https://sputnikportal.rs/20261018/povratak-na-fabricka-podesavanja-propao-projekat-medlin-olbrajt-i-klintonovih-u-bosni-i-hercegovini-1204613329.html

Повратак на фабричка подешавања: Пропао пројекат Медлин Олбрајт и Клинтонових у Босни и Херцеговини

Повратак на фабричка подешавања: Пропао пројекат Медлин Олбрајт и Клинтонових у Босни и Херцеговини

Sputnik Србија

Недавно је, на скупу у Трсту, углавном пред истраживачима и људима из академске заједнице, италијански шеф дипломатије Антонио Тајани, говорећи о перспективама... 18.10.2026, Sputnik Србија

2026-10-18T17:25+0200

2026-10-18T17:25+0200

2026-10-18T17:25+0200

регион

регион

регион – политика

коментари и аналитика

емисија „пророк“

босна и херцеговина (бих)

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/12/1204613984_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_25a67202ff13d521218a7cecaa078f86.jpg

Наравно, министар Тајани ово је изговорио у контексту закључка како је нужно европерспективу приказати извесном, а да тога нема без подршке политичара из држава кандидата.Није рекао, али се из предоченог подразумева – са подршком политичара из држава кандидата постоји проблем. Јер, чак и када се на локалном нивоу много говори о неопходноси придруживања ЕУ, мало се ради у том смеру. Са једне стране заговорници ЕУ све неубедљивије бране своје ставове, док са друге стране евроскептицизам расте.Зашто је тако? Разлога за овакав епилог је много, могло би се на ту тему подоста писати и говорити, мада није извесно да ли би сви заинтересовани желели да прочитају и чују објективну анализу. Тако је зато што се међу заинтересованима налазе и они из фамозне „међународне заједнице“ који су одговорни за овакво стање, а одговорност не би желели ни да поделе, а камоли прихвате.Пун кругИ ту се враћамо на бирократију, бриселску, вашингтонску или лондонску, потпуно је свеједно, која је својим чињењем и нечињењем, деловањем по инерцији и ослањајући се на силу - произвела стање какво је данас. Стање је такво, а показују то најбоље резултати последњих избора у БиХ, да је за три деценије искорачан пун круг: вратили смо се на почетну тачку.Истина, нешто је и различито, пре свега када се говори о демографским трендовима, па по ко зна који пут излазност на изборима доказује да су бирачки спискови једно, а реалност нешто сасвим друго.Према ономе што се може приметити у БиХ, вероватноћа како на целој територији стално ради, школује се и живи тек око 2,5 милиона становника – прилично је висока. Неки су у печалби привремено, неки за стално, неки одлазе на три месеца да зараде, па се враћају кући на исти временски период због административних баријера. Ниска излазност није само повезана са разочарењем бирача, него и са одливом популације коју званична статистика не бележи.Одлив популације одиграва се услед бесперспективности, а њу индукују два разлога. Прво, разлике у зарадама, квалитету јавних услуга и уопште нивоу животног стандарда између најбогатијих ЕУ чланица и балканских држава уопште се нису смањиле. Званичника статистика бележи у апсолутним износима трендове раста на Балкану, но у релативном односу насталом упоређивањем примећује се трајно заостајање за „развијеним Западом“. Континентални геоекономски поредак успостављен након прве индустријске револуције учвршћује се постојањем ЕУ, активности у зони такозване „плаве банане“, како је овај географски ареал назвао Роже Бруне детерминишу привредну динамику у Европи, док се то на периферији не осећа у пуној мери и обично се манифестује са временским закашњењем.Упркос непрестаној причи о евроинтеграцијама периферизација Балкана опредељује његово трајно заостајање за зоном „плаве банане“ и то је тако. Комунистичке власти су у једном историјском раздобљу покушале да овај заостатак смање, чак им је то донекле и успевало у појединим интервалима, но и то се напослетку завршило на добро познати начин.Друго, за међународне бирократе су евроинтеграције често биле само „маскировка“ за заокруживање давно дефинисаних геополитичких циљева. Конкретно, ти циљеви су за БиХ постављени још и пре преговора у Дејтону, а решења из мировног споразума требало су да послуже као привремена.Антологија инжењерингаИ онда смо у БиХ присуствовали невероватним одлукама међународне бирократије и још невероватнијим начинима њиховог спровођења. Шта се све дешавало од 1996. године ући ће у антологију политичког инжењеринга, нешто од тога подсећа на мере Бењамина Калаја, нешто од тога превазилази и аустроугарско „теренско деловање“.Што се ЕУ тиче, али пре свега САД и Велике Британије, Дејтонском споразуму и решењима која су испреговарана заправо никада није „дата права шанса“ за примењивање. Суштински, пуних тридесет година била је то „игра мачке и миша“, у којој је јачи покушавао да обесмисли и чак укине двоентитетску структуру и консензуално одлучивање засновано на сагласности представника три народа, а слабији, пре свега Срби, али у многим ситуацијама и Хрвати, довијали су се релативизујући тај притисак и чувајући своју позицију како се могло и докле се могло.Промене односа снага у глобалним оквирима, серија криза које су уздрмале ЕУ и САД, као и све чешће и све веће размирице унутар некада хомогеног политичког Запада, учиниле су да и притисак према БиХ и унутар БиХ најпре „олабави“, а затим и постане неделотворан.Епохални поразИако онима из фамозне „међународне заједнице“ који су одговорни за овакво стање у БиХ неће бити јасно, доживели су епохални пораз након којег се све мења.Нема више приче о заокруживању геополитичких циљева, нарочито не оних које су утврђивали Медлин Олбрајт, Ричард Холбрук и Хилари Клинтон, па је сулудо према томе калибрирати и текућу, а камоли будућу политику. Сулудо је и пројектовати имплементацију било каквих политика преко бирократа, звали се они специјални изасланици или високи представници, пошто су нас управо ти и такви довели до данашњег стања.БиХ се враћа на „фабричка подешавања“, на „дејтонски оквир“ који се мора у пуној мери применити и о чијој имплементацији се мора наново преговарати између легитимних и легално изабраних представника три народа. Мора се опет преговарати зато што су међународне бирократе удаљиле структуру од „дејтонских оквира“.То је начин да се сачува БиХ, а истовремено пронађу функционална решења која могу трајати. У супротном, БиХ ће се распасти, уз веће или мање потресе, у овом тренутку је немогуће прогнозирати. Последња констатација је за многе онеспокојавајућа, чак делује претећи, али није проблем у констатовању последица, него у узроцима који су до тога довели.Да је другачије поступано од 1996. године, да се дејтонским решењима заиста „пружила шанса“ и да су у пуној мери имплементарина, да није било толико интервенционизма и политичког инжењеринга, на крају крајева и да су евроинтеграције представљале реалан домет, а не „маскировку“ за геополитичку прекомпозицију простора, стање би данас највероватније било сасвим другачије.Но, бавити се сада таквим расправама сасма је беспредметно. Из оног што се дешавало могу се извући поуке. Једна од кључних је да се са управом међународне бирократије мора под хитно завршити.Погледајте и:

босна и херцеговина (бих)

2026

Вести

sr_RS

регион, регион – политика, коментари и аналитика, емисија „пророк“, босна и херцеговина (бих)