https://sputnikportal.rs/20261004/sta-je-najveca-pretnja-evropskoj-ekonomiji-1204024795.html
Шта је највећа претња европској економији
Шта је највећа претња европској економији
Sputnik Србија
Енергетска криза у вези са сукобом на Блиском истоку тренутно представља највећу претњу европској економији, јер истовремено утиче на раст цена и успорава... 04.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-04T12:00+0200
2026-10-04T12:00+0200
2026-10-04T12:00+0200
економија
свет – економија
банке и берза
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/0f/1152436039_0:178:2047:1329_1920x0_80_0_0_193aa7b8e05f4bd8369a0eae585bd47d.jpg
Она је у интервјуу за француски лист „Кроа“, објављеном на сајту Европске централне банке, истакла да за институцију коју води стабилност цена остаје приоритет.Председница Европске централне банке оценила је да је европски економски модел уздрман јер су три његова дугогодишња ослонца – јефтина енергија, посебно из Русије, велико кинеско тржиште за европски извоз и амерички безбедносни оквир – данас под неповољним утицајима.Према њеним речима, снабдевање енергијом из Русије је прекинуто, док Кина све више конкурише европским компанијама на тржиштима напредних технологија.Лагард је навела да Европска централна банка не може да обнови снабдевање кроз Ормуски мореуз нити да створи нове резерве нафте и гаса, већ настоји да спречи да енергетски шок трајно пређе на остатак привреде и изазове дуготрајнији раст инфлације.Додала је да би таква ситуација могла захтевати повећање каматних стопа, што би истовремено повећало трошкове финансирања и оптеретило привредни раст.Према њеним речима, Европска централна банка је у доношењу одлука о монетарној политици усмерена на податке и спремна је да прилагођава своју политику променама околности. Лагард је рекла и да је централна банка 2021. године погрешно проценила да ће енергетски шок бити привремен и признала да тада није предвидела начин на који ће се различите кризе међусобно повезивати.Говорећи о економским изгледима еврозоне, Лагард је навела да Европска централна банка очекује раст од 0,9 одсто ове године. Истакла је и да је европски финансијски систем данас знатно снажнији него током криза 2008. и 2011. године.Лагард је, такође, оценила да европске земље морају да продубе унију тржишта капитала како би се европска штедња у већој мери усмерила ка инвестицијама.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260928/evropskoj-uniji-se-smesi-duga-i-hladna-zima--pred-njom-su-tri-opcije-1203836419.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – економија, банке и берза
свет – економија, банке и берза
Шта је највећа претња европској економији
Енергетска криза у вези са сукобом на Блиском истоку тренутно представља највећу претњу европској економији, јер истовремено утиче на раст цена и успорава привредну активност, изјавила је председница Европске централне банке Кристин Лагард.
Она је у интервјуу за француски лист „Кроа“, објављеном на сајту Европске централне банке, истакла да за институцију коју води стабилност цена остаје приоритет.
„Зато је главна претња данас енергетска криза у вези са сукобом на Блиском истоку и она јасно утиче на цене, али и на раст“, рекла је Лагард.
Председница Европске централне банке оценила је да је европски економски модел уздрман јер су три његова дугогодишња ослонца – јефтина енергија, посебно из Русије, велико кинеско тржиште за европски извоз и амерички безбедносни оквир – данас под неповољним утицајима.
Према њеним речима, снабдевање енергијом из Русије је прекинуто, док Кина све више конкурише европским компанијама на тржиштима напредних технологија.
Лагард је навела да Европска централна банка не може да обнови снабдевање кроз Ормуски мореуз нити да створи нове резерве нафте и гаса, већ настоји да спречи да енергетски шок трајно пређе на остатак привреде и изазове дуготрајнији раст инфлације.
Додала је да би таква ситуација могла захтевати повећање каматних стопа, што би истовремено повећало трошкове финансирања и оптеретило привредни раст.
Према њеним речима, Европска централна банка је у доношењу одлука о монетарној политици усмерена на податке и спремна је да прилагођава своју политику променама околности. Лагард је рекла и да је централна банка 2021. године погрешно проценила да ће енергетски шок бити привремен и признала да тада није предвидела начин на који ће се различите кризе међусобно повезивати.
Говорећи о економским изгледима еврозоне, Лагард је навела да Европска централна банка очекује раст од 0,9 одсто ове године. Истакла је и да је европски финансијски систем данас знатно снажнији него током криза 2008. и 2011. године.
Лагард је, такође, оценила да европске земље морају да продубе унију тржишта капитала како би се европска штедња у већој мери усмерила ка инвестицијама.
