https://sputnikportal.rs/20261026/otkrivena-dzinovska-gljiva-u-kini-1204917522.html
Откривена џиновска гљива у Кини
Откривена џиновска гљива у Кини
Sputnik Србија
Научници су у шумама југозападне кинеске провинције Јунан открили до сада непознату џиновску гљиву, названу Диањунус рекс. Она може да нарасте до 50... 26.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-26T22:47+0100
2026-10-26T22:47+0100
2026-10-26T22:47+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
кина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/19/1204917366_0:231:1312:969_1920x0_80_0_0_06fedd6f44ff4b78e07b7681186fe0ea.png
Гљива је откривена током истраживања разноврсности гљива 2024. и 2025. године, а резултати су објављени у научном часопису „Фронтиерс ин Фунгал Биолоџи“. Иако су је мештани годинама виђали у близини мртвог дрвећа, нису знали да је реч о до тада неописаној врсти.Откривена нова породица гљиваИстраживање је показало да Диањунус рекс није само нова врста већ припада и потпуно новој породици гљива, названој Дијанунацеае. Генетска анализа указује на то да се ова породица вероватно појавила око милион година након удара астероида који је означио крај периода креде.Научници сматрају да је масовно изумирање могло да створи повољне услове за развој гљива које разграђују мртву органску материју. Након удара астероида, фотосинтеза је била заустављена, што је довело до накупљања великих количина мртвог лишћа, дрвета, корења и лешина, пружајући гљивама обиље хране.Иако су неки мештани пробали ову гљиву и, према сопственим тврдњама, нису имали здравствених проблема, научници још нису испитали присуство токсина. Због тога није потврђено да је безбедна за јело.Зашто је гљива толико велика?Диањунус рекс описана је као највећа позната врста међу мешинаркама, групом гљива која обухвата око 65.000 описаних врста, укључујући смрчке, тартуфе и квасце. Њено плодно тело има необичан, усправан облик и бледожуту боју, по чему се разликује од других гљива.Научници претпостављају да јој велика висина помаже у ширењу спора. Гљива има хиљаде ситних отвора у горњем делу плодног тела кроз које се споре ослобађају, а висина им омогућава да се шире на већу удаљеност, изнад густог слоја лишћа и других биљних остатака.Ово откриће уједно показује колико гљива још није истражено. Научници су до сада описали око 150.000 врста, али процењују да их на Земљи има између два и 13 милиона. Велики део гљиве чини мицелијум, састављен од танких нити које су скривене у земљи или трулом дрвету, због чега нове врсте често остају непримећене.Погледајте и:
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика, кина
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика, кина
Откривена џиновска гљива у Кини
Научници су у шумама југозападне кинеске провинције Јунан открили до сада непознату џиновску гљиву, названу Диањунус рекс. Она може да нарасте до 50 центиметара у висину и да тежи готово 2,2 килограма. Истраживачи сматрају да су се њени преци појавили након масовног изумирања диносауруса пре око 66 милиона година.
Гљива је откривена током истраживања разноврсности гљива 2024. и 2025. године, а резултати су објављени у научном часопису „Фронтиерс ин Фунгал Биолоџи“. Иако су је мештани годинама виђали у близини мртвог дрвећа, нису знали да је реч о до тада неописаној врсти.
Откривена нова породица гљива
Истраживање је показало да Диањунус рекс није само нова врста већ припада и потпуно новој породици гљива, названој Дијанунацеае. Генетска анализа указује на то да се ова породица вероватно појавила око милион година након удара астероида који је означио крај периода креде.
Научници сматрају да је масовно изумирање могло да створи повољне услове за развој гљива које разграђују мртву органску материју. Након удара астероида, фотосинтеза је била заустављена, што је довело до накупљања великих количина мртвог лишћа, дрвета, корења и лешина, пружајући гљивама обиље хране.
Иако су неки мештани пробали ову гљиву и, према сопственим тврдњама, нису имали здравствених проблема, научници још нису испитали присуство токсина. Због тога није потврђено да је безбедна за јело.
Зашто је гљива толико велика?
Диањунус рекс описана је као највећа позната врста међу мешинаркама, групом гљива која обухвата око 65.000 описаних врста, укључујући смрчке, тартуфе и квасце. Њено плодно тело има необичан, усправан облик и бледожуту боју, по чему се разликује од других гљива.
Научници претпостављају да јој велика висина помаже у ширењу спора. Гљива има хиљаде ситних отвора у горњем делу плодног тела кроз које се споре ослобађају, а висина им омогућава да се шире на већу удаљеност, изнад густог слоја лишћа и других биљних остатака.
Ово откриће уједно показује колико гљива још није истражено. Научници су до сада описали око 150.000 врста, али процењују да их на Земљи има између два и 13 милиона. Велики део гљиве чини мицелијум, састављен од танких нити које су скривене у земљи или трулом дрвету, због чега нове врсте често остају непримећене.
