https://sputnikportal.rs/20261007/novakova-vremenska-kapsula-sport-tenis-djokovic-1204153749.html
Новакова временска капсула
Новакова временска капсула
Sputnik Србија
„Реалност је мало другачија ових дана, 11 година касније“, рекао је Новак Ђоковић са пехаром у рукама после финала у Пекингу. 07.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-07T10:42+0200
2026-10-07T10:42+0200
2026-10-07T10:41+0200
спорт
спорт
тенис
новак ђоковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/06/1204153592_0:94:1795:1104_1920x0_80_0_0_6d8074e423b0cd41edc1f28686763314.jpg
И заиста јесте. Када је последњи пут пре овогодишњег турнира играо у кинеској престоници, имао је 28 година, био је у пуном замаху једне од најдоминантнијих сезона у историји тениса и налазио се у периоду каријере у којем је питање најчешће било ко уопште може да га заустави. У Пекинг се вратио као 39-годишњак, после сезоне у којој је и сам признао да је било много успона и падова, физичких и здравствених проблема и све више борбе са сопственим телом.Између та два доласка стало је 11 година. У тенису – готово читава каријера једног врхунског играча.А у Пекингу као да време није прошло.Ђоковић је поново дошао до финала, поново подигао трофеј и седми пут напустио овај турнир као шампион. Од првог наступа до данас одиграо је 34 меча у кинеској престоници и добио сва 34.Због тога је Пекинг можда најнеобичнија временска капсула његове каријере.Прву титулу освојио је још 2009. године. Имао је 22 године и тек један гренд слем трофеј. Велики преокрет у његовој каријери, сезона 2011. и потпуна доминација светским тенисом тек су били испред њега.У Пекинг је тада стигао као један од најбољих младих играча света. Из Пекинга 2026. одлази као најтрофејнији гренд слем шампион мушког тениса и човек са 102 освојена турнира.Између та два Новака готово да нема статистике која се није променила.Само Пекинг одбија да се промени.После прве титуле 2009, Ђоковић је одбранио трофеј 2010, а затим побеђивао 2012, 2013, 2014. и 2015. године. Шест пута је долазио до завршнице и шест пута одлазио са пехаром. Потом је престао да долази.Године су пролазиле, а његових 29:0 у Пекингу остало је замрзнуто у времену.Када се после 11 година поново појавио на турниру, није више био онај играч који може да проведе читаву сезону играјући готово сваке недеље. Сам Ђоковић више и не крије да његова каријера сада функционише по другим правилима. Тело захтева више пажње, опоравак траје дуже, а календар се бира далеко пажљивије.Зато његова реченица после финала можда најбоље описује читав повратак.„Играо сам овде последњи пут пре 11 година. Увек имам највиша очекивања од себе, замишљам себе с трофејом, поготово овде у Пекингу где никада нисам изгубио. С друге стране, био сам свестан да је реалност мало другачија ових дана, 11 година касније. Ова година ми је била изазовна, много успона и падова, физичких и здравствених проблема… само сам покушао да нађем добар осећај на терену.“Пронашао га је на месту на којем га је, изгледа, увек имао.И није ствар само у томе што је освојио турнир. На путу до титуле победио је и Александера Зверева, човека који ће 2026. завршити као први тенисер света. У 39. години Ђоковић је тако добио још један непосредан доказ за оно што већ дуже понавља – када је здрав и када пронађе свој тенис, још може да игра са самим врхом.„Знам да могу да се такмичим на највишем нивоу кад се осећам добро и добро ударам лопту. Ова недеља је илустрација тога. Веома сам поносан.“Управо је ту највећа разлика између Пекинга 2015. и Пекинга 2026.Пре 11 година трофеји су били очекивани. Ђоковић је био на врхунцу физичке моћи и у сезони у којој је практично сваког противника дочекивао као фаворит. Данас сваки трофеј захтева далеко више прилагођавања, опоравка и процене колико тело може да издржи.Зато је и сам признао да овај има другачију тежину.„Знају кроз шта смо прошли последњих неколико година, поготово ове. Овај трофеј значи више од још само једног трофеја за све нас. Веома сам срећан.“А бројке заиста делују као да припадају некој другој епохи.Прва титула у Пекингу – 2009.Седма – 2026.Између њих – 17 година.Ђоковић је у међувремену играо против неколико тениских генерација. На почетку његове пекиншке серије главни ривали били су Роџер Федерер и Рафаел Надал. Потом су дошли Енди Мари, Стен Вавринка и генерација која је годинама покушавала да разбије владавину „велике четворке“. После њих стигли су играчи који су одрастали гледајући Ђоковића, а данас су ту Карлос Алкарас, Јаник Синер и Зверев.Променио се и сам Новак. Од играча који је тек покушавао да пробије дуопол Федерера и Надала постао је човек према чијим се бројкама данас мери историја овог спорта.Али један резултат остао је нетакнут.Пекинг: Новак Ђоковић – 34:0.Можда зато његова реченица да се у кинеској престоници осећа као код куће није била уобичајена куртоазија домаћој публици.„Наравно да је посебно. Резултати то потврђују. Не бих правио такве резултате негде где се не осећам као код куће.“Када је први пут подигао пехар у Пекингу, имао је 22 године. Када га је подигао седми пут, имао је 39.Између та два тренутка променио се тенис, променили су се његови противници, променило се и Ђоковићево место у историји спорта.Само је Пекинг остао исти.Новак је дошао – и поново победио.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/06/1204153592_100:0:1696:1197_1920x0_80_0_0_10cdddad6afd8f118707fb5e32113c27.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, тенис, новак ђоковић
спорт, тенис, новак ђоковић
Новакова временска капсула
„Реалност је мало другачија ових дана, 11 година касније“, рекао је Новак Ђоковић са пехаром у рукама после финала у Пекингу.
И заиста јесте. Када је последњи пут пре овогодишњег турнира играо у кинеској престоници, имао је 28 година, био је у пуном замаху једне од најдоминантнијих сезона у историји тениса и налазио се у периоду каријере у којем је питање најчешће било ко уопште може да га заустави.
У Пекинг се вратио као 39-годишњак, после сезоне у којој је и сам признао да је било много успона и падова, физичких и здравствених проблема и све више борбе са сопственим телом.
Између та два доласка стало је 11 година. У тенису – готово читава каријера једног врхунског играча.
А у Пекингу као да време није прошло.
Ђоковић је поново дошао до финала, поново подигао трофеј и седми пут напустио овај турнир као шампион. Од првог наступа до данас одиграо је 34 меча у кинеској престоници и добио сва 34.
Због тога је Пекинг можда најнеобичнија временска капсула његове каријере.
Прву титулу освојио је још 2009. године. Имао је 22 године и тек један гренд слем трофеј. Велики преокрет у његовој каријери, сезона 2011. и потпуна доминација светским тенисом тек су били испред њега.
У Пекинг је тада стигао као један од најбољих младих играча света. Из Пекинга 2026. одлази као најтрофејнији гренд слем шампион мушког тениса и човек са 102 освојена турнира.
Између та два Новака готово да нема статистике која се није променила.
Само Пекинг одбија да се промени.
После прве титуле 2009, Ђоковић је одбранио трофеј 2010, а затим побеђивао 2012, 2013, 2014. и 2015. године. Шест пута је долазио до завршнице и шест пута одлазио са пехаром. Потом је престао да долази.
Године су пролазиле, а његових 29:0 у Пекингу остало је замрзнуто у времену.
Када се после 11 година поново појавио на турниру, није више био онај играч који може да проведе читаву сезону играјући готово сваке недеље. Сам Ђоковић више и не крије да његова каријера сада функционише по другим правилима. Тело захтева више пажње, опоравак траје дуже, а календар се бира далеко пажљивије.
Зато његова реченица после финала можда најбоље описује читав повратак.
„Играо сам овде последњи пут пре 11 година. Увек имам највиша очекивања од себе, замишљам себе с трофејом, поготово овде у Пекингу где никада нисам изгубио. С друге стране, био сам свестан да је реалност мало другачија ових дана, 11 година касније. Ова година ми је била изазовна, много успона и падова, физичких и здравствених проблема… само сам покушао да нађем добар осећај на терену.“
Пронашао га је на месту на којем га је, изгледа, увек имао.
И није ствар само у томе што је освојио турнир. На путу до титуле победио је и Александера Зверева, човека који ће 2026. завршити као први тенисер света. У 39. години Ђоковић је тако добио још један непосредан доказ за оно што већ дуже понавља – када је здрав и када пронађе свој тенис, још може да игра са самим врхом.
„Знам да могу да се такмичим на највишем нивоу кад се осећам добро и добро ударам лопту. Ова недеља је илустрација тога. Веома сам поносан.“
Управо је ту највећа разлика између Пекинга 2015. и Пекинга 2026.
Пре 11 година трофеји су били очекивани. Ђоковић је био на врхунцу физичке моћи и у сезони у којој је практично сваког противника дочекивао као фаворит. Данас сваки трофеј захтева далеко више прилагођавања, опоравка и процене колико тело може да издржи.
Зато је и сам признао да овај има другачију тежину.
„Знају кроз шта смо прошли последњих неколико година, поготово ове. Овај трофеј значи више од још само једног трофеја за све нас. Веома сам срећан.“
А бројке заиста делују као да припадају некој другој епохи.
Прва титула у Пекингу – 2009.
Ђоковић је у међувремену играо против неколико тениских генерација. На почетку његове пекиншке серије главни ривали били су Роџер Федерер и Рафаел Надал. Потом су дошли Енди Мари, Стен Вавринка и генерација која је годинама покушавала да разбије владавину „велике четворке“. После њих стигли су играчи који су одрастали гледајући Ђоковића, а данас су ту Карлос Алкарас, Јаник Синер и Зверев.
Променио се и сам Новак. Од играча који је тек покушавао да пробије дуопол Федерера и Надала постао је човек према чијим се бројкама данас мери историја овог спорта.
Али један резултат остао је нетакнут.
Пекинг: Новак Ђоковић – 34:0.
Можда зато његова реченица да се у кинеској престоници осећа као код куће није била уобичајена куртоазија домаћој публици.
„Наравно да је посебно. Резултати то потврђују. Не бих правио такве резултате негде где се не осећам као код куће.“
Када је први пут подигао пехар у Пекингу, имао је 22 године. Када га је подигао седми пут, имао је 39.
Између та два тренутка променио се тенис, променили су се његови противници, променило се и Ђоковићево место у историји спорта.
Само је Пекинг остао исти.
Новак је дошао – и поново победио.