https://sputnikportal.rs/20261005/nije-srpski-ovo-precutati-ko-je-pozvaniji-lingvisti-ili-nvo-borci-u-politickom-ringu-srbije--1204055133.html

Није српски ово прећутати: Ко је позванији, лингвисти или НВО борци у политичком рингу Србије

Није српски ово прећутати: Ко је позванији, лингвисти или НВО борци у политичком рингу Србије

Sputnik Србија

Феноменално организовано омладинско европско боксерско првенство у Лозници и одличан бокс који се могао пратити остали су у сенци одлуке да Боксерски савез... 05.10.2026, Sputnik Србија

2026-10-05T18:12+0200

2026-10-05T18:12+0200

2026-10-05T18:12+0200

србија

србија – друштво

србија – политика

србија

коментари и аналитика

емисија „пророк“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/14/1196034915_0:0:1001:563_1920x0_80_0_0_7112c7aae93594e02575a15b2704ee34.jpg

Иако боксерски није ни први а ни последњи савез који је то учинио, из неког разлога доспели су у центар пажње пре других. У центар пажње доспели су зато што питање које је, свесно или несвесно покренуо Ненад Боровчанин иницирајући промену назива спортског савеза којим руководи, није стилско, нити лингвистичко, већ политичко.Заправо, тема је смишљено и циљано направљена политичком још док се данашњи председник Српског боксерског савеза борио по ринговима на европским омладинским првенствима.Српски или СрбијаПосматрано из угла стила или лингвистике, примереније је употребљавати придев „српски“ него именицу „Србија“. Присвојним придевом укључује се и територија Србије, пошто је он односни и посредно означава све такмичаре из гранског савеза, али се тако укључују и такмичари који су рођени другде, живе другде, а наступају за репрезентацију Србије (имајући у виду бројност дијаспоре, овакви случајеви постајаће све чешћи, нарочито у колективним спортовима).О овоме се изјашњавао Одбор за стандардизацију српског језика, последњи пут 2019. године, када су чланови овог тела помало и љутито реаговали на промену уписивања држављанства у лична документа (доступно у часопису „Језик данас” бр. 16, иначе гласилу Матице српске за културу усмене и писане речи).Ко је позванији – лингвисти или НВО?Ако наши најеминентнији лингвисти нису позвани да се о овоме изјашњавају – ко онда јесте?Активисти невладиног сектора? Елем, Одбор за стандардизацију српског језика негодује због тога што се у рубрици држављанство уместо српско од 2019. године уписује Републике Србије. Овакав став објашњавају тиме да „реч српски има значење који се односи на Србе; који се односи на Србију.Исто тако и српско уз одредницу држављанство може значити само држављанство (Републике) Србије, јер се уписује у рубрици именованој држављанство. Држављанство подразумева само значење припадност одређеној држави. Уз одредницу националност придев српски, међутим, значи само припадност српском народу. Зато у речницима и стоји да реч српски у одређеним контекстима значи само који се односи на Србију”.Дакле, уколико је „српски” подразумевајуће је да се употреба придева односи на спортски савез који делује на територији Републике Србије.Зашто је онда питање постало политичко? У (пост)терминалној фази распада југословенске државе, када се трагало за (новим) идентитетом уз притисак „победничких вредности“ левог либерализма, расправљало се и о овој дилеми.Част изузецима, али представници државних органа који је требало да се изјасне о томе и усмере даље деловање најчешће су ћутали или чак доносили небулозне одлуке попут поменуте из 2019. године. Делом и због тога што нису имали мишљење о овој ствари, третирајући тему као небитну, а делом и због тога што нису желели да се замерају.И тако је већ три деценије. Тако је и јавни сервис остао РТС, тако се и од Југословенског олимпијског комитета „стигло“ у Олимпијски комитет Србије. Иако је ова институција основана давне 1910. године као Српски олимпијски клуб. Зашто јој није враћен стари назив, када и МОК признаје тај континуитет или зашто придев „југословенски“ није замењен са „српски“?Срећа па је САНУ остала са старим називом, мада се по чаршији распредало о иницијативи да постане Академија наука и уметности Србије, само се даље од тога није ишло пошто би скраћеница постала смешна и увредљива.За неке је и „србијански“…Паралелно са овим процесом у Србији, у бившим југословенским републикама приметна је раширена употреба присвојног придева србијански. Оно што се тиче територије Србије, то је србијанско, а не српско.Занимљиво, Градимир Аничић пише да се овај придев актуализује од стране хабсбуршке дипломатије, пошто од 1882. године Беч инсистира да се краљ Милан Обреновић представља искључиво као „србијански краљ“.Огроман број Срба живео је на територији Аустроугарске, па је коришћење титуле „српски краљ“ могло значити и извесне претензије. Но, у самој Србији се ово „србијански“ схвата и као омаловажавајуће: не постоји народ Србијанци, па чак се то не може срести ни као регионално опредељење. Зато се и ово „србијански“ иако је употребљавано и исправно, углавном доживљава као страно.Језик је кључна одредница идентитета, из тог разлога веза између лигвистичког и политичког постоји и када је нисмо свесни. Смишљено и циљано прављење теме о употреби присвојног придева у називима српских институција и организација актуализовано је преко неколико гласила заслужних ударника невладиног сектора, па није тешко закључити ни због чега се родила ова идеја. Образложења и објашњења даље су раширена по пројектованом медијском простору, али и кроз политички систем. Безмало, говорити о „српском“ постало је колико знак прокаженог и отровног српског национализма, толико и симбол антимодерности и заосталости. У креирање такве представе није мало труда уложено, па очигледно ни ефекти нису изостали. Али баш због тога што је питање постало политичко, поред ефеката уследили су и контраефекти. На организовану акцију уследила је контрареакција. И та контрареакција нема апсолутно никакве везе са грађанима Србије који се не изјашњавају као Срби, него је реакција на наметање једног идеолошко-политичког оквира.За решавање овог спора зато је најбоље држати се принципа које дефинишу најпозванији, они чији је то посао. А када председника боксерског савеза поново буду питали зашто је иницирао промену имена, и зашто се он сада назива „српски“, најједноставнији, а уједно и најтачнији одговор је: зато што није парагвајски!На исфабриковане теме које се политизују преко сваке мере и без ширег стручног утемељења другачије се и не може реаговати.

србија

2026

Вести

sr_RS

србија – друштво, србија – политика, србија, коментари и аналитика, емисија „пророк“