https://sputnikportal.rs/20261007/djokovic-titulu-iz-pekinga-nosi-u-sangaj-sport-tenis-1204159750.html
Ђоковић титулу из Пекинга носи у Шангај
Ђоковић титулу из Пекинга носи у Шангај
Sputnik Србија
Тек што је освојио 102. титулу у каријери и стигао до невероватне 34. победе у исто толико мечева у Пекингу, Новак Ђоковић добио је једноставно питање – шта је... 07.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-07T07:18+0200
2026-10-07T07:18+0200
2026-10-07T10:40+0200
спорт
спорт
тенис
новак ђоковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/06/1204154266_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_fdbff13964a7215dee16aee7ac419749.jpg
Одговор је стигао без размишљања.„Шангај.“Ђоковић ће већ наредног дана напустити Пекинг и упутити се на мастерс који се од 7. до 18. октобра игра у спортском комплексу Ћиџонг, а после недеље у којој је још једном показао колико му пријају услови у Кини, нема намеру да прекида победнички низ.„Тамо путујем сутра. Тамо ћу играти и једва чекам. Надам се да могу да наставим победничку серију коју имам у Кини“, поручио је Ђоковић.Шангај је још једно место за које Србина везују велике успомене. Четири пута је освајао овај мастерс, а последњи пут 2018. године, када је у финалу савладао Борну Ћорића. Близу новог трофеја био је и 2024, али га је у финалу зауставио Јаник Синер.Овога пута у Шангај стиже са титулом из Пекинга и новом дозом самопоуздања, али и са 39 година, када свако ново такмичење представља другачији физички изазов него у најбољим годинама каријере.Управо је о специфичностима тениса Ђоковић опширно говорио после пекиншког тријумфа. Према његовом мишљењу, индивидуална природа спорта и чињеница да готово сваки турнир функционише по нокаут систему чине тенис посебно суровим.„Уз све поштовање према свим осталим спортовима – мислим да постоје неки заиста невероватни спортови и велики сам љубитељ спорта – ипак не верујем да постоји спорт попут тениса. Ако се једног дана не осећате добро, испадате. Не можете да седнете на клупу и сачекате да неко уђе уместо вас и замени вас.“Ђоковић је указао на то да тенисер практично током читаве сезоне нема право на лош дан.„Тенис је притом прилично суров спорт јер се игра по нокаут систему. Имамо један турнир годишње, Завршни мастерс у Торину, где постоји групна фаза. Све остало је нокаут. Ако изгубите у првом колу зато што једно вече нисте добро спавали, имали сте тровање храном или било какав други проблем – губите и испадате. Али управо то наш спорт чини толико захтевним и посебним.“Управо је способност да из године у годину прихвата такав притисак једна од ствари којима Ђоковић објашњава сопствено трајање. После више од две деценије професионалног тениса и даље говори о истој особини која га је пратила кроз читаву каријеру – одбијању да било шта поклони противнику.„Мислим да је, када дам дужи одговор на то питање, суштина заправо у тој борбености, посвећености и духу који се никада не предаје, а који је увек уз мене. Када сам на терену, без обзира на то ко је са друге стране мреже, ништа не поклањам. Гурам себе до крајњих граница, посебно када играте финале великог турнира пред пуним стадионом.“Ђоковић је потом говорио и о другој страни статуса који је стекао током каријере. Више није само тенисер који долази на турнир да победи. Где год се појави, велики део публике долази управо због њега, а свест о томе истовремено представља мотив и терет.„Увек осећам тај додатни притисак и значај због привилегованог статуса који имам када изађем на било који турнир, на било који терен на свету, посебно у последњих пет година. Има нечег веома посебног у томе када изађете на терен као неко од кога се толико очекује. Људи желе да вас виде у најбољем издању, а то са собом носи и додатну одговорност.“Са годинама је, како каже, научио да тај притисак претвара у додатни мотив, иако признаје да постоје тренуци када очекивања могу да постану огроман терет.„То може да буде велики мотивациони фактор. Са друге стране, ако се не осећате добро, може и озбиљно да вас оптерети. Можете да осетите огроман терет на својим раменима. Али верујем да сам предодређен за то. Заиста верујем да ми је Бог дао ову прилику и таленат да будем то што јесам и да будем тамо где јесам. Захвалан сам и трудим се да своју мисију и потенцијал испуним колико год могу.“У том делу разговора поново се појавило име Кобија Брајанта, покојне НБА легенде и Ђоковићевог пријатеља. Једна од Брајантових идеја остала је дубоко урезана у Новаков приступ професионалном спорту – спортиста највећег ранга не наступа само због себе, јер на трибинама увек може да буде неко ко је читав живот чекао баш тај меч.„Људи долазе из свих делова Кине или света да би вас можда само једном у животу гледали уживо. Коби Брајант је умео да говори о томе. Увек је желео да игра јер вероватно увек постоји макар један навијач који је дошао можда једини пут да га види. Не играте само за себе, већ и за људе и за спорт. Ако сте звезда тог спорта, носите много више на својим леђима“, рекао је Ђоковић.После Пекинга, та филозофија одмах добија нови тест. Нема дугог славља због 102. титуле, нити много времена за осврт на седми пекиншки трофеј и скор од 34:0 на турниру.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, тенис, новак ђоковић
спорт, тенис, новак ђоковић
Ђоковић титулу из Пекинга носи у Шангај
07:18 07.10.2026 (Освежено: 10:40 07.10.2026) Тек што је освојио 102. титулу у каријери и стигао до невероватне 34. победе у исто толико мечева у Пекингу, Новак Ђоковић добио је једноставно питање – шта је следећи циљ?
Одговор је стигао без размишљања.
Ђоковић ће већ наредног дана напустити Пекинг и упутити се на мастерс који се од 7. до 18. октобра игра у спортском комплексу Ћиџонг, а после недеље у којој је још једном показао колико му пријају услови у Кини, нема намеру да прекида победнички низ.
„Тамо путујем сутра. Тамо ћу играти и једва чекам. Надам се да могу да наставим победничку серију коју имам у Кини“, поручио је Ђоковић.
Шангај је још једно место за које Србина везују велике успомене. Четири пута је освајао овај мастерс, а последњи пут 2018. године, када је у финалу савладао Борну Ћорића. Близу новог трофеја био је и 2024, али га је у финалу зауставио Јаник Синер.
Овога пута у Шангај стиже са титулом из Пекинга и новом дозом самопоуздања, али и са 39 година, када свако ново такмичење представља другачији физички изазов него у најбољим годинама каријере.
Управо је о специфичностима тениса Ђоковић опширно говорио после пекиншког тријумфа. Према његовом мишљењу, индивидуална природа спорта и чињеница да готово сваки турнир функционише по нокаут систему чине тенис посебно суровим.
„Уз све поштовање према свим осталим спортовима – мислим да постоје неки заиста невероватни спортови и велики сам љубитељ спорта – ипак не верујем да постоји спорт попут тениса. Ако се једног дана не осећате добро, испадате. Не можете да седнете на клупу и сачекате да неко уђе уместо вас и замени вас.“
Ђоковић је указао на то да тенисер практично током читаве сезоне нема право на лош дан.
„Тенис је притом прилично суров спорт јер се игра по нокаут систему. Имамо један турнир годишње, Завршни мастерс у Торину, где постоји групна фаза. Све остало је нокаут. Ако изгубите у првом колу зато што једно вече нисте добро спавали, имали сте тровање храном или било какав други проблем – губите и испадате. Али управо то наш спорт чини толико захтевним и посебним.“
Управо је способност да из године у годину прихвата такав притисак једна од ствари којима Ђоковић објашњава сопствено трајање. После више од две деценије професионалног тениса и даље говори о истој особини која га је пратила кроз читаву каријеру – одбијању да било шта поклони противнику.
„Мислим да је, када дам дужи одговор на то питање, суштина заправо у тој борбености, посвећености и духу који се никада не предаје, а који је увек уз мене. Када сам на терену, без обзира на то ко је са друге стране мреже, ништа не поклањам. Гурам себе до крајњих граница, посебно када играте финале великог турнира пред пуним стадионом.“
Ђоковић је потом говорио и о другој страни статуса који је стекао током каријере. Више није само тенисер који долази на турнир да победи. Где год се појави, велики део публике долази управо због њега, а свест о томе истовремено представља мотив и терет.
„Увек осећам тај додатни притисак и значај због привилегованог статуса који имам када изађем на било који турнир, на било који терен на свету, посебно у последњих пет година. Има нечег веома посебног у томе када изађете на терен као неко од кога се толико очекује. Људи желе да вас виде у најбољем издању, а то са собом носи и додатну одговорност.“
Са годинама је, како каже, научио да тај притисак претвара у додатни мотив, иако признаје да постоје тренуци када очекивања могу да постану огроман терет.
„То може да буде велики мотивациони фактор. Са друге стране, ако се не осећате добро, може и озбиљно да вас оптерети. Можете да осетите огроман терет на својим раменима. Али верујем да сам предодређен за то. Заиста верујем да ми је Бог дао ову прилику и таленат да будем то што јесам и да будем тамо где јесам. Захвалан сам и трудим се да своју мисију и потенцијал испуним колико год могу.“
У том делу разговора поново се појавило име Кобија Брајанта, покојне НБА легенде и Ђоковићевог пријатеља. Једна од Брајантових идеја остала је дубоко урезана у Новаков приступ професионалном спорту – спортиста највећег ранга не наступа само због себе, јер на трибинама увек може да буде неко ко је читав живот чекао баш тај меч.
„Људи долазе из свих делова Кине или света да би вас можда само једном у животу гледали уживо. Коби Брајант је умео да говори о томе. Увек је желео да игра јер вероватно увек постоји макар један навијач који је дошао можда једини пут да га види. Не играте само за себе, већ и за људе и за спорт. Ако сте звезда тог спорта, носите много више на својим леђима“, рекао је Ђоковић.
После Пекинга, та филозофија одмах добија нови тест. Нема дугог славља због 102. титуле, нити много времена за осврт на седми пекиншки трофеј и скор од 34:0 на турниру.
