https://sputnikportal.rs/20260920/vise-od-igre-velika-bitka-za--najvazniju-sporednu-stvar-na-svetu-video-1203533050.html

Више од игре: Велика битка за – најважнију споредну ствар на свету /видео/

Више од игре: Велика битка за – најважнију споредну ствар на свету /видео/

Sputnik Србија

Тезе о повезаности фудбала са правдом, демократијом и слободом за моћне корпорације само су трице и кучине, ствар давно прохујалог хладноратовског времена и... 20.09.2026, Sputnik Србија

2026-09-20T15:26+0200

2026-09-20T15:26+0200

2026-09-20T15:26+0200

свет

свет

свет – политика

светско првенство у фудбалу

спорт

емисија „пророк“

коментари и аналитика

пророк

подкаст

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/14/1143050360_0:0:1204:677_1920x0_80_0_0_dba9daf8bb9b36ec4d7cb2ece27c1a91.jpg

Само постојање Совјетског Савеза дугорочно је обликовало бројне друштвене и политичке процесе у Европи, мада тога често нисмо свесни. Са једне стране, уплашене од ширења комунизма западно од „гвоздене завесе“, елите (политичке, културне и пословне) у европским државама пристајале су на успостављање социјалне државе и установљавање система унутар којег ће бити равномерније бити распоређеивана новостворена вредност.Суочена са комунистичком концептуализацијом социјалне правде, Европа је морала некако одговорити и сама обликовати исту такву политику, доказујући како совјетски модел није нити ексклузиван, нити ефикасан. Са друге стране, морало се показати и како разлика у односу на совјетски модел постоји.Диференцијација се најпре огледала у наглашавању политичких слобода и пратећем вишепартијском систему. То је са собом у послератном периоду допринело већем укључивању грађана у политику, развоју хоризонталних друштвених веза, осмишљавању матрице о правима и обавезама. Хладноратовске околности утицале су да се у Европи запате посебни доживљаји правде, демократије и слободе. У великој мери, ови „европски доживљаји“ разликују се од „америчке перцепције“.Такође, у постхладноратовској ери одигравају се нека наизглед ситнија „неразумевања“ између савезника са различитих обала Атлантика, управо због тога што постоје разлике између две перцепције. Нити је Европа Америка, нити је Америка Европа, иако се креирањем „политичког Запада“ или „колективног Запада“ те разлике покушавају избрисати.Како је фудбал освојио светИлустративније него у другим случајевима, то се данас уочава у фудбалу. Фудбал је нераксидиво повезан са правдом. Честе су повике на судије, али правила игрe су једноставна и јасна, нема накнадних тумачења: побеђује тим који постигне више голова.Фудбал је нераскидиво повезан и са демократијом. На терен излази по 11 играча, сиромашнији могу побеђивати богатије, аутсајдери могу избацити фаворите. Уосталом, од својих почетака фудбал је добио ову политичку димензију у првим утакмицама радничких и аристократских клубова на ливадама енглеских градова.Фудбал је нераскидиво повезан и са слободом: креативност се цени, у том спорту могу успети играчи најразличитијих могућих профила, нема „обавезних елемената“ и „обавезујуће игре“. Из ових разлога фудбал је „освојио“ свет, стекао велику популарност.Међутим, „освајање света“ и стицање велике популарности учинили су и да фудбал постане „више од игре“, ствар економских рачуница, међународног престижа и интереса моћних корпорација.Са распадом совјетске супердржаве на периферију „одлази“ и комунизам, а без идеолошке конкуренције на сцену „ступа“ турбокапитализам. У ери турбокапитализма доминирају економске рачунице, међународни престиж и интереси моћних корпорација, ту више нема места за социјалну правду, демократију и слободе. Укратко, ствари се почињу сагледавати кроз „америчку перцепцију“.Сви скандали у АмерициИ поред тога што је на протеклом добро организованом светском првенству приказан одличан фудбал, оно остаје запамћено по скандалима који су га пратили. Од ниподаштавања иранске репрезентације, преко забране уласка у државе-домаћине појединих судија и фудбалера, до невероватних ад хок измена правила у току такмичења, инциденти су се ређали један за другим.Напослетку, настављени су и по окончању Мундијала исказивањем жеље Ђанија Инфантина, председника ФИФА, да суштински приватизује наредна светска првенства, као и „тихом“ актуелизацијом идеје да се завршни формат додатно прошири.Иза покушаја приватизације стоје економске рачунице и интереси моћних корпорација, пошто се ради о десетинама милијарди долара које се обрћу, а иза проширења међународни престиж пошто би таква такмичења у логистичком и организационом смислу могла бити одржана у свега неколико држава-домаћина.Са оваквим расплетом, не би се могла искључити ни замисао да једна држава буде одређена као трајни домаћин најзначајнијих (или чак свих) утакмица. Донекле се и тако могу тумачити речи одушевљеног Доналда Трампа о жељи САД за новим домаћинством.За разраду ових идеја, иначе, терен је припреман одавно, још од смене Мишела Платинија са места челног човека УЕФА и Сепа Блатера са места председника ФИФА. Оптужбе за злоупотребе службеног положаја и проневере против Блатера покренуло је најпре америчко тужилаштво, а за њим и швајцарско 2015. године. Платини је био део тог „пакета“ због енормних бонуса који су му уплаћивани. Пред судом, у вишегодишњем процесу њихова кривична одговорност за превару и фалсификовање докумената није доказана. Шта се и како дешавало у овом процесу дуга је прича, о нетранспаретности рада обе фудбалске организације доста је написано, тек на отварање афере поприлично су утицали и политички фактори.Слобода у време ПлатинијаУнутар УЕФА, Платини је заговарао принципе правде и слободе, инсистирајући да се и „малим фудбалским нацијама“ омогући пут ка богатој Лиги шамиона. Сеп Блатер је гледао да осигура стабилност већине у светској организацији, што се тиче и поштовања демократских начела, пристајући на доделу домаћинстава светских првенстава Јужној Африци, Бразилу, Русији и Блиском истоку (напослетку, случај Катара се у овом смислу показао контроверзним, али то није спречило ново руководство ФИФА да додели организацију Саудијској Арабији 2034. године).После смене овог двојца убрзо је отворена прича о „затвореној“ и „приватној“ Лиги шампиона, а око одабира будућих држава-домаћина водило се више рачуна, ставови САД детаљније су анализирани.УЕФА се оштро успротивила идеји о новом такмичењу, бранећи старе принципе базиране на „европском доживљају“, на крају и успела да спречи победу „америчке перцепције“. УЕФА се и сада, уз исте начелне разлоге, поново успротивила жељи Ђанија Инфантина о приватизацији светских првенстава.Више од спортаНа први поглед, делује како ће још једном успети да спречи нежељени епилог. Што би за сам фудбал свакако било најбоље. Ипак, треба сачекати наставак ове саге.Економске рачунице, међународни престиж и интереси моћних корпорација толико су повезани са фудбалом, да од тога друга страна неће тако лако одустати.Фудбал је „више од игре“, па се тако и актуелни сукоб између ФИФА и УЕФА може посматрати из више углова. Такође, исход овог сукоба, макар у одређеној мери и као илустративни пример - показаће какви су трендови у међународним односима. Између осталог, показаће и какви су данас доживљаји правде, демократије и слободе, као и колико се у том погледу разликује Европа од Америке.Погледајте и:

2026

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, светско првенство у фудбалу, спорт, емисија „пророк“, коментари и аналитика, пророк, подкаст