Нови правилник о регистру „Не зови“ доноси већи степен заштите, посебно за старије грађане
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Од јануара 2024. године постоји регистар „Не зови“, а нови правилник, који је ступио на снагу 12. септембра и објављен у Службеном гласнику, прецизније прописује обавезе трговаца који пре него што позову грађанина морају да провере да ли се његов број налази у регистру.
Правник Националне организације потрошача Србије Марко Драгић рекао је да нови правилник доноси већи степен заштите посебно за старије грађане који су често били мета нежељених рекламних позива.
Драгић је навео да су старији грађани посебно изложени ризику, јер су се нежељени позиви неретко завршавали закључивањем уговора и куповином производа по ценама вишеструко већим од тржишних.
„Новим правилником добијамо већи степен заштите управо таквих потрошача, који су често били мета оваквих позива. Ти позиви су се неретко завршавали закључивањем нежељених уговора, на штету крајњег корисника, при чему су производи често наплаћивани десетинама пута више од њихове стварне, односно тржишне вредности“, навео је Драгић.
Драгић грађанима који су често изложени рекламним позивима препоручује да у регистар упишу своје бројеве, као и бројеве старијих чланова породице.
„Када је почела примена, проверили смо како функционише цео систем и да ли је заиста једноставно уписати број у регистар. Свакако смо то проверили, тако да свима препоручујемо да, уколико су често мета оваквих позива, свој број упишу у регистар како би заштитили себе или своје најближе од нежељених позива“, рекао је Драгић.
Регистар је намењен грађанима који не желе рекламне позиве и поруке, а трговцима је забрањено да позивају бројеве уписане у тај регистар. Уколико број није уписан у регистар, позив је дозвољен, док је контактирање грађана чији су бројеви уписани забрањено.
Према речима Драгића, провера се обавља преко РАТЕЛ-а, који води регистар.
„Мора да се провери да ли се број води у регистру пре самог позива. То се може урадити на сајту РАТЕЛ-а, који је регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге и који води тај регистар. Након тога, сваки трговац је дужан да провери број. Уколико се број не налази у регистру, има право да га позове. Уколико се налази у регистру, нема законско право да га позове. Ако ипак дође до таквог позива, предвиђена је новчана казна и издавање прекршајног налога лицу које је прекршило овај правилник“, навео је он.
Један од проблема са којима се грађани сусрећу јесу позиви са непознатих или скривених бројева, након којих често није могуће ступити у контакт са позиваоцем. Драгић је навео да се, уз помоћ оператера, може утврдити ко стоји иза таквих бројева.
„Разне су манипулаторске радње којима се служе како би на најлакши могући начин дошли до велике зараде. Велику улогу у свему томе, наравно, имају оператери, који ће кроз листинг и евиденцију долазних и одлазних позива моћи да утврде ко се заиста крије иза броја. Доста нам у томе помаже и то што мора да се утврди стварни власник броја телефона“, рекао је Драгић.
На основу новог закона, сваки број мора да буде регистрован, односно да иза њега стоји одређено име и презиме.
„Тако се и с те стране веома лако може утврдити ко заиста стоји иза бројева са којих се упућују позиви. Када се све то сагледа, добијамо управо то да је, након што се број упише у регистар, потрошач на неки начин сигуран да га више нико неће узнемиравати“, указао је Драгић. Грађани у регистар „Не зови“ могу да упишу и фиксне и мобилне бројеве.
Захтев могу да поднесу онлајн, путем формулара, или лично у пословници свог оператера.
„Најједноставније је да се захтев поднесе путем онлајн формулара. Они који нису довољно информатички обучени могу да оду у пословницу оператера, затраже формулар и потпишу га. Важно је знати да се из регистра може уписати или исписати једном месечно“, навео је Драгић.
Једном уписан број не мора поново да се пријављује сваког месеца. Остаје у регистру све док корисник не затражи његово брисање.
„Број остаје у регистру све док потрошач не одлучи да га испише“, указао је Драгић.
Заштита се не односи само на телефонске позиве већ и на СМС рекламне поруке, уколико потрошач претходно није дао писану сагласност.
„Свака комуникација промотивног карактера, за коју потрошач претходно није дао писану сагласност, обухваћена је овим правилником“, навео је Драгић за РТС.
Посебно је важно питање шта се дешава када је грађанин раније дао сагласност некој компанији да га контактира. То се може догодити, на пример, приликом издавања картица лојалности, учешћа у наградним играма или прихватања општих услова неке промоције.
„Често се може десити да је сагласност дата у склопу издавања картица лојалности, приликом пријаве за неку промоцију или учешћа у наградним играма. Кроз те опште услове често се даје и сагласност за контактирање“, објаснио је Драгић.
Уколико је грађанин прихватио услове којима је предвиђено да компанија може да га контактира, сматра се да је дао сагласност за такву комуникацију.
„Самим тим сте свесно дали сагласност да вас може контактирати компанија којој сте ту сагласност дали“, навео је Драгић.
За трговце који не поштују правила предвиђене су новчане казне.
Према речима Драгића, правно лице које прекрши закон, односно правилник, може бити кажњено са 200.000 динара, док је за одговорно лице у правном лицу предвиђена казна од 50.000 динара.
Грађани који добију нежељени позив иако се њихов број налази у регистру „Не зови“ могу да пријаве случај. Први корак је да од оператера затраже листинг, након чега се подноси захтев РАТЕЛ-у.
„Пријава лица које крши закон може се поднети тако што се случај пријави оператеру, односно прво се затражи листинг. Након тога се упућује захтев РАТЕЛ-у, који у складу са својим надлежностима издаје прекршајни налог и санкционише лице које крши правилник“, навео је Драгић.
Грађанима који приме рекламни позив саветује се да не доносе одлуку под притиском. Најпре би требало да затраже све информације о производу, упореде их са доступним информацијама на интернету, а потом одлуче да ли желе да га купе.
„Уколико број није у регистру, треба саслушати понуду и, ако производ није неопходан, захвалити се на позиву. Уколико је производ заиста потребан, најпре треба затражити све информације о њему, упоредити их са доступним информацијама на интернету, нарочито цену, и тек онда донети одлуку и накнадно се јавити“, поручио је Драгић.
Погледајте и:
