https://sputnikportal.rs/20261019/istorija-nas-uci-oprezu-zasto-protesti-u-albaniji-mogu-biti-opasni-i-za-srbe-na-kosmetu-1204673788.html
Историја нас учи опрезу: Зашто протести у Албанији могу бити опасни и за Србе на Космету
Историја нас учи опрезу: Зашто протести у Албанији могу бити опасни и за Србе на Космету
Sputnik Србија
У светлу протеста у Албанији, Срби морају да се штите јавним и политичким деловањем, благовремено и превентивно, као и да воде рачуна о себи. Треба да се труде... 19.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-19T18:01+0200
2026-10-19T18:01+0200
2026-10-19T18:01+0200
регион
регион – политика
косово и метохија (ким)
албанија
протести
нереди
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0e/1204467996_0:156:2983:1834_1920x0_80_0_0_ba6d537880accbc00d43945bb9cd922c.jpg
Током студентских протеста у Тирани дошло је до нових сукоба демонстраната и полиције, бацања каменица и молотовљевих коктела, као и употребе сузавца и водених топова.Историјске поукеНикола Шаиновић, у разговору за Спутњик, каже да новија историја говори о томе да свака радикализација политичке ситуације у Албанији избацује на површинуи радикалне политичке струје. Те и такве струје, каже он, без обзира на мотив, циљ и боју којом су обојени, деле идеју о ,,Великом Косову". За ту идеју ,,Великог Косова", објашњава он, једина препрека су - Срби.Можемо ли се уздати у Кфор?Иако је међународним споразумима предвиђено да страни фактори контролишу овакве насилне изгреде, земље Западне Европе, попут Француске, Белгије и Италије, погођене су сопственим демонстрацијама, грађанским немирима и масовним незадовољствима. Мало је вероватно да ће се они, у тако осетљивим тренуцима за сопствену државу, ,,петљати" у наше проблеме. Ипак, наш саговорник подсећа да су се и они обавезали међународним договорима, те да ће морати да реагују у случају било каквих нереда.Нашег саговорника брине талас радикализације друштва у Албанији у смислу могућности да се прелије на Косово и Метохију. Та два друштва су врло слична, са сличним политичким погледима, и Шаиновић очекује да ће се ова врста незадовољства код албанских комшија прелити и на нашу јужну покрајину. У којој мери, то је питање, али у сваком случају биће утицаја на радикализацију ситуације на КиМ, упозорава он.Из тог разлога, неопходно је да се сада, док се то још није десило, предузму појачане мере безбедности. Недавно је постављен нови командант КФОР-а, подсећа наш саговорник уз оцену да то треба да буде његов први задатак.Срби као дежурни кривциБудући да се сваки проблем код Албанаца на крају своди на Србе, било да је реч о економији или унутрашњој политици, испада да су Срби за Албанце увек крајња одредница. Шаиновић објашњава да се та иста ситуација јавља широм бивше Југосалвије - од Загреба, преко Сарајева и Приштине до Тиране.А то је, како закључује Шаиновић, само један од примера и показатеља једног те истог обрасца: шта год да се деси, Срби су криви.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20261018/ovo-je-tek-predsoblje-velikog-haosa-evropa-gori-a-samo-su-hteli-da-bace--rusiju-na-kolena-1204613577.html
албанија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
регион – политика, косово и метохија (ким), албанија, протести, нереди
регион – политика, косово и метохија (ким), албанија, протести, нереди
Историја нас учи опрезу: Зашто протести у Албанији могу бити опасни и за Србе на Космету
У светлу протеста у Албанији, Срби морају да се штите јавним и политичким деловањем, благовремено и превентивно, као и да воде рачуна о себи. Треба да се труде да сачувају своју безбедност, јер је напад на Србе албански модус операнди, каже за Спутњик бивши премијер Србије и потпредседник владе СР Југославије Никола Шаиновић.
Током студентских протеста у Тирани дошло је до нових сукоба демонстраната и полиције, бацања каменица и молотовљевих коктела, као и употребе сузавца и водених топова.
Никола Шаиновић, у разговору за Спутњик, каже да новија историја говори о томе да свака радикализација политичке ситуације у Албанији избацује на површинуи радикалне политичке струје. Те и такве струје, каже он, без обзира на мотив, циљ и боју којом су обојени, деле идеју о ,,Великом Косову". За ту идеју ,,Великог Косова", објашњава он, једина препрека су - Срби.
Ми смо 1997. године, током великог хаоса у Албанији, када су се распале и војска и држава, као продукт добили ОВК. То оружје из државних магацина завршило је у рукама ОВК и добили смо рат на Косову. Оно што се дешавало 2004. године, али и касније, показује да приликом сваког узнемиравања албанске јавности, из било ког разлога, они крећу да се свете Србима. То је, нажалост, историјска поука и сада морамо о томе да размишљамо, не да бисмо се плашили, него да бисмо на време указали свим међународним субјектима на ту опасност, каже Шаиновић за Спутњик.
Можемо ли се уздати у Кфор?
Иако је међународним споразумима предвиђено да страни фактори контролишу овакве насилне изгреде, земље Западне Европе, попут Француске, Белгије и Италије, погођене су сопственим демонстрацијама, грађанским немирима и масовним незадовољствима. Мало је вероватно да ће се они, у тако осетљивим тренуцима за сопствену државу, ,,петљати" у наше проблеме. Ипак, наш саговорник подсећа да су се и они обавезали међународним договорима, те да ће морати да реагују у случају било каквих нереда.
КФОР је 2004. године оружјем зауставио, није спречио, али је зауставио прогон Срба. То је његова обавеза и Србија то врло енергично тражи од КФОР-а, јер је његов мандат да осигура безбедност свих грађана.
Нашег саговорника брине талас радикализације друштва у Албанији у смислу могућности да се прелије на Косово и Метохију. Та два друштва су врло слична, са сличним политичким погледима, и Шаиновић очекује да ће се ова врста незадовољства код албанских комшија прелити и на нашу јужну покрајину. У којој мери, то је питање, али у сваком случају биће утицаја на радикализацију ситуације на КиМ, упозорава он.
Из тог разлога, неопходно је да се сада, док се то још није десило, предузму појачане мере безбедности. Недавно је постављен нови командант КФОР-а, подсећа наш саговорник уз оцену да то треба да буде његов први задатак.
Будући да се сваки проблем код Албанаца на крају своди на Србе, било да је реч о економији или унутрашњој политици, испада да су Срби за Албанце увек крајња одредница. Шаиновић објашњава да се та иста ситуација јавља широм бивше Југосалвије - од Загреба, преко Сарајева и Приштине до Тиране.
Када су Албанци видели да ће Тачи бити осуђен у Хагу, покренули су поступак против 400 Срба. Сад су се сетили да је неко тамо пре 27 година извршио злочине. Ни мање ни више, него су их тек сада открили. Двадесет седам година нису знали, а сада знају. Подигнуто је 400 оптужница против Срба у покушају да се покаже нека правда. То суђење, односно приближавање краја суђења, довело је до кампање прогона, а не до стварног истраживања ратних злочина, јер оно што се знало, зна се већ 27 година.
А то је, како закључује Шаиновић, само један од примера и показатеља једног те истог обрасца: шта год да се деси, Срби су криви.
