За исту количину минерала морамо да поједемо отприлике двоструко више хране него пре 60 година
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Да бисмо у тело унeли исту количину минерала коју смо из хране добијали пре шездесет година, данас бисмо морали појести готово двоструко више воћа, поврћа и других намирница. Научници сматрају да је један од разлога све лошији квалитет тла, али и деценије узгоја усмереног првенствено на што веће приносе – не и на квалитет плодова.
Нова студија организације Дип Сајенс Венчерс показала је да су пшеница, јабуке, шаргарепа и грашак од 1960-их изгубили између 20 и 50 одсто појединих кључних нутријената. То значи да је за једнаку количину минерала попут калијума, магнезијума или бакра данас потребно појести отприлике двоструко више хране него пре 60 година.
Истраживачи упозоравају да би комбинација пада нутритивне вредности хране и све веће употребе лекова за мршављење попут Оземпика и Мунџара могла додатно повећати проблем. Према њиховим проценама, око пет милиона радно способних Британаца могло би се наћи испод сигурних нивоа уноса неких кључних витамина и минерала, преносе медији.
Повећање приноса, смањење хранљивости
„Шездесет година безбедност хране мерили смо калоријама и тонама по хектару и према тим смо мерилима постигли изузетан успех. Али истовремено смо тихо испразнили оно што се налази унутар наше хране“, рекао је Вил Самерс, виши сарадник за климатска питања у Дип Сајенс Венчерсу.
„Како лекови за мршављење доводе до тога да људи једу мање, нутритивни квалитет сваког залогаја постаје много важнији. Добра је вест да већ имамо алате којима то можемо поправити – кроз узгој биљака, здравље тла, тржиште и јавне политике. Оно што је недостајало јесте спознаја да је овај проблем вредан мерења и решавања на самом извору.“
Аутори студије сматрају да је вишедеценијско селективно узгајање биљака ради повећања приноса допринело смањењу концентрације бројних хранљивих материја. Принос житарица по хектару од 1960-их повећао се за 215 одсто, док је удео потхрањених људи у земљама у развоју пао са 35 на 12 одсто.
Но, више од две милијарде људи и даље има барем један клинички недостатак микронутријената. Проблем постоји и у развијеним земљама попут Велике Британије и САД, где исхрана може садржавати довољно калорија, али премало нутријената попут селена и фолата.
Обнова тла може помоћи
Пример је селен, којег има у целовитим житарицама и бразилским орашчићима. Због пада његове концентрације у пшеници, жене би данас морале појести четири кришке интегралног хлеба како би добиле тек трећину препорученог дневног уноса селена, наводи се у извештају. Истраживачи су такође утврдили да мање од трећине сорти пшенице за производњу хлеба уведених након 1960-их задовољава препоручен ниво цинка.
Последице недостатка појединих нутријената могу бити озбиљне. Мањак селена слаби имуни систем и повећава ризик од срчаних болести, док недостатак цинка може утицати на кожу, косу и имунитет. Мањак гвожђа повезује се са умором и слабијом концентрацијом, а низак унос калијума може повећати ризик од можданог удара за чак 21 одсто.
„Здраво тло темељ је здраве хране. Овај извештај показује да је обнова здравља тла једна од ретких мера која истовремено може побољшати нутритивну вредност хране, приносе и отпорност на климатске промене, а пољопривредници то данас могу радити и профитабилно“, рекла је Сијан Фергусон, извршни повереник задужбине Марк Леонард Траст.
Погледајте и:
