„За другове своје“: Сећање на хиљаде руских добровољаца који су притекли у помоћ српском народу
„За другове своје“: Сећање на хиљаде руских добровољаца који су притекли у помоћ српском народу
Sputnik Србија
У самом центру Београда, под сводом здања у ком се свакодневно преплићу нити српско - руског пријатељства, отворена је јединствена изложба посвећена очувању... 17.10.2026, Sputnik Србија
У самом центру Београда, под сводом здања у ком се свакодневно преплићу нити српско - руског пријатељства, отворена је јединствена изложба посвећена очувању сећању на хиљаде руских добровољаца, који су несебично притекли у помоћ српском народу онда, када је то било најпотребније.
Поводом 150. годишњице Првог српско-турског рата (1876) и руског добровољачког покрета за ослобођење Србије, у Руском дому у Београду отворена је изложба „За другове своје"
Изложба је посвећена хиљадама руских добровољаца на челу са генералом Михаилом Григоријевичем Черњајевим, који су се 1876. упутили у Србију, како би помогли словенској браћи у рату против Османлија
Доласку Черњајева у Србију претходила је спремност и жеља Срба да подигну барјак слободе коју је он препознао. У писму које је 7. марта 1867 упутио кнезу Михаилу Обреновићу, руски генерал је изразио спремност да дође у Србију и ступи у српску службу.
У одговору, кнез Михајло је одобрио да генерал Черњајев дође и преузме команду над војском. Упркос обостраним жељама, до тога није дошло јер генерал није добио царску дозволу за одлазак у Србију, а кнез Михаило је био убрзо убијен
Иако му се жеља за одласком у Србију није испунила, генерал није седео скрштених руку. Као уредник листа "Руски свет" велику пажњу је посветио избијању Херцеговачког устанка у лето 1875. године позивајући на прикупљање средстава и окупљање добровољаца
Без обзира што је позив за помоћ православној браћи наишао на велики одазив, званична Русија се плашила отворене подршке из страха од реакције традиционалних противника Русије и савезника Порте – Енглеске и Француске, те је Черњајеву забранила одлазак у Херцеговину
Убрзо после његовог доласка, Србија је 30. јуна 1876. године објавила рат Турској, а 2. јула 1876. године отпочеле су операције српске војске. Прихвативши српско држављанство, Генерал Черњајев је преузео команду над војском кнежевине.
За њим је у Србију стигао и велики број руских добровољаца. Процењује се, да је у лето и јесен 1876. године у Србију стигло између 4.000 и 4.500 руских добровољаца.
Према подацима Словенског комитета за подршку, регистровано је 4303 добровољца, а било је и оних који су дошли у својој режији. У помоћ српском народу пристигли су војници, официри, лекари...
У време избијања рата, у српској регуларној војсци било је само 360 официра. Прекинувши школовање на тадашњој Артиљеријској официрској школи (каснијој Војној академији), право из школске клупе у рат је отишао и легендарни српски војвода Живојин Мишић
Међу пристиглим медиционарима, била је и заједница сестара милосрђа „Утоли моје туге“, коју је предводила кнегиња Шаховскаја, чије су сестре дневно вршиле и до 500 превијања.
Упркос опремљенијем и бројчано надмоћнијем непријатељу, мање од 40.000 људи, наоружаним застарелим пушкама, четири месеца су херојски одбијали налете више од 100.000 Османлија наоружаних Круповом артиљеријом.
У жестоким борбама које су се водиле на Бабиној глави, Великом Извору, околини Алексинца, Делиграда и Ђуниса, погинуло је више од 1.000 руских добровољаца, исписавши на тај начин својом крвљу доказ братске љубави према Србима
Као добровољац, у Србију је 21. јула 1876. стигао руски пуковник Николај Николајевич Рајевски. Одмах по доласку, упутио се право у штаб Черњајева како би узео учешће у борбама. 20. августа 1876. године у бици за Горњи Адровац код Алексинца, тридесетседмогодишњи Рајевски је погинуо
Упркос пожртвовансти и храбрости српских чета у којима су се раме уз раме борили руски доброволјци, далеко бројнија и опремљенија турска војска је однела победу.
Жртве српског народа и јавна подршка широм целе Русије, приморали су цара Александра Другог да се активније умеша у судбину Словена у Османском царству. Русија је натерала Порту на примирје, да би ускоро затим и сама ступила у рат против Османског царства 1877-1878. године.
Руски добровољци су после закључења примирја напустили Србију, али је у војсци остало око 50 официра који су за време примирја помогли Србији да изврши реорганизацију војске и спреми за наставак рата са Турском до коначног ослобођења.
Искра борбе коју су Срби и Руси распламсали у лето 1876. није замрла, већ је настављена у руско-турском рату 1877-1878, чији је један од резултата било међународно признање независности Србије.
Иако су се вратили у Русију, добровољци нису заборавили српски народ и Србију. Године 1913. Одбор за помоћ Србима „Михаил Черњајев“, формиран у Санкт Петербургу, прикупио је 52 хиљаде рубљи (44,72 кг у златницима) које је упутио у Београд за помоћ рањеницима и сирочади.
Изложбу „За другове своје ", месецима су припремали Руски дом и Руски научни институт у Београду, уз помоћ Министарства културе Србије и подршку почасног конзула Руске Федерације у Новом Саду и председника Савета Руског географског друштва у Србији Душана Бајатовића
Поставку чине предмети из колекција Народне библиотеке Србије, Војног музеја, Музеја науке и технике, Народног музеја у Зрењанину, ризнице манастира Враћевшница, Државног историјског музеја у Москви као и Регионалног музеја „Јевдоким Романов“ у Могиљевској области
Пред очима посетиоца нашли су се и експонати из Историјско-регионалног музеја града Круглом у Белорусији. Захваљујући ангажовању амбасаде те земље, оригинални експонати из белоруских музеја први пут су стигли у Руски дом и Србију.
Међу најистакнутијим експонатима су сабља која је припадала српском владару, камера из једног фото-студија, албуми са фотографијама, као и ретка одликовања, оружје, униформе, медицински инструменти и штампана издања из ратног времена
Посебну пажњу привлаче рестауриране фотографије Београда, Алексинца, Књажевца, Параћина и других места у Србији, које је руски фотограф Иван Громан направио током рата и непосредно након његовог завршетка.
Још један од важнијих експоната је и копија заставе са којом је Дмитриј Донској 1380. године победио Монголе, а коју су руски добровољци донели из Москве.
Изложба, која има за циљ да обележи херојство руских добровољаца и њихов допринос ослободилачкој борби српског народа, биће отворена до краја 2026. године.
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
![Изложбу „За другове своје ", месецима су припремали Руски дом и Руски научни институт у Београду, уз помоћ Министарства културе Србије и подршку почасног конзула Руске Федерације у Новом Саду и председника Савета Руског географског друштва у Србији Душана Бајатовића - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0e/1204458255_0:0:3115:2048_600x0_80_0_1_533464f74f851d345f1dff43fd230ee0.jpg "Изложбу „За другове своје ", месецима су припремали Руски дом и Руски научни институт у Београду, уз помоћ Министарства културе Србије и подршку почасног конзула Руске Федерације у Новом Саду и председника Савета Руског географског друштва у Србији Душана Бајатовића")
![Један од занимљивијих експоната је и макета речног брода "Делиград", који је указом кнеза Михаила Обреновића, 1862. године купљен од Русије. - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0e/1204443546_0:0:3063:2047_600x0_80_0_1_eeb70bcfeed9e74189beb69e684aa2ea.jpg "Један од занимљивијих експоната је и макета речног брода "Делиград", који је указом кнеза Михаила Обреновића, 1862. године купљен од Русије.")
