.
🤯 Scientists just found a real “devil flower” in a Thai forest, and it doesn’t use sunlight at all.
— Gina Beana Fofina (@Ginasassyass) September 13, 2026
Thismia daemona has no chlorophyll, no green parts, and no photosynthesis.
It lives almost its whole life under leaf litter and steals carbon from underground fungi.
When it… pic.twitter.com/cAX4nwTC0X
Како би потврдили да је реч о новој врсти, истраживачи су испитали њене физичке карактеристике микроскопијом и фотографијом високе резолуције те су анализирали пет регија њене нуклеарне и митохондријске ДНК. Поређење је показало да јој је најближи сродник Thismia betung-kerihunensis с Борнеа.
Значај и угроженост
Откриће је важно јер T. daemona припада мањој групи Geomitra, која је досад била забележена само на Малајском полуострву, Борнеу и Суматри. Налаз у западном Тајланду проширује познато станиште те скупине према северу и повећава број познатих врста рода Thismia у Тајланду са 15 на 16. Међутим, откриће је одмах подстакло и забринутост за опстанак врсте.
Позната је само једна популација с мање од 50 јединки, које расту на подручју мањем од 0,05 квадратних километара. Иако се локација налази унутар заштићеног националног парка, редовно је посећују туристи који би могли случајно стати на биљке или пореметити тло о којем зависе и оне и гљиве с којима живе. Истраживачи су стога предложили да се врста привремено процени као крајње угрожена према критеријумима Међународног савеза за очување природе (IUCN).
Реч је о прелиминарној процени, а не о службеном уврштењу на Црвени списак.
„Ако локално становништво подстакнемо да се поноси својом природном баштином, нећемо само заштитити микростаниште, него ћемо подржати и одрживи екотуризам који води сама заједница“, поручио је Чантанаорапин.
Ђавољи цвет показује да чак и заштићена и посећена подручја могу да скривају врсте непознате науци. Студија о открићу објављена је у часопису PhytoKeys.
Погледајте и:
