00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
29 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
29 мин
Шта је Путин у свом говору поручио светским лидерима?
13:30
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Kако је Путин поново изненадио свет

© Sputnik / Kristina Solovyova / Уђи у базу фотографијаВладимир Путин
Владимир Путин - Sputnik Србија, 1920, 02.10.2026
Пратите нас
Главна порука председника Русије Владимира Путина са „Валдаја“ је да се досадашњи светски поредак, у којем је Запад имао доминантну улогу, неповратно мења и да будућност припада мултиполарном свету, оцењује руски експерт Јуриј Светов.
Кина, Индија, Русија и друге силе све више утичу на глобалне процесе, а нови поредак мора да почива на равноправности и принципу да безбедност једне државе не може да се гради на рачун безбедности друге, додао је он.
У том контексту, Светов указује на то да се све већи утицај земаља БРИКС-а на глобалне економске и политичке процесе више не може занемаривати.
Путин је, према речима Светова, као кључни принцип издвојио уважавање интереса свих страна и равноправну сарадњу. Као пример је навео односе Русије са Кином и Индијом, истичући да се проблеми решавају дијалогом и договором, тако да корист имају сви партнери.

„При томе, Путин је све време кроз примере показивао дубоке грешке које су довеле до данашњих сукоба. Конкретно, као очигледан пример навео је Србију, Југославију. Он говори о томе да су напади на Југославију почели чак и без одобрења Савета безбедности УН, јер су добро знали да ће Русија бити против тога и због тога су одлучили да је не питају, него да ураде онако како они сматрају да треба. Зато Путин сматра да је време када су поједине силе могле да намећу своју вољу другима прошло и да већина земаља света више то неће прихватати“, каже Светов.

Путин је рекао да је Запад после војне операције НАТО-а против Југославије почео да разговара са позиције силе. Према његовим речима, сваки наредни корак представљао је неку врсту притиска силе — војног, економског или финансијског.
Светов објашњава да је Путин случај Југославије представио као прекретницу која је другим државама послала поруку да, ако је једнима дозвољено да заобилазе међународна правила, онда исто право могу тражити и други. Такав приступ је допринео ширењу логике силе и подстакао нове сукобе широм света.
Светов истиче да је кључна Путиновa порука Западу да САД и ЕУ морају да прихвате Русију као равноправног партнера, и да односе граде на узајамном поштовању, а не са позиције силе.
„Ако би из Путиновог говора издвојили оно главно, то би било да Запад - САД и ЕУ - морају да науче да разговарају равноправно. Тај тон да су они главни, да они све боље знају — мора да оде у прошлост. Сетимо се како су Урсула фон дер Лајен или Аналена Бербок, док је била министарка спољних послова Немачке, приликом посете Кини покушавале да науче Кинезе како треба да воде своју земљу. Ту је и чувени сусрет у Сијетлу, када су се у Бајденово доба састали представници Кине и Сједињених Држава и разговарали о економским односима. Представник Кине је тада рекао Американцима: ‘Ко сте ви да нас учите? С којим правом нам говорите како треба да водимо своју економију?’. И управо се ту види како се свет мења. Погледајте шта се сада дешава. Када је Си Ђинпинг допутовао у САД, Трамп га је, супротно протоколу, заједно са својом супругом дочекао крај степеница авиона. То наглашава значај Кине за Америку, као и значај Америке за Кину“, каже Светов.
У средишту Путинове поруке, према Светову, јесте принцип равноправности — без обзира на величину и моћ државе, свака земља има право да штити сопствене интересе и самостално доноси одлуке.
Као пример Светов наводи Индију, која одбацује захтеве Вашингтона да обустави куповину руске нафте, поручујући да сама одлучује о својим енергетским партнерима. Управо у томе Светов види суштину промена у свету - време када су велике силе другима диктирале како да воде своју политику постаје прошлост, а односи се све више заснивају на равноправности и уважавању међусобних интереса.

Руски услови за мир - неутрална Украјина, статус руског језика и положај Цркве

Значајан део свог излагања Путин је посветио украјинском сукобу и детаљно подсетио на његове корене, од државног удара 2014. године до саботирања Минских споразума и тако даље. Један од циљева Русије и даље је, како је рекао, неутрални статус Украјине.
© Sputnik / Evgeny Biyatov / Уђи у базу фотографијаВладимир Путин је наступио на годишњем заседању дискусионог клуба „Валдај“, где је током три и по сата говорио о горућим темама светске политике и где је изнео ставове Москве о различитим питањима.
Конференција клуба Валдај - Sputnik Србија, 1920, 02.10.2026
Владимир Путин је наступио на годишњем заседању дискусионог клуба „Валдај“, где је током три и по сата говорио о горућим темама светске политике и где је изнео ставове Москве о различитим питањима.
Путинова порука је да преговори о миру за Русију не подразумевају аутоматски прекид војних дејстава и примирје, већ морају да воде ка трајном политичком решењу, каже експерт. Као разлог наводи искуство Минских споразума, који су послужили за наоружавање Кијева западним оружјем и припрему за наставак сукоба.
„Путин је више пута рекао: ‘Ми решавамо своје задатке. Ослободили смо 1.300 квадратних километара овог месеца'. Он је такође рекао да је преостало да се ослободи још 11 одсто територије Донбаса. Украјинци кажу да су способни да тих 11 одсто бране годину и по дана. Европа каже — две године. Путин поручује: ‘Ако ћете ту територију ионако изгубити, зашто се уопште борите?! Повуците се. То ће се онда другачије уредити’… Позивају нас на примирје у Црном мору. Најпре су напали сто наших цивилних бродова, а када смо ми, као одговор на то, почели да потапамо њихову флоту и блокирали улазе у украјинске луке они говоре: 'Хајде да се зауставимо’. Исто је и са енергетиком. Они су напали наше рафинерије, а ми смо им одговорили и онда кажу: ‘Хајде сада да уведемо енергетско примирје'. Не, тога неће бити! И ево, данашњи удари на мостове у Кијеву управо су оно о чему је руско јавно мњење поставља питања све ове четири и по године - зашто не уништавамо мостове и железничке пруге којима се оружје довози на фронт?“, каже Светов.
Путин је поручио да је Русија спремна за мировне преговоре, али под сопственим условима, уз захтев да циљеви постављени на почетку Специјалне војне операције буду остварени. Истовремено је указао на питања која Москва сматра кључним за коначно решење, међу којима су статус руског језика и положај православне Цркве у Украјини, подсећа Светов.

Могућ нови сусрет Путина и Трампа

Поред тога, Светов оцењује да је Путин о односима са САД говорио уздржано и опрезно.
„Изразио је захвалност Трампу због тога што искрено жели прекид сукоба у Украјини. Направио је елегантан гест, захваливши Меланији Трамп на њеном хуманитарном раду. Говорио је веома опрезно. Што се тиче састанка са Трампом у Кини 18. и 19. новембра, и то је рекао да је могуће. Није искључио могућност сусрета у трилатералном форматру, нагласивши да то пре свега зависи од Кине као земље домаћина. А и други сусрет је могућ, али треба утврдити дневни ред тог састанка, односно о чему ће се разговарати. Што се тиче западне Европе, речено је: ‘Спремни смо да разговарамо и са сваком земљом појединачно и са Европском унијом’. Категорички је одбацио тврдњу да је Русија заинтересована за распад Европске уније. Али дозволите ми једну опаску - они ће се сами распасти“, каже политиколог.
Светов сматра да Путин у овом говору није изнео значајније промене у досадашњим ставовима, али издваја његов „филозофски приступ“ и настојање да образложи руску политику и понуди конкретне предлоге.
„Знате, ипак је ово ‘Валдај’, место где се окупља интелектуална светска елита, стручњаци које заиста занима разумевање онога што се дешава у свету. И Путин је наступио на неки начин са филозофским говором. Док сам га слушао, а затим и читао његов говор, покушавао сам да схватим - ко је од западних лидера способан да као Путин наступи са таквим говором, да из сопствене перспективе, образложи мотиве својих политичких поступака - не претњама које долазе од Русије, већ да једноставно образложи своје ставове и изнесе неке предлоге. Таквих политичара нема!“, оценио је Светов.
Он као посебно „изненађење“ издваја Путиново помињање немачког политичара Егона Бара, оцењујући то као важан сигнал Немачкој и подсећање на политичаре који су заступали немачке интересе, али истовремено настојали да граде нормалне и мирне односе са Русијом.

„Чеховљева пушка“ не сме да опали

Путин је упозорио и на нуклеарну ескалацију кроз Чеховљеву метафору о оружју које, „ако се појави на почетку представе, на крају мора да опали“, уз поруку да се такав исход мора избећи. Светов оцењује да је порука јасна, али поставља питање да ли је западни политичари заиста разумеју, будући да њихово досадашње понашање показује да овом упозорењу не придају довољно значаја.
Говорећи о реакцијама Запада на нуклеарно упозорење, наводи изјаве француског председника Емануела Макрона о проширењу „нуклеарног кишобрана“ на Европу, као и претње војног врха НАТО-а да постоје планови за евентуални рат са Русијом.
„И командант оружаних снага НАТО-а каже да има инструкцију од 4.000 страница и да је све спремно за рат са Русијом. И генерални секретар НАТО-а Марк Руте је, одговарајући на писмо руског Министарства спољних послова, поручио да Европа располаже средствима којима може Русији да одговори много снажније него што то може Украјина. Дакле, ми и даље слушамо претње“, истиче експерт.
Светов сматра да Запад потцењује руска упозорења, а из перспективе „диванских стратега“ оцењује да би Москва на то требало да одговори оштрије, укључујући могуће ударе на објекте у балтичким земљама у којима се производи оружје за нападе у дубину руске територије. Ипак, закључује да за разлику од „диванских стратега“ Путин узима у обзир и последице сваке одлуке.
Путин је наступио на годишњем заседању дискусионог клуба „Валдај“, где је током три и по сата говорио о горућим темама светске политике и где је изнео ставове Москве о различитим питањима. Реч је о традиционално веома садржајној и по формату специфичној дискусији, будући да стручњаци из целог света имају прилику да директно поставе питања председнику Русије.
Председник Русије Владимир Путин  - Sputnik Србија, 1920, 01.10.2026
РУСИЈА
Свет на прекретници: Цео Путинов говор на „Валдају“
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала