Од терора у Пољској до сарадње са Хитлером: Ко је био Степан Бандера
18:36 15.10.2026 (Освежено: 20:38 15.10.2026)
© Sputnik / Stringer
/ Пратите нас
На данашњи дан, 15. октобра 1959. године, совјетске специјалне службе ликвидирале су Степана Бандеру, лидера украјинских националиста и колаборационисту нацистичке Немачке. Од терористичких акција у Пољској до сарадње са Трећим рајхом и западним обавештајним службама, његов пут обележили су насиље и етнички злочини.
Степан Бандера рођен је 1. јануара 1909. године у селу Стари Угринов, које се тада налазило у саставу Аустроугарске.
Током школовања у гимназији у граду Стрију Бандера се придружио ултрадесничарској скаутској организацији „Пласт“. Још као малолетник читао је дела украјинских националиста и фашистичких идеолога.
Према сећањима његових савременика, млади Бандера се кладио са вршњацима да може једном руком да дави мачке држећи их за врат. Неки украјински историчари и публицисти склони су да у томе виде не толико испољавање садизма колико жељу да „искуша самог себе“.
Бандера је уписао агрономски одсек универзитета у Лавову, али је слабо учио. Више је волео политички тероризам него да седи над књигом.
Почетком двадесетих година прошлог века, после Совјетско-пољског рата, западна Украјина дошла је под контролу званичне Варшаве, што је изазвало незадовољство украјинских десничара.
„Украјински националисти спроводили су различите акције против Пољака: терористичке нападе, саботаже и пљачке“, казао је шеф научно-методолошког одељења Музеја победе Валериј Куличков.
О почецима ОУН-а
Бивши аустријски официр Евгеније Коноваљец основао је 1929. године у Бечу Организацију украјинских националиста (ОУН)*. У њу су се учланиле бивше присталице Симона Петљуре, које су побегле у Европу, као и становници Галиције и Волиније, територија које је заузела Пољска. ОУН-у се придружио и Бандера. Током путовања у иностранство прошао је диверзантску обуку, а 1933. године постао је руководилац извршног органа ОУН-а на територији западне Украјине.
„Била је то организација националистичког и терористичког карактера“, приметио је историчар Александар Кадира, стручњак историјско-просветног интернет-пројекта „Мој крај. Историја“.
Под Бандериним руководством, припадници ОУН-а извели су низ политичких убистава, укључујући убиство совјетског дипломате Андреја Мајлова и пољског министра унутрашњих послова Бронислава Перацког. Осим тога, националисти су убијали и Украјинце које су сматрали непожељнима, сумњичећи их за лојалност пољским властима.
Бандера је 1934. године ухапшен под оптужбом за тероризам, а 1936. осуђен је на смрт. Међутим, због амнестије, смртна казна вешањем преиначена је у доживотни затвор. Три и по године после изрицања пресуде, он је ослобођен након победе немачких трупа над пољском војском.
Док је Бандера био у затвору, совјетске специјалне службе ликвидирале су оснивача ОУН-а Евгенија Коноваљца, који је радио за немачку обавештајну службу. На чело организације дошао је Коноваљчев рођак Андреј Мељник. Међутим, по изласку на слободу, Бандера је организовао побуну против новог лидера националиста.
Према сведочењу припадника Абвера Ервина Штолцеа, датом после рата, и Бандера и Мељник били су његови агенти. Немачка обавештајна служба покушала је да помири своје доушнике, али без успеха.
„Бандера је по карактеру енергичан, каријериста, фанатик и бандит“, описао је Штолце свог агента.
Према његовим речима, „Бандера је, у суштини, руководио националистичким активностима и субверзивним деловањем, нарочито у областима западне Украјине“.
Године 1940. бандеровци су покушали да подигну антисовјетски устанак на територији Лавовске и Волинске области, које су ушле у састав Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике, али су совјетске безбедносне службе спречиле побуну.
Бандера и нацисти
Почетком 1941. године немачка обавештајна служба формирала је од украјинских националиста два батаљона потчињена пуку Абвера „Бранденбург“ — „Роланд“ и „Нахтигал“.
Уочи рата, бандеровци су одржали конгрес на којем су се договорили да шире хаос у позадини совјетских трупа, а како се Хитлерове снаге буду приближавале, да организују убиства „непожељних“ Руса, Јевреја и Пољака. Трећи рајх сматрали су „природним савезником“.
У првим данима Великог отаџбинског рата, регуларне јединице формиране од националиста учествовале су у инвазији на територију СССР-а, док су припадници бандеровског подземља започели терористичке активности у позадини Црвене армије.
После заузимања Лавова, украјински националисти, укључујући припаднике батаљона „Нахтигал“, учествовали су у лавовском погрому над Јеврејима, који су пратили убиства, мучења, пљачке и силовања. Током ових догађаја убијено је неколико хиљада Јевреја.
Група бандеровских функционера прогласила је 30. јуна 1941. године у Лавову „Украјинску државу“ под Хитлеровим протекторатом. То је изазвало незадовољство у Берлину. Бандери је замерено и покушано присвајање новца намењеног потребама ОУН-а, након чега је ухапшен и послат у концентрациони логор Заксенхаузен.
„Супротно очекивањима националиста, руководство Трећег рајха ни у ком случају није намеравало да створи независну Украјину“, нагласио је Кадира.
Лидер националиста смештен је у посебан блок „Целенбау“, намењен затварању посебно важних затвореника. Додељена му је двособна „ћелија“ са дневном собом, спаваћом собом, теписима и сликама на зидовима. Хранио се у мензи за припаднике СС-а, било му је дозвољено да се виђа са супругом, а добијао је књиге и новине. Бандера је био ослобођен принудног рада, прозивки, па чак и обавезе да носи затвореничку униформу.
О формирању организације УПА
Преко супруге Јарославе, Бандера је одржавао везе са ОУН-ом, чије је активности у одсуству лидера координисао његов помоћник Роман Шухевич. Он је 1942–1943. године формирао оружано крило организације — Украјинску устаничку армију (УПА)**.
Припадници УПА спровели су 1943–1944. године етничко чишћење познато као Волински покољ. У тим догађајима, према појединим проценама, убијено је до 200.000 људи.
„Године 1944. Немцима је тло почело да гори под ногама. Немачке трупе повлачиле су се под ударима Црвене армије“, рекао је Валериј Куличков.
На иницијативу нацистичких обавештајних служби, руководство Трећег рајха одлучило је да ослободи Бандеру како би интензивније користило националисте у позадини совјетских трупа. За сарадњу са бандеровцима била је задужена посебна група немачке војне обавештајне службе, коју је предводио Дитрих Вицел.
Националисти су од Немаца добијали оружје, муницију и велике суме новца. Према сећањима немачких обавештајаца, Бандера је лично учествовао у обуци диверзаната у бази Абвера.
После рата, упркос бројним доказима о сарадњи са нацистима, Бандера је почео да сарађује са обавештајним службама западних земаља. Диктатор Франсиско Франко понудио му је да се пресели у Шпанију, али је Бандера одбио и преселио се у Минхен. Иницирао је оснивање антисовјетске организације — Антибољшевичког блока народа. У међувремену, УПА, чије су редове попуњавали бандеровци, покренула је терор над становништвом Украјинске ССР, убивши неколико десетина хиљада цивила, укључујући жене и децу.
Смрт Бандере
Године 1959, после саветовања припадника КГБ-а, донета је одлука о ликвидацији лидера националиста који су побегли у иностранство, укључујући Бандеру. За ову операцију припадници совјетске тајне службе ангажовали су Богдана Сташинског, бившег националисту који је променио страну. Он је већ имао искуства у ликвидацији нацистичких колаборациониста.
Припадници КГБ-а одлучили су да Бандеру ликвидирају пиштољем напуњеним ампулом са супстанцом на бази калијум-цијанида.
Сташински је почео да прати Бандеру. Два покушаја ликвидације била су неуспешна — један је пропао, јер није било могуће отворити улазна врата његове зграде, а други због појаве потенцијалних сведока.
Међутим, операција је успешно окончана 15. октобра. Сташински је сачекао лидера националиста у предворју његове зграде, привукао му пажњу реченицом на немачком језику и испалио му у лице млаз отровне супстанце. Бандера је преминуо на путу до болнице. Његова смрт знатно је ослабила националистички покрет.
Према речима историчара, после распада СССР-а у Украјини је започео процес хероизације Бандере, који се интензивирао после такозваног Евромајдана.
„Бандеровци су чинили ратне злочине. Величање Бандере показује да су људи заборавили историјске лекције“, закључио је историчар Кадира.
*„Добровољачки покрет Организације украјинских националиста“ (ОУН) — украјинска организација која је у Русији проглашена екстремистичком и забрањена одлуком Врховног суда Руске Федерације од 8. септембра 2022. године.
** „Украјинска устаничка армија“ (УПА) — украјинска организација која је у Русији проглашена екстремистичком и забрањена одлуком Врховног суда Руске Федерације од 17. новембра 2014. године.
Погледајте и:
