https://sputnikportal.rs/20260923/sve-dublji-raskol-izmedju-ukrajine-evrope-i-amerike-zelenski-u-njujorku-prosao-kao-bos-po-trnju-rusija-olivera-ikodinovic-1203687359.html
Све дубљи раскол између Украјине, Европе и Америке. Зеленски у Њујорку прошао као бос по трњу
Све дубљи раскол између Украјине, Европе и Америке. Зеленски у Њујорку прошао као бос по трњу
Sputnik Србија
Иза дипломатског хладног туша који је Владимир Зеленски доживео у Њујорку стоји чињеница да је Запад све мање спреман да плаћа цену рата, сматра руски експерт... 23.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-23T20:31+0200
2026-09-23T20:31+0200
2026-09-23T20:31+0200
свет
русија
анализе и мишљења
свет
свет – политика
генерална скупштина ун
владимир зеленски
доналд трамп
урсула фон дер лајен
европска унија (еу)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/0a/1202181765_0:0:1878:1057_1920x0_80_0_0_78dfbd8c36fd2c57c595db9f13df95fc.jpg
Састанци Владимира Зеленског, на маргинама Генералне скупштине УН, показали су да украјински лидер, коме је председнички мандат одавно истекао, више не може да рачуна на безусловну подршку Запада.Разговор са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен протекао је, према наводима западних медија, у напетој атмосфери због финансирања Украјине. Европска страна затражила је од Кијева конкретан напредак у реформама — сузбијање сиве економије, повећање пореских прихода и даље усклађивање украјинског законодавства са прописима Европске уније. Заузврат, Кијеву је понуђена додатна финансијска и војна подршка, али уз јасну поруку да ће будућа помоћ зависити од спровођења реформи.Како наводи експерт, Европска унија је крајем 2025. године направила велики и „невероватан“ финансијски искорак договором о издвајању готово 100 милијарди долара за финансирање рата у Украјини, али је тај план почивао на претпоставци да ће Кијев део својих потреба моћи да покрије из сопствених прихода, док би додатна средства обезбедиле земље попут Канаде, Норвешке и Аустралије.Међутим, та рачуница се показала погрешном. Украјина је банкротирала — приходи буџета не могу да прате ратне и друге расходе, док је домаћа економија преслаба да обезбеди новац који је првобитно требало да финансира цивилни и социјални сектор.Због тога је, како наводи експерт, Зеленски све више приморан да тражи нове изворе новца и додатну помоћ са стране како би одржао функционисање државе.„Приходи буџета су готово на нули. Расходи су огромни и, у том смислу, Зеленски се сада бави проналажењем новца како би надоместио буџетске приходе који је требало да буду генерисани унутар националне економије, али до тога није дошло услед кризе и успешних акција Русије којима се уништава енергетска и транспортна инфраструктура повезана са војном индустријом и Оружаним снагама Украјине. Зато оно што сада говори и ради Урсула фон дер Лајен, с једне стране је усмерено на то да свима покаже неефикасност Зеленског као председника, као и украјинских власти које нису способне да организују нормалан систем државне управе. С друге стране, циљ је да се очува садашње ограничено, али ипак постојеће, учешће Европске уније у сукобу у Украјини кроз финансирање њене војске”, оцењује експерт.Ткаченко сматра да је Европска унија спремна да и даље, додуше у нешто мањем обиму, пружа Украјини војну подршку — кроз испоруке наоружања и војне технике, али и помоћ у склапању уговора, укључујући и ангажовање страних војника. Све остало — укључујући решавање социјалних проблема, образовање и здравство — Европу сада не интересује. Она би желела да се Украјина сама бави тим питањима, истиче саговорник Спутњика.„И очигледно је да је Зеленски од Трампа у Њујорку желео да добије макар нека обећања у вези са повећањем помоћи, пре свега финансијске, али и војне. Рецимо, системе ‘патриот’ Украјина тражи од целог света, али они се у значајним количинама налазе само у Сједињеним Државама. И, колико се сада може закључити, од Трампа је добио одбијање — и када је реч о финансирању Украјине и када је реч о додатним испорукама наоружања“, додаје Ткаченко.Зеленски удара на интересе Вашингтона, а тражи америчку помоћОд сусрета са Урсулом фон дер Лајен, још упечатљивији био је сусрет Зеленског са Доналдом Трампом. Састанак је трајао око 40 минута, али је његов отворени део пред новинарима потрајао мање од 10 минута.Састанак је почео кратким обраћањем Трампа, који је обећао да ће тражити решење украјинског сукоба и говорио о могућности постизања договора пре зиме. Зеленски се захвалио на сусрету и подршци, што је уједно било и све што је успео да изусти.Трамп је преузео иницијативу и практично Зеленском није било дозвољено да одговори ни на једно новинарско питање.Када су новинари покренули питање украјинских удара на руску нафтну инфраструктуру, Зеленски је покушао да се укључи у разговор, али је Трамп преузео реч и усмерио пажњу на цене дизел-горива. Зеленски је потом углавном ћутао, подизао обрве, померао усне, осмехивао се и потврдно климао главом док је Трамп говорио.Затим је уследио још један покушај да се укључи у разговор, још краћи. Овог пута Зеленски је само на тренутак отворио уста, али је опет био „сасечен“.Ткаченко оцењује да је Трампов однос према Зеленском у Њујорку јасан сигнал да га не доживљава као равноправног партнера. Према његовим речима, Трампова нетрпељивост према Зеленском траје годинама, још од периода када је украјински председник подржавао Бајдена и Демократску странку.Дакле, суштина оба сусрета јесте да Запад наставља да подржава Украјину, али та подршка више није безусловна. Брисел тражи реформе и већу контролу над трошењем новца, док Вашингтон све јасније поставља сопствене приоритете, укључујући питање енергетике и могућег „енергетског примирја“ са Русијом.Ткаченко сматра да Трамп спољну политику пре свега посматра кроз призму америчких економских интереса и личних породичних послова и указује на парадокс који додатно оптерећује односе Вашингтона и Кијева - док се Украјина представља као партнер, па чак и савезник Сједињених Држава, њени напади на енергетске објекте и инфраструктуру повезану са америчким капиталом представљају заправо удар на америчке интересе. Кијев се тако доводи у необичну позицију да истовремено угрожава интересе земље од које очекује политичку, финансијску и војну подршку.Ткаченко сматра да се Зеленски, као и Европска унија, надају Трамповом поразу на предстојећим, новембарским изборима за Конгрес и рачунају на промену политичке ситуације у САД, очекујући да би тада могли да се врате политици јачег притиска на Русију, пре свега ударима на њену енергетску инфраструктуру. Према његовој оцени, циљ такве стратегије био би да се Русија економски ослаби и примора на преговоре под условима прихватљивим за Украјину и Европу.Ткаченко је уверен да Русија на то неће пристати и да ће наставити да уништава украјински војни и индустријски потенцијал. Он наглашава да Москва неће мењати своје преговарачке позиције под притиском напада на руску енергетску инфраструктуру.
https://sputnikportal.rs/20260917/pogresan-racun-vladara-iz-senke-od-ukrajine-se-nece-praviti-dve-koreje-rusija-olivera-ikodinovic-1203506205.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, анализе и мишљења, свет, свет – политика, генерална скупштина ун, владимир зеленски, доналд трамп, урсула фон дер лајен, европска унија (еу)
русија, анализе и мишљења, свет, свет – политика, генерална скупштина ун, владимир зеленски, доналд трамп, урсула фон дер лајен, европска унија (еу)
Све дубљи раскол између Украјине, Европе и Америке. Зеленски у Њујорку прошао као бос по трњу
Иза дипломатског хладног туша који је Владимир Зеленски доживео у Њујорку стоји чињеница да је Запад све мање спреман да плаћа цену рата, сматра руски експерт Станислав Ткаченко поводом сусрета украјинског лидера са Доналдом Трампом, који га је ућуткао пред новинарима и Урсулом фон дер Лајен, која му је уз нову подршку испоставила и нове услове.
Састанци Владимира Зеленског, на маргинама Генералне скупштине УН, показали су да украјински лидер, коме је председнички мандат одавно истекао, више не може да рачуна на безусловну подршку Запада.
Разговор са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен протекао је, према наводима западних медија, у напетој атмосфери због финансирања Украјине. Европска страна затражила је од Кијева конкретан напредак у реформама —
сузбијање сиве економије, повећање пореских прихода и даље усклађивање украјинског законодавства са прописима Европске уније. Заузврат, Кијеву је понуђена додатна финансијска и војна подршка, али уз јасну поруку да ће будућа
помоћ зависити од спровођења реформи.
„Сада је сукоб у Украјини попримио такву динамику и такве размере да Европљани, уопштено говорећи, схватају да више нису у стању да играју главну улогу у том конфликту. Европа није ни рачунала на то да буде главни спонзор и главни организатор сукоба у Украјини. То је био амерички пројекат, а када је Трамп 2025. године учинио све да одговорност за сукоб са Сједињених Држава пребаци на леђа Европске уније, за Европу је то био озбиљан дипломатски шок. С друге стране, русофобне снаге у Европи, пре свега у Великој Британији и Немачкој, деценијама су сањале о могућности да ослабе Русију преко неког посредника и пронашле су такву земљу - Украјину. Управо то је спољни контекст у којем се развија актуелна фаза сукоба“, наводи Ткаченко.
Како наводи експерт, Европска унија је крајем 2025. године направила велики и „невероватан“ финансијски искорак договором о издвајању готово 100 милијарди долара за финансирање рата у Украјини, али је тај план почивао на претпоставци да ће Кијев део својих потреба моћи да покрије из сопствених прихода, док би додатна средства обезбедиле земље попут Канаде, Норвешке и Аустралије.
Међутим, та рачуница се показала погрешном. Украјина је банкротирала — приходи буџета не могу да прате ратне и друге расходе, док је домаћа економија преслаба да обезбеди новац који је првобитно требало да финансира цивилни и социјални сектор.
Због тога је, како наводи експерт, Зеленски све више приморан да тражи нове изворе новца и додатну помоћ са стране како би одржао функционисање државе.
„Приходи буџета су готово на нули. Расходи су огромни и, у том смислу, Зеленски се сада бави проналажењем новца како би надоместио буџетске приходе који је требало да буду генерисани унутар националне економије, али до тога није дошло услед кризе и успешних акција Русије којима се уништава енергетска и транспортна инфраструктура повезана са војном индустријом и Оружаним снагама Украјине. Зато оно што сада говори и ради Урсула фон дер Лајен, с једне стране је усмерено на то да свима покаже неефикасност Зеленског као председника, као и украјинских власти које нису способне да организују нормалан систем државне управе. С друге стране, циљ је да се очува садашње ограничено, али ипак постојеће, учешће Европске уније у сукобу у Украјини кроз финансирање њене војске”, оцењује експерт.
Ткаченко сматра да је Европска унија спремна да и даље, додуше у нешто мањем обиму, пружа Украјини војну подршку — кроз испоруке наоружања и војне технике, али и помоћ у склапању уговора, укључујући и ангажовање страних војника. Све остало — укључујући решавање социјалних проблема, образовање и здравство — Европу сада не интересује. Она би желела да се Украјина сама бави тим питањима, истиче саговорник Спутњика.
„И очигледно је да је Зеленски од Трампа у Њујорку желео да добије макар нека обећања у вези са повећањем помоћи, пре свега финансијске, али и војне. Рецимо, системе ‘патриот’ Украјина тражи од целог света, али они се у значајним количинама налазе само у Сједињеним Државама. И, колико се сада може закључити, од Трампа је добио одбијање — и када је реч о финансирању Украјине и када је реч о додатним испорукама наоружања“, додаје Ткаченко.
Зеленски удара на интересе Вашингтона, а тражи америчку помоћ
Од сусрета са Урсулом фон дер Лајен, још упечатљивији био је сусрет Зеленског са Доналдом Трампом.
Састанак је трајао око 40 минута, али је његов отворени део пред новинарима потрајао мање од 10 минута.
Састанак је почео кратким обраћањем Трампа, који је обећао да ће тражити решење украјинског сукоба и говорио о могућности постизања договора пре зиме. Зеленски се захвалио на сусрету и подршци, што је уједно било и све што је успео да изусти.
Трамп је преузео иницијативу и практично Зеленском није било дозвољено да одговори ни на једно новинарско питање.
Када су новинари покренули питање украјинских удара на руску нафтну инфраструктуру, Зеленски је покушао да се укључи у разговор, али је Трамп преузео реч и усмерио пажњу на цене дизел-горива. Зеленски је потом углавном ћутао, подизао обрве, померао усне, осмехивао се и потврдно климао главом док је Трамп говорио.
Затим је уследио још један покушај да се укључи у разговор, још краћи. Овог пута Зеленски је само на тренутак отворио уста, али је опет био „сасечен“.
Ткаченко оцењује да је Трампов однос према Зеленском у Њујорку јасан сигнал да га не доживљава као равноправног партнера. Према његовим речима, Трампова нетрпељивост према Зеленском траје годинама, још од периода када је украјински председник подржавао Бајдена и Демократску странку.
Дакле, суштина оба сусрета јесте да Запад наставља да подржава Украјину, али та подршка више није безусловна. Брисел тражи реформе и већу контролу над трошењем новца, док Вашингтон све јасније поставља сопствене приоритете, укључујући питање енергетике и могућег „енергетског примирја“ са Русијом.
Ткаченко сматра да Трамп спољну политику пре свега посматра кроз призму америчких економских интереса и личних породичних послова и указује на парадокс који додатно оптерећује односе Вашингтона и Кијева - док се Украјина представља као партнер, па чак и савезник Сједињених Држава, њени напади на енергетске објекте и инфраструктуру повезану са америчким капиталом представљају заправо удар на америчке интересе. Кијев се тако доводи у необичну позицију да истовремено угрожава интересе земље од које очекује политичку, финансијску и војну подршку.
„Каспијским нафтоводним конзорцијумом управљају пре свега америчке компаније, а такође и британске, руске и казахстанске. Зато је за Трампа као бизнисмена таква ситуација неподношљива. Он је принуђен да седи поред човека који делује против интереса америчких компанија, посебно у актуелној ситуацији када су цене нафте и нафтних деривата веома високе, што ствара претњу за пораз Републиканске партије на предстојећим изборима за амерички Конгрес. Зато Трамп није желео да слуша Зеленског у присуству новинара, а мислим да је и након што су новинари отишли и даље говорио само Трамп и највероватније је Зеленски добио ултиматум да се не смеју нападати танкери или терминали у Црном мору. Међутим, ја сам веома скептичан према томе да ће Зеленски послушати Трампове претње”, каже експерт.
Ткаченко сматра да се Зеленски, као и Европска унија, надају Трамповом поразу на предстојећим, новембарским изборима за Конгрес и рачунају на промену политичке ситуације у САД, очекујући да би тада могли да се врате политици јачег притиска на Русију, пре свега ударима на њену енергетску инфраструктуру. Према његовој оцени, циљ такве стратегије био би да се Русија економски ослаби и примора на преговоре под условима прихватљивим за Украјину и Европу.
Ткаченко је уверен да Русија на то неће пристати и да ће наставити да уништава украјински војни и индустријски потенцијал. Он наглашава да Москва неће мењати своје преговарачке позиције под притиском напада на руску енергетску инфраструктуру.
