https://sputnikportal.rs/20260927/paralelni-univerzumi-kako-se-zapad-u-odnosu-na-srbe--samoizolovao-video-1203754188.html

Паралелни универзуми: Како се Запад у односу на Србе – самоизоловао /видео/

Паралелни универзуми: Како се Запад у односу на Србе – самоизоловао /видео/

Sputnik Србија

„Тата, ко је иза зида? Ми смо сине. Ми смо иза зида!“ Кратки чешки виц о оцу и сину који стоје испред Берлинског зида, препричаван током хладоратовске ере... 27.09.2026, Sputnik Србија

2026-09-27T18:17+0200

2026-09-27T18:17+0200

2026-09-27T18:17+0200

србија

србија

србија – политика

запад

коментари и аналитика

емисија „пророк“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/02/1200921908_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_fa49e8061cb8942ac14f671fca2ee049.jpg

Након сахране Ратка Младића „дрвље и камење“ бачено је ка Србији, могло се свашта прочитати и још више наслутити. Под теретом и ударима свега баченог оправдано је запитати се: да ли је Србија иза зида? Да ли Срби живе у неком свом измаштаном и паралелном универзуму?У бројним извештајима, помно праћеним и превођеним у балканском информативном простору обично се наводило да тако коментаришу „водећи светски медији“. Испоставља се, међутим, да су то ипак и само водећи западни медији.Запад није цео светРазлика између две констатације је суштинска. Политички Запад није цео свет, данас се не може говорити о његовој доминантној улози у међународним односима.Србија има проблем у разумевању са оним делом тог политичког Запада који је креирао наратив о распаду Југославије. Захваљујући том наративу касније су контекстуализовани сви догађаји, на њему је изграђена дугорочна политика према Балкану. И све што се супротставља том наративу аутоматски се проглашава измаштаним и паралелним универзумом.Дугорочна западна политика према (пост)југословенском простору, а чији је темељни део наратив о ратовима деведесетих, не сме бити преиспитана, на њој се тврдо инсистира. Реакције на сахрану Ратка Младића само су на то подсетиле, указале да се за три и по деценије у том смислу готово ништа није променило. При томе, конструисана представа о (пост)југословенском простору препуна је неистина и (непотврђених) полуистина, недоследности и нелогичности, но свеједно, чак је и указивање на такве ствари недопустиво. Зашто се то дешава?Распад Југославије – озбиљна инвестицијаПрво, у прекомерно подизање тензија унутар Југославије и потоње распламсавање сукоба поприлично је инвестирано управо са тог политичког Запада. Наравно, правило је да пада само оно што је већ склоно паду, од 1974. године и доношења новог устава трајала је дезинтеграција Југославије, па ни споменуте инвестиције нису морале бити једино пресудне за крајњи епилог.Ипак, имале су врло значајну улогу и преко њих се доказује да се напослетку радило о разбираспаду једне земље, како је то дефинисао Милош Кнежевић. Јесте, било је великог потенцијала унутар земље да се она распадне, али је она и споља разбијана. Разбијана је из геополитичких разлога, што је оставило драматичне последице, а ту истину би желели да сакрију многи, од Берлина и Беча, преко Брисела и Стразбура, до Лондона и Вашингтона.Друго, саставни део ове методологије је хиперморализација. Наратив се гради на питању моралности подржавања једне стране (оне која је угрожена, оштећена) и од тога се прави процес који траје. Није мање важно ни што се убацивањем моралности у целу једначину замагљује геополитичка суштина. Ратови, конвенционални, хибридни или медијски – воде се због морала и одбране угрожених, а не због геополитичких циљева, територија и ресурса. Несрећа са овом методологијом је што такви ратови немају краја. Једном када се пропусти осуђивање неког догађаја који се уклапа у цео процес онда пропада прича о хиперморализацији. Када је нешто морално чинити, онда се то чини увек.Геополитички циљевиТреће, искуства са постјугословенског простора требала су послужити и за остваривање геополитичких циљева на постсовјетском простору, па чак и даље. Теза о кинеском геноциду над Ујгурима производи се по већ виђеним матрицама, а није искуљчено ни да ће се око свега тога отварати званичне истраге и одигравати судски процеси.Због јачине Кине и текућег стања у међународним односима немогуће је да то буде неки нови Хашки трибунал, али креативно тумачење међународног права дозвољава свашта, ту је нагласак на креативном тумачењу, а не на међународном праву. Одржавање наратива о југословенском разбираспаду није само ствар прошлости и садашњости, него и будућности.Међутим, у примени оваквог концепта јавља се крупан проблем који је, испоставља се, немогуће решити. Проблем је у томе што се креира паралелни и измаштани универзум. Конструисана истина не доводи се у питање, упркос неистинама и полуистинама, недоследностима и нелогичностима; позивање на моралност у таквим околностима рађа изразито негативне реакције на другој страни, која онда тврдо инсистира на својим истинама и сопственој логици; у сучељавању са ширим међународним окружењем било каква контекстуализација догађаја заснована на креативним тумачењима више не може да прође као успешна.Неуспешна мисија против СрбаУкратко, подизањем зида према другима да би ти други остали изоловани стварају се услови за самоизолацију. Наравно, смешно је тврдити како политички Запад на примеру Србије може самоизоловати себе.Но, неуспех политичког Запада да међу Србима распространи и наметне свој наратив, да их прогласи неморалним или нецивилизованим (корпусом који не дели европске вредности, како је то саопштавано током сахране Ратка Младића) указује да примена овог модела оставља последице по функционисање самог политичког Запада.Могу из Брисела колико хоће обликовати тезу како Срби живе у свом измаштаном и паралелном универзуму, то ће мало или нимало утицати на расположење међу Србима. И то је јако индикативно, јер ако примена тог модела не доноси резултат међу Србима, како онда може бити функционална у односу према Русима, Кинезима, Турцима, Индијцима.Свако сагледава сопствене улоге у светској историји и текућим међународним односима на оригиналне начине, упркос и супротно пројекцијама политичког Запада. Значи ли то да Руси, Кинези, Турци, Индијци – живе у својим измаштаним и паралелним световима?Или значи да ће онај део елите који и даље себе доживљава политичким Западом изоловати Европу због тога што је створио сопствени измаштани и паралелни универзимум чији опстанак данас брани свим средствима и на сваки начин? Ако је нешто у Србији и око Срба требало научити, између осталог и после сахране Ратка Младића, јесте да се о отвореним питањима мора полемисати.Уосталом, са српске стране нико није негирао да се након интервенције у Сребреници догодио ужасан ратни злочин. Само, о томе шта је пуна истина и ко су одговорни за тај ратни злочин треба утврдити, заједничким радом, непристрасним и што је могуће више објективним сагледавањем чињеница.Ако је нешто на примеру Србије и Срба требало научити, јесте да примена модела проглашавање истине о којој се не може полемисати не доноси резултат. Оваквим приступом иде се ка самоизолацији политичког Запада, у конкретном случају њеног западноевропског крила који ће живети у сопственом измаштаном и паралелном универзуму. Универзуму који је направљен иза конструисаног зида. А испред зида биће сви остали, они који свет посматрају другачије и у њему сходно својим погледима успостављају, одржавају и развијају међународне односе.За Србију и Србе ово засипање дрвљењем и камењем није пријатно, неће бити пријатне ни поједине спорадичне последице које могу наставити, али у ширем контексту – ово није прича нити о Србији, нити о Србима. Већ о креирању наратива, методологији која се примењује у обликовању дугорочне политике и покушају да се руководи неким ширим (глобалним) процесима.Погледајте и:

србија

2026

Вести

sr_RS

србија, србија – политика, запад, коментари и аналитика, емисија „пророк“