https://sputnikportal.rs/20261021/sport-kosarka-evroliga-prica-se-o-milionima-a-velikan-otisao-u-stecaj-prica-se-o-ekspanziji-a-rusa-i-dalje-nema-1204182655.html
Прича се о милионима, а великан отишао у стечај, прича се о експанзији, а Руса и даље нема – докле?
Прича се о милионима, а великан отишао у стечај, прича се о експанзији, а Руса и даље нема – докле?
Sputnik Србија
Док се на језеру Комо расправљало о милијардама евра, трајним франшизама, проширењу такмичења и одбијању понуде НБА лиге, из Монака је стигла вест која отвара... 21.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-21T20:47+0200
2026-10-21T20:47+0200
2026-10-21T20:47+0200
спорт
спорт
кошарка
евролига (кошарка)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/03/1182244163_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_eeff263a68e555964b6e1edf1241b6a6.jpg
Кошаркашки клуб Монако отишао је у стечај и престао да постоји до даљег. Није реч о клубу који се годинама борио на маргини европске кошарке, већ о шампиону Француске из 2026. године, освајачу Еврокупа из 2021. и екипи која је до самог краја припадала европском врху. Пре само 17 месеци играла је на Фајнал-фору Евролиге.Зато вест о Монаку тешко може да се посматра само као изоловани проблем једног клуба.Стигла је практично истовремено са састанком 13 акционара Евролиге у Италији, на којем је утврђен правац у којем такмичење жели да иде. Постојеће десетогодишње лиценце требало би да буду претворене у трајне франшизе, а наставља се и процес проширења. Евролигини планови предвиђају раст вредности читавог система на више од четири милијарде евра, док су понуде кандидата за нове франшизе већ мерене стотинама милиона.Независна процена коју је објавила сама Евролига вредност лиге и лиценцираних клубова ставила је на више од 3,2 милијарде евра, уз пројекцију да би прелазак на франшизни систем могао да је подигне на 4,3 милијарде. Појединачне вредности клубова процењиване су од више од 60 до преко 320 милиона евра.Све то звучи као прича о такмичењу које је ушло у нову финансијску еру.А онда се угаси Монако.Управо ту настаје контраст који је тешко занемарити. Док Евролига покушава да вредност својих клубова претвори у дугорочну инвестициону имовину, један од њених донедавних најуспешнијих спортских пројеката није успео да обезбеди наставак функционисања. Финансијски проблеми Монака нису настали преко ноћи: клуб је остао без финансирања, није успео да обезбеди регистрацију ни у нижем рангу француске кошарке, а последњи покушаји да пронађе новог инвеститора нису донели спас.То не значи да је Евролига изазвала пропаст Монака. Али случај Монака поставља питање колико је садашњи модел европске кошарке здрав испод његовог најскупљег слоја.И то питање постаје још занимљивије када се погледа шта је Евролига одлучила само дан раније.Клубови акционари одбили су понуду НБА лиге о сарадњи на новом европском такмичењу, иако врата за будуће разговоре нису потпуно затворена. Евролига је, другим речима, изабрала да за сада настави сопственим путем: франшизе, проширење и изградња сопственог комерцијалног система насупрот НБА пројекту који такође жели део европског тржишта.Истовремено, руски клубови и даље нису враћени у такмичење. Посебно је необичан положај ЦСКА, који не игра Евролигу, али и даље остаје један од њених акционара и налази се међу 13 клубова чије би лиценце требало да буду претворене у франшизе. Извршни директор Евролиге Чус Буено раније је објаснио да повратак руских клубова зависи од ширег система санкција и одлука институција, док је бивше руководство такмичења истицало да би ЦСКА, као акционар, имао посебан статус приликом евентуалног повратка.Тако се дошло до необичне слике европске кошарке.ЦСКА, осмоструки првак Европе, има власнички статус, али не може да игра. Монако је до јуче играо завршнице Евролиге, али више нема клуб. Истовремено се разматрају нове франшизе вредне десетине милиона евра, ширење на нова тржишта и пројекције вредности које се мере милијардама.Чак је и сама Евролига увела нови систем финансијске контроле и расподеле прихода са образложењем да жели већу одрживост и конкурентску равнотежу. Просечни дефинисани приходи лиценцираних клубова за сезону 2026/27 износе нешто више од 22 милиона евра, а лига истиче да приходи расту.Међутим, управо ту лежи суштински проблем европске кошарке: раст вредности франшизе није исто што и способност клуба да сваке године самостално финансира своје пословање.Велики део европске елите и даље зависи од богатих власника, компанија, фудбалских секција или других извора капитала. Ројтерс је управо уочи састанка на језеру Комо указао на скепсу око финансијске одрживости модела, подсећајући и на губитке које годинама бележе неки од највећих клубова.Због тога пропаст Монака долази у најнезгоднијем могућем тренутку за причу о новој Евролиги.Може ли европска кошарка заиста да гради систем трајних франшиза ако чак и клуб који осваја националне титуле и стиже до самог врха Евролиге може за кратко време да остане без финансијске основе? Да ли вредност од 50, 100 или 300 милиона евра на папиру нешто значи ако пословни модел клуба и даље зависи од тога да један власник настави да покрива губитке? И да ли је приоритет ширење на нова тржишта или проналажење начина да постојећи врх европске кошарке постане самоодржив?То су питања која постају важнија управо сада, када се Европа налази пред могућношћу стварања два конкурентска елитна система.Евролига је одлучила да не прихвати понуђени договор са НБА и верује да сама може да повећа вредност свог производа. Има право да изабере тај пут. Њени комерцијални показатељи заиста расту, а интересовање инвеститора за франшизе показује да тржиште у европској кошарци постоји.Али Монако је истовремено упозорење да вредност такмичења и економска стабилност његових клубова нису иста ствар.Евролига данас говори језиком великих професионалних лига: франшизе, вредновање, инвестиције, нова тржишта и милијарде евра. Ако жели да заиста постане такав систем, њен највећи тест можда неће бити да ли може да одбије НБА, нити колико ће нових франшиза продати.Много важније биће да ли може да направи такмичење у којем учесник Фајнал-фора не може само 17 месеци касније да нестане.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/03/1182244163_171:0:2902:2048_1920x0_80_0_0_146171ed1178133be87b82501ab2c905.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, кошарка, евролига (кошарка)
спорт, кошарка, евролига (кошарка)
Прича се о милионима, а великан отишао у стечај, прича се о експанзији, а Руса и даље нема – докле?
Док се на језеру Комо расправљало о милијардама евра, трајним франшизама, проширењу такмичења и одбијању понуде НБА лиге, из Монака је стигла вест која отвара далеко непријатније питање за европску кошарку: колико је систем који жели да постане још већи заправо финансијски одржив?
Кошаркашки клуб Монако отишао је у стечај и престао да постоји до даљег. Није реч о клубу који се годинама борио на маргини европске кошарке, већ о шампиону Француске из 2026. године, освајачу Еврокупа из 2021. и екипи која је до самог краја припадала европском врху. Пре само 17 месеци играла је на Фајнал-фору Евролиге.
Зато вест о Монаку тешко може да се посматра само као изоловани проблем једног клуба.
Стигла је практично истовремено са састанком 13 акционара Евролиге у Италији, на којем је утврђен правац у којем такмичење жели да иде. Постојеће десетогодишње лиценце требало би да буду претворене у трајне франшизе, а наставља се и процес проширења. Евролигини планови предвиђају раст вредности читавог система на више од четири милијарде евра, док су понуде кандидата за нове франшизе већ мерене стотинама милиона.
Независна процена коју је објавила сама Евролига вредност лиге и лиценцираних клубова ставила је на више од 3,2 милијарде евра, уз пројекцију да би прелазак на франшизни систем могао да је подигне на 4,3 милијарде. Појединачне вредности клубова процењиване су од више од 60 до преко 320 милиона евра.
Све то звучи као прича о такмичењу које је ушло у нову финансијску еру.
Управо ту настаје контраст који је тешко занемарити. Док Евролига покушава да вредност својих клубова претвори у дугорочну инвестициону имовину, један од њених донедавних најуспешнијих спортских пројеката није успео да обезбеди наставак функционисања. Финансијски проблеми Монака нису настали преко ноћи: клуб је остао без финансирања, није успео да обезбеди регистрацију ни у нижем рангу француске кошарке, а последњи покушаји да пронађе новог инвеститора нису донели спас.
То не значи да је Евролига изазвала пропаст Монака. Али случај Монака поставља питање колико је садашњи модел европске кошарке здрав испод његовог најскупљег слоја.
И то питање постаје још занимљивије када се погледа шта је Евролига одлучила само дан раније.
Клубови акционари одбили су понуду НБА лиге о сарадњи на новом европском такмичењу, иако врата за будуће разговоре нису потпуно затворена. Евролига је, другим речима, изабрала да за сада настави сопственим путем: франшизе, проширење и изградња сопственог комерцијалног система насупрот НБА пројекту који такође жели део европског тржишта.
Истовремено, руски клубови и даље нису враћени у такмичење. Посебно је необичан положај ЦСКА, који не игра Евролигу, али и даље остаје један од њених акционара и налази се међу 13 клубова чије би лиценце требало да буду претворене у франшизе. Извршни директор Евролиге Чус Буено раније је објаснио да повратак руских клубова зависи од ширег система санкција и одлука институција, док је бивше руководство такмичења истицало да би ЦСКА, као акционар, имао посебан статус приликом евентуалног повратка.
Тако се дошло до необичне слике европске кошарке.
ЦСКА, осмоструки првак Европе, има власнички статус, али не може да игра. Монако је до јуче играо завршнице Евролиге, али више нема клуб. Истовремено се разматрају нове франшизе вредне десетине милиона евра, ширење на нова тржишта и пројекције вредности које се мере милијардама.
Чак је и сама Евролига увела нови систем финансијске контроле и расподеле прихода са образложењем да жели већу одрживост и конкурентску равнотежу. Просечни дефинисани приходи лиценцираних клубова за сезону 2026/27 износе нешто више од 22 милиона евра, а лига истиче да приходи расту.
Међутим, управо ту лежи суштински проблем европске кошарке: раст вредности франшизе није исто што и способност клуба да сваке године самостално финансира своје пословање.
Велики део европске елите и даље зависи од богатих власника, компанија, фудбалских секција или других извора капитала. Ројтерс је управо уочи састанка на језеру Комо указао на скепсу око финансијске одрживости модела, подсећајући и на губитке које годинама бележе неки од највећих клубова.
Због тога пропаст Монака долази у најнезгоднијем могућем тренутку за причу о новој Евролиги.
Може ли европска кошарка заиста да гради систем трајних франшиза ако чак и клуб који осваја националне титуле и стиже до самог врха Евролиге може за кратко време да остане без финансијске основе? Да ли вредност од 50, 100 или 300 милиона евра на папиру нешто значи ако пословни модел клуба и даље зависи од тога да један власник настави да покрива губитке? И да ли је приоритет ширење на нова тржишта или проналажење начина да постојећи врх европске кошарке постане самоодржив?
То су питања која постају важнија управо сада, када се Европа налази пред могућношћу стварања два конкурентска елитна система.
Евролига је одлучила да не прихвати понуђени договор са НБА и верује да сама може да повећа вредност свог производа. Има право да изабере тај пут. Њени комерцијални показатељи заиста расту, а интересовање инвеститора за франшизе показује да тржиште у европској кошарци постоји.
Али Монако је истовремено упозорење да вредност такмичења и економска стабилност његових клубова нису иста ствар.
Евролига данас говори језиком великих професионалних лига: франшизе, вредновање, инвестиције, нова тржишта и милијарде евра. Ако жели да заиста постане такав систем, њен највећи тест можда неће бити да ли може да одбије НБА, нити колико ће нових франшиза продати.
Много важније биће да ли може да направи такмичење у којем учесник Фајнал-фора не може само 17 месеци касније да нестане.