https://sputnikportal.rs/20261026/naucnici-potvrdili-da-kit-uljesura-moze-da-potopi-brod-udarcem-glave-1204956574.html
Научници потврдили да кит уљешура може да потопи брод ударцем главе
Научници потврдили да кит уљешура може да потопи брод ударцем главе
Sputnik Србија
Научници су потврдили теорију да кит уљешура може да потопи брод вишеструко већи од себе ударцем главе, чиме је више од 200 година стара претпоставка првог... 26.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-26T23:00+0100
2026-10-26T23:00+0100
2026-10-26T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
китови
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0d/1182631590_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_51f35113d9afc8cfa1a7e094574c79e5.jpg
Истраживање које је спровео Алек Берслем, екoфизиолог са Универзитета Хаваји, показало је да китови уљешуре користе главу за ударање других јединки.Најснажнији забележени ударац младог кита износио је око 460 килонјутона, док би одрасла јединка, према проценама истраживача, могла да произведе ударац силе од око 1.200 килонјутона, што је упоредиво са ударцем аутобуса који се креће брзином од 65 километара на сат.Кит уљешура има изузетно велику главу, која чини приближно трећину дужине његовог тела. Научници сматрају да важну улогу у томе има велики масни орган у глави кита, познат као спермацетни орган, који може да ублажи ударце.Истраживање из 2015. године показало је да структура органа у глави кита пружа довољно заштите како би животиња могла да користи главу за снажне ударце, без великог ризика од повреда.Истраживачи наглашавају да још није познато колико често китови уљешуре користе главу као оружје у природном окружењу, нити је у потпуности разјашњена функција њиховог необично великог масног органа.Једна од теорија је да орган учествује у усмеравању звука који китови користе за комуникацију и оријентацију. Звук настаје помоћу посебних структура у предњем делу главе, а затим се шири кроз воду и одбија од задњег дела спермацетног органа.Према једној претпоставци, женке могу да процене величину мужјака на основу карактеристика звука који производи, што би могло да има улогу у избору партнера.Према историјским подацима, китови уљешуре одговорни су за три позната напада у којима су потопљени китоловачки бродови, укључујући „Есекс“ 1820. године, „Ен Александер“ 1851. и „Кетлин“ 1902. године.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика, китови
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика, китови
Научници потврдили да кит уљешура може да потопи брод ударцем главе
Научници су потврдили теорију да кит уљешура може да потопи брод вишеструко већи од себе ударцем главе, чиме је више од 200 година стара претпоставка првог официра брода „Есекс“ Овена Чејса добила научну потврду, а уједно је објашњена и једна од кључних мистерија бродолома који је инспирисао роман „Моби Дик“ Хермана Мелвила.
Истраживање које је спровео Алек Берслем, екoфизиолог са Универзитета Хаваји, показало је да китови уљешуре користе главу за ударање других јединки.
Најснажнији забележени ударац младог кита износио је око 460 килонјутона, док би одрасла јединка, према проценама истраживача, могла да произведе ударац силе од око 1.200 килонјутона, што је упоредиво са ударцем аутобуса који се креће брзином од 65 километара на сат.
Кит уљешура има изузетно велику главу, која чини приближно трећину дужине његовог тела. Научници сматрају да важну улогу у томе има велики масни орган у глави кита, познат као спермацетни орган, који може да ублажи ударце.
Истраживање из 2015. године показало је да структура органа у глави кита пружа довољно заштите како би животиња могла да користи главу за снажне ударце, без великог ризика од повреда.
Истраживачи наглашавају да још није познато колико често китови уљешуре користе главу као оружје у природном окружењу, нити је у потпуности разјашњена функција њиховог необично великог масног органа.
Једна од теорија је да орган учествује у усмеравању звука који китови користе за комуникацију и оријентацију. Звук настаје помоћу посебних структура у предњем делу главе, а затим се шири кроз воду и одбија од задњег дела спермацетног органа.
Према једној претпоставци, женке могу да процене величину мужјака на основу карактеристика звука који производи, што би могло да има улогу у избору партнера.
Према историјским подацима, китови уљешуре одговорни су за три позната напада у којима су потопљени китоловачки бродови, укључујући „Есекс“ 1820. године, „Ен Александер“ 1851. и „Кетлин“ 1902. године.
