Једначина је проста: Што је држава ближе ЕУ, руски гас је све скупљи – где је Србија у тој рачуници
© Sputnik / Pelagiya Tikhonova
/ Пратите нас
Чланство у ЕУ могло би додатно да погорша енергетску ситуацију Србије и других кандидата, јер би политичко удаљавање од Русије ограничило приступ повољнијим енергентима. Без нормализације односа с Москвом ЕУ ризикује даљи пад конкурентности, док би Србија у наредним годинама могла да дочека повољну промену геополитичких околности.
Енергетска криза, папрене цене и одустајање од руских енергената поново су отворили питање куда води енергетска политика Европске уније.
Док Брисел инсистира на такозваном смањењу зависности од Русије и наставља политику санкција, европска привреда и грађани суочавају се са све већим трошковима, а на самиту ЕУ 15. октобра лидери су тражили хитне мере за ублажавање енергетског удара.
У таквим околностима намеће се питање да ли европски пут за Србију и друге балканске земље значи преузимање скупих последица политике Брисела према Русији и енергетици?
Приступ ЕУ – скупљи енергенти без сумње
Без сумње би се могло тако рећи, сматра професор Економског факултета у Београду и некадашњи министар привреде у Влади Србије др Бојан Димитријевић. Према његовим речима, политички односи Европске уније и Русије непосредно утичу на могућности економске и енергетске сарадње, док одустајање од руских енергената европске земље излаже вишим трошковима.
„Политика ЕУ и Русије потпуно се искључују и онај ко иде у ЕУ мора да уведе санкције Русији, па самим тим то искључује и могућност економске сарадње. А будући да Европа нема сопствене енергетске изворе, то подразумева много скупље енергетске изворе“, наводи Димитријевић.
Из угла енергетске безбедности вероватно би било боље да Србија не буде у ЕУ и да има могућности да користи и европске руте по потреби, а наравно, пре свега гас из Русије, укључујући и то да НИС и даље остане у већинском власништву руских партнера. Тако да, без сумње, наш пут ка ЕУ додатно би закомпликовао и енергетску ситуацију, додаје он.
Кључно питање – шта то Брисел нуди
Према његовим речима, кључно питање је на основу чега Брисел може да уверава Србију и друге земље кандидате да ће усклађивање са енергетском политиком Уније донети економске користи, ако се и саме чланице суочавају са растом трошкова енергије и губитком конкурентности индустрије.
Брисел рачуна да би приступање Европској унији земљама кандидатима донело користи захваљујући економији обима и приступу заједничким фондовима. Међутим, Димитријевић сматра да актуелна ситуација у европској привреди отвара питање колико би те користи могле да надокнаде трошкове скупље енергије.
Он указује на проблеме немачке привреде, раст цена горива и чињеницу да европске земље, упркос политици смањења зависности од Русије, и даље долазе до руских енергената посредним путем, између осталог преко Индије, што повећава трошкове снабдевања.
Такав модел, оцењује Димитријевић, могао би да се негативно одрази и на конкурентност Србије уколико би она, у процесу европских интеграција, морала да се прилагоди истим енергетским ограничењима.
„Они, дугорочно посматрано, немају решење за замену руског гаса и нафте јер сопствених извора у већој мери немају, ако изузмемо Норвешку и Велику Британију, а морамо их изузети јер нису чланице ЕУ, значи, они немају сопствених значајних извора нафте и гаса и не постоји замена за руску нафту и гас. Све што се буде набављало биће скупље, а кад буде скупље, по многим основама ће повећати цене и смањити конкурентност европске привреде“, истиче Димитријевић.
Европа се суочава са губитком конкурентности
Да европска привреда губи конкурентност указује и извештај бившег италијанског премијера и председника Европске централне банке Марија Драгија из 2024. године, који се бави слабљењем технолошке позиције Европе и њеном енергетском зависношћу.
Димитријевић подсећа да су међу кључним проблемима које је Драги издвојио управо високи трошкови енергије и технолошки јаз у односу на конкуренте.
„Он је тамо навео четири, пет кључних проблема са којима се суочава ЕУ, али најизраженији су скупа енергија и технолошки јаз. Тако да Европа, уколико не дође до нормализације односа с Русијом, а ни тада цене енергената неће бити какве су биле пре почетка рата у Украјини, али свеједно, без тог договора Европа ће до даљњег само смањивати своју конкурентност и повећавати енергетску зависност. То је готово неизбежан процес. Ако томе додамо и притисак такозване зелене транзиције, где је Немачка затворила своје нуклеарне централе, онда је та слика још гора“, каже Димитријевић.
Ко зна шта може да се промени у наредних пет година
Димитријевић упозорава да се дугорочне одлуке о европским интеграцијама не могу доносити искључиво на основу данашњег односа политичких снага и тренутне енергетске ситуације. Србија и друге земље Западног Балкана, према његовој процени, у наредних пет година вероватно неће постати чланице ЕУ, а у међувремену би могло да дође до промена које би битно утицале на њихове енергетске могућности.
„У наредних пет година можда може да дође и до нормализације политичких и економских односа између Европске уније и Русије. Наравно, у овом тренутку то није реално очекивати, али не заборавите да се немачка влада налази у кризи, да предстоје председнички избори у Француској, а то су две кључне земље ЕУ. Наравно, вероватно није реално да ће и рат у Украјини да траје и наредних пет година, тако да ће се многе ствари променити, вероватно“, закључује Димитријевић.
Погледајте и:
