https://sputnikportal.rs/20261025/djetici-na-putu-do-brisela-ako-nekako-i-preskoce-zagreb-ceka-ih-velika-rampa---u-parizu--1204903883.html

Ђетићи на путу до Брисела: Ако некако и прескоче Загреб чека их велика рампа - у Паризу

Ђетићи на путу до Брисела: Ако некако и прескоче Загреб чека их велика рампа - у Паризу

Sputnik Србија

Марта Кос, комесар за проширење Европске комисије поручила је како се Црна Гора налази у завршној фази преговора са ЕУ. Према њеној оцени, требало би то да... 25.10.2026, Sputnik Србија

2026-10-25T18:07+0100

2026-10-25T18:07+0100

2026-10-25T18:07+0100

регион

регион

регион – политика

црна гора

европска унија (еу)

брисел

емисија „пророк“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110068/37/1100683774_0:0:1029:579_1920x0_80_0_0_383961d258c95d31fe7c30083bc50a86.jpg

Још и пре ове оптимистичке прогнозе, Европска комисија је током јуна уврстила издатке за Црну Гору у висини од 3.2 милијарде евра у наредном буџету Европске уније (тачније у Вишегодишњем финансијском оквиру) за период 2028-2034. година.Несумњиво, у Бриселу се Црна Гора доживљава као нова чланица, а да ли ће се то опослити на почетку или крају наведеног периода, сасвим је свеједно. У самој Црној Гори вести се примају са претераним одушевљењем, што доводи до одсуства критичког сагледавања реалности. А реалност је да се од Подгорице захтевају врло непријатни, у одређеној мери и понижавајући уступци.„Хрватски пут“ за Црну ГоруНајпре је то повезано са захтевима Хрватске, која не одустаје да се преко таквих уступака заправо „зацементира“ наратив о распаду СФР Југославије и додатно учврсти представљена историјска слика.Из садашње перспективе посматрано, тешко је очекивати да ће уз овакво одушевљење ико у Подгорици проблематизовати будући статус, самим тим и да ће се супротставити непријатностима и понижењима. Међутим, историјска искуства говоре да због оваквих уступака рачун на наплату стиже са закашњењем, али и са поприличном каматом. Уз јењавање одушевљења појачаваће се критике, а са њима започиње и интерна поларизација. Нарочито опасно за Црну Гору јесте да пристане на све, а да напослетку остане без очекиваног чланства у ЕУ.Шта ће рећи Француска?Упркос плановима Европске комисије и оптимизму Марте Кос, на политичком хоризонту помаља се крупна, готово непремостива препрека. И то се не тиче хрватских захтева, већ постављања Француске. Наиме, да би се ратификовао међународни споразум, односно у овом конкретном случају уговор о приступању нове чланице ЕУ потребна је тропетинска већина у оба дома француског парламента.Према члану 88(5) француског Устава уколико нема тропетинске већине у једном од два парламентарна дома (то јесте 60% плус једног посланика који би гласао за), онда се расписује референдум. У претходним циклусима проширења, за ратификацију споразума са Бугарском и Румунијом, као и са Хрватском (гласали су у Паризу 17. јануара 2013. године о томе), одлуке су доношене једногласно. Једноставно, постојао је консензус између власти и опозиције како је проширење у интересу Француске, па су и успутне примедбе занемариване или остављане за касније разговоре.За разлику од тог времена, данас у Француској не постоји никакав консензус између власти (оличене у коалицији окупљеној око председника Емануела Макрона) и опозиције, која се поделила на два крила која предводе Марин Ле Пен и Жан-Лик Меланшон. Оба опозициона првака су већ дубоко „загазила“ у предизборну кампању за наредне председничке изборе априла 2027. године, према неким пројекцијама може се лако десити да Ле Пенова и Меланшон заврше у другом кругу. При томе, обоје се противе даљем проширивању ЕУ, Ле Пенова зато што није сагласна са пријемом Турске и Украјине, а у том „пакету“ су и сви остали кандидати, а Меланшон захтева претходне реформе саме ЕУ како би се даље могло уопште разговарати о пријему нових чланица. Центристи Емануела Макрона не само да немају тропетинску већину у овом тренутку, а која би могла ратификовати уговор о проширењу, него ће по свој прилици још горе стајати након наредних избора.Проширење није темаТакође, тема проширивања ЕУ није толико популарна међу Французима. Према последњим истраживањима јавног мњења око 43% грађана начелно подржава идеју проширења, док су резултати испитивања из 2021. године, спровођена за балканске државе појединачно још поразнији: за улазак Црне Горе било је 27%, а против 49%. Срећа у несрећи за Црну Гору је што у том смислу најбоље стоји, против уласка Албаније и Србије у ЕУ било је 60% анкетираних.Апсурдан је податак да се од свих „балканских ентитета“ убедљиво најгоре котира такозвана „Република Косово“, па је онда оправдано отворити питање због чега су се неке претходне француске владе толико ангажовале на „косовском случају“? Исто тако је, из овог угла посматрано, оправдано отворити тему даље будућности албанске државолике творевине на Косову и Метохији у оваквом статусу, пошто њу у ЕУ очигледно - неће.Елем, због расположења јавности није реално очекивати ни расписивање референдума у Француској услед недостатка парламентарне тропетинске већине, пошто нити је тема хиперактуелна да би се додатно заоштравао однос између власти и опозиције, нити ико жели да расписује референдум на ком ће изгубити.За Црну Гору и данас, а како ствари стоје и сутра, па вероватно и прекосутра, нема ко да лобира у Паризу. Нагла промена тренда који се по овом питању детектује у Француској и изненадно доношење одлуке о пријему Црне Горе у ЕУ, били би нешто неочекивано, упоредиво са победом апсолутних аутсајдера у утакмици са прваком Европе.Истина, у политици се дешавају и неочекиване ствари, догоди се и да аутсајдери изненаде, само треба имати у виду да ту Црној Гори околности не иду на руку због кратког рока до одржавања француских председничких избора.Од кога зависи ова игра?Европска комисија и Марта Кос могу имати своје планове и зрачити оптимизмом, у Црној Гори могу некритички прихватати све што се од њих тражи очекујући брзо чланство у ЕУ, али много тога везано за проширење не зависи ни од Европске комисије, ни од Марте Кос, ни од Црне Горе. Ова игра је далеко комплекснија, има и дугу историју трајања и последице које су током тог трајања настајале, а напослетку тиче се и незадовољства читавог низа врло утицајних интелектуалних кружока и политичких партија широм Европе надређеношћу Брисела.Борба за државну сувереност европских држава води се кроз конфронтацију према бриселској евробирократији, па и подршка бриселске евробирократије Црној Гори у крајњој линији – не мора донети ништа. Наравно, у Црној Гори ће констатовати како то није фер, упозораваће на консеквенце које могу настати када се од претераног одушевљења „склизне“ ка „хаотичном“ незадовољству, али то ће код оних који играју ову комплексну игру изазвати мало пажње.Просто, неће их интересовати. Јер, напослетку, идеја о експресном пријему Црне Горе није се „родила“ због Црне Горе, него због Украјине, донекле и Молдавије, па и Грузије и Јерменије. Кључни геополитички и стратешки циљеви ЕУ везани су за постсовјетско пространство и непосредни „руски комшилук“.Нужно је „оживети“ проширење и показати другима како чланство у ЕУ није „празна прича“. У том смислу, Црна Гора се „појавила“ као згодно решење. Но, у том смислу, за Црну Гору се појављују и одређене препреке.Погледајте и:

црна гора

брисел

2026

Вести

sr_RS

регион, регион – политика, црна гора, европска унија (еу), брисел, емисија „пророк“