https://sputnikportal.rs/20261012/i-posle-mila--tito-marsal-oterao-sa-cetinja-velikog-srpskog-slikara-koji-je-pocinio-neoprostiv-greh-1204361311.html
И после Мила – Тито! Маршал отерао са Цетиња великог српског сликара који је починио неопростив грех
И после Мила – Тито! Маршал отерао са Цетиња великог српског сликара који је починио неопростив грех
Sputnik Србија
Коментаришући срамотну одлуку да се на сред Цетиња уместо светски уваженог српског сликара Петра Лубарде постави биста Тита, Матија Бећковић каже за Спутњик да... 12.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-12T18:47+0200
2026-10-12T18:47+0200
2026-10-12T18:47+0200
друштво
србија – друштво
регион
црна гора
идеологија
комунисти
тито
биста
цетиње
петар лубарда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1c/1127832447_0:0:2000:1125_1920x0_80_0_0_491ad40a800cd3badcd574f3c3e5cbbf.jpg
Будући да су шансе да Тито „обуче“ црногорску капу, џамадан, чакшире и опанке врло мале, ова одлука градских власти ипак се више чини бесмисленом.Захтев за измештање поднео је Секретаријат за културу Цетиња, док је сагласност да се „Косовски бој“ замени Првом пролетерском бригадом, а „Битка на Вучјем долу“ Вражјом дивизијом дала Управа за заштиту културних добара. Тито ће бити постављен на Тргу револуције, док ће српски сликар и академик, добитник многобројних награда и признања, од Гран прија у Паризу 1937. до Хердерове награде 1973. године, бити принуђен да се „пресели“ на универзитетски комплекс.Како се наводи у решењу Управе, Титова биста била би постављена у оквиру Историјског језгра Цетиња, које има „статус културног добра“. У решењу се наводи и да би њено постављање допринело значају ове локације са становишта „историјских, меморијалних, амбијенталних, уметничких и других културних вредности“.Добар сликар, ал' лош ЦрногорацИсторичар Александар Раковић не мисли да би Тито у уметничком или културном аспекту допринео Цетињу више него Лубарда, али да је Лубардин „проблем“ то што је – Србин.То што је он био великан — уметнички и ликовни — нема никакве везе са измештањем његове бисте, тврди наш саговорник, јер се данас на Цетињу споменик у центру града не додељује према заслугама, већ према сопственим тренутним идеолошким погледима.Раковић каже да је оваква одлука у потпуности у складу са политиком Црне Горе, која подразумева приближавање Хрватској, а удаљавање од Србије и Српства. То и даље игра важну улогу у политичком идентитету Црне Горе, свакако на Цетињу, али и у другим деловима земље.Црногорско „бити или не бити“ – Не бити Србин, а бити све осталоОвакав потез у складу је и са најважнијим питањем модерне Црне Горе – бити или не бити. Није битно шта је неко, свако може бити све, само је битно не бити једно – Србин. Та судбина је, додуше постхумно и против његове воље, задесила и Петера Лубарду. Да иронија буде још већа и горча, Титовом бистом замењују бисту човека чијег су оца, официра Краљевине Југославије, стрељали партизани.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20261012/prnjavor-dabar-napravio-kurslus-ostavio-1600-domacinstava-bez-struje---bageri-na-terenu-1204351957.html
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
србија – друштво, регион, црна гора, идеологија, комунисти, тито, биста, цетиње, петар лубарда, александар раковић, сликар, уметник, историчар, матија бећковић
србија – друштво, регион, црна гора, идеологија, комунисти, тито, биста, цетиње, петар лубарда, александар раковић, сликар, уметник, историчар, матија бећковић
И после Мила – Тито! Маршал отерао са Цетиња великог српског сликара који је починио неопростив грех
Коментаришући срамотну одлуку да се на сред Цетиња уместо светски уваженог српског сликара Петра Лубарде постави биста Тита, Матија Бећковић каже за Спутњик да ће то „чудо невиђено“ од идеје имати смисла једино уколико Јосип Броз буде приказан у црногорској народној ношњи.
Будући да су шансе да Тито „обуче“ црногорску капу, џамадан, чакшире и опанке врло мале, ова одлука градских власти ипак се више чини бесмисленом.
Захтев за измештање поднео је Секретаријат за културу Цетиња, док је сагласност да се „Косовски бој“ замени Првом пролетерском бригадом, а „Битка на Вучјем долу“ Вражјом дивизијом дала Управа за заштиту културних добара. Тито ће бити постављен на Тргу револуције, док ће српски сликар и академик, добитник многобројних награда и признања, од Гран прија у Паризу 1937. до Хердерове награде 1973. године, бити принуђен да се „пресели“ на универзитетски комплекс.
Како се наводи
у решењу Управе, Титова биста била би постављена у оквиру Историјског језгра Цетиња, које има „статус културног добра“. У решењу се наводи и да би њено постављање допринело значају ове локације са становишта „историјских, меморијалних, амбијенталних,
уметничких и других културних вредности“.
Добар сликар, ал' лош Црногорац
Историчар Александар Раковић не мисли да би Тито у уметничком или културном аспекту допринео Цетињу више него Лубарда, али да је Лубардин „проблем“ то што је – Србин.
Лубарда се изјашњавао као Србин и у време тврдог социјализма, иако је био са Цетиња. То је за данашње Цетињане, који су одбацили српски идентитет, неопростив грех. Лубарда је показао у тадашње време, када је уведена такозвана црногорска нација, да он ту одлуку не прихвата. Његова изричита жеља је била да се у свим публикацијама и где је то захтевао случај, потписује као Србин по националности. Данашњи Цетињани просто не могу да прихвате да постоје толико постојани људи који су одбијали да промене свој српски идентитет и замене га неким другим, каже Раковић за Спутњик.
То што је он био великан — уметнички и ликовни — нема никакве везе са измештањем његове бисте, тврди наш саговорник, јер се данас на Цетињу споменик у центру града не додељује према заслугама, већ према сопственим тренутним идеолошким погледима.
Данашњим идеолошким погледима који доминирају Црном Гором и Цетињем Тито је неупоредиво ближи јер је управо он и наметнуо ту такозвану нацију. Он је, заједно са осталима из Комунистичке партије Југославије, 1945. године основао црногорску нацију, чији су данашњи Цетињани следбеници. То вам је врло је јасан и једноставан разлог због чега Лубарда, као Србин, не треба да буде на месту на којем се сада налази, а зашто ће Тито, као хрватски комуниста, бити постављен на Лубардино место.
Раковић каже да је оваква одлука у потпуности у складу са политиком Црне Горе, која подразумева приближавање Хрватској, а удаљавање од Србије и Српства. То и даље игра важну улогу у политичком идентитету Црне Горе, свакако на Цетињу, али и у другим деловима земље.
Црногорско „бити или не бити“ – Не бити Србин, а бити све остало
Овакав потез у складу је и са најважнијим питањем модерне Црне Горе – бити или не бити. Није битно шта је неко, свако може бити све, само је битно не бити једно – Србин. Та судбина је, додуше постхумно и против његове воље, задесила и Петера Лубарду. Да иронија буде још већа и горча, Титовом бистом замењују бисту човека чијег су оца, официра Краљевине Југославије, стрељали партизани.
Управо се томе овде и ради. Такозвана црногорска нација стоји насупрот српској нацији. Она нема историјске елементе идентитета. Она није стварана у слојевима времена током прошлости, већ је наметнута 1945. године. По својој форми, она јесте антинација, а њена сврха лежи у доказивању тога да њени припадници нису Срби.
