Кључ остаје у Београду – Приштина не може у НАТО
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Сарадња НАТО пакта и тзв. државе Косово
Пратите нас
Такозвана држава Косово никада не може постати члан НАТО пакта или неке друге организације ако то не дозволи држава Србија, истиче професор Митар Ковач.
Председница Скупштине тзв. Косова Аљбуљена Хаџију изјавила је, после састанка са делегацијом Парламентарне скупштине НАТО-а у Приштини, да је Косово спремно да преузме већу одговорност за заједнички мир и безбедност. Она је поновила да је циљ Косова чланство у Алијанси, чиме је поново у први план ставила ово питање.
НАТО посматра и преиспитује
Професор др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији и оснивач Евроазијског безбедносног форума, за Спутњик ову тему коментарише на следећи начин:
„И НАТО пакт, наравно, повремено преиспитује односе са појединим субјектима са којима сарађује, пре свега на Балкану, и покушава да искористи повољне околности за редефинисање стратегија око уласка преосталих земаља Западног Балкана у НАТО савез. Они ту, поред Србије и БиХ, виде и њихову лажну државу Косово, као недовршен процес пријема те три, по њиховом мишљењу, државе. И сада, када се управо у Србији ресетују неки односи након избора, онда видимо да и ЕУ, а и НАТО, индиректно говоре у прилог томе какву би Србију желели, поготово у смислу такозваног споразума између лажне НАТО државе Косово и Републике Србије о нормализацији, или, боље речено, такозваној нормализацији односа између две суверене државе, по њима.“
Ковач сматра да је огроман проблем за Србију што челници НАТО-а, на било ком формату састанака, не мењају стратешку позицију према Србији и остају верни ономе што су учинили од Србије и кроз окупацију дела њене националне територије, кроз проглашење самозване државе Косово.
Проблем за Србију ако одустане
И ова посета делегације Парламентарне скупштине НАТО Приштини, како каже КОвач, говори у прилог томе да и НАТО гледа да у будућности, и са новим властима Србије, а посебно са самим приштинским властима унапреди те односе, како би се наставио „преговарачки процес“ који би водио ка нормализацији односа и ка поштовању фактичке стварности каква јесте.
„Нажалост, то је та стратешка одредница која је супротна српским националним интересима“, констатује Ковач и додаје да остаје да се види како ће се нове власти у Србији, када преузму одговорност за управљање државом, односити према томе.
„Такве захтеве већ припрема и ЕУ о којима јавно говори, али и захтеве које припрема НАТО пакт, у смислу преговарачког процеса кроз мандат везан за ЕУ, а и око међусобних односа и решавања стратешких питања кроз такозвану нормализацију односа између Србије и Косова,“ објашњава он.
Британци и Немци највећа подршка
Ковач додаје да постоји континуитет односа НАТО-а на највишем нивоу са представницима лажне НАТО државе Косово.
„Ту мислим и на органе извршне и законодавне власти, и то једна константа. Она није временски блиска у смислу тих посета, али однос према њиховим институцијама и представницима власти јесте унапређен до тог нивоа као да се ради о чланици НАТО пакта. А у подршци позиционирању Косова као будуће чланице у оквиру НАТО-а највише се испољава утицај Велике Британије и Немачке,“ сматра наш саговорник.
Ковач је уверен да би било добро да представници нове власти у СРбији, ако буде потребно, провере и референдумом расположење народа које се изражава кроз испитивање јавног мњења да Србија и српски народ нису спремни ни у каквим околностима и ни по коју цену да се одрекну Косова и Метохије.
Без Србије нема ништа
Он подсећа да проблем Косова и Метохије највише зависи од става Србије према том питању.
„Никада тај процес неће бити довршен уколико се Србија, њена законодавна и извршна власт, не сагласи са таквим процесом, поготово ако не да ни на који начин сагласност да се та лажна НАТО држава Косово може учлањивати у било које регионалне организације, па ни у ЕУ, ни у НАТО. Иако наши многи политичари говоре да они не могу спречити тај процес, то је тачно, али не треба ни да дају сагласност“, каже Ковач уз оцену да ни будућа власт у СРбији не може насести на такву некоректну мантру јер зна се уставна позиција КиМ, а зна се шта су била предизборна обећања у вези са Косовом и Метохијом и на такав начин се једино може и односити према том проблему, сходно вољи народа.
Иначе, Скупштина у Приштини је добила статус придруженог члана Парламентарне скупштине НАТО-а у мају 2024. године, када је на заседању у Софији усвојена одлука о унапређењу њеног статуса са посматрачке делегације.
Ипак, амбиције Приштине за чланство у НАТО-у суочавају се са политичким препрекама, међу којима је и чињеница да једнострано проглашену независност те територије не признају ни четири чланице Алијансе - Шпанија, Словачка, Румунија и Грчка.
