https://sputnikportal.rs/20261031/vera-milankovic-ljudski-glas-je-govor-duse-video-1205107425.html
Вера Миланковић: Људски глас је говор душе /видео/
Вера Миланковић: Људски глас је говор душе /видео/
Sputnik Србија
У педагогији недостаје игре, каже Вера Миланковић, композитор, пијаниста и универзитетски професор у подкасту „Живот иза кулиса“ и открива нам вокалне и хорске... 31.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-31T10:39+0100
2026-10-31T10:39+0100
2026-10-31T10:39+0100
култура
култура
композитор
професор
студенти
музика
уметност
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1d/1205072864_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_848db9e3fb495ac400e65d994e71ea9e.png
Гошћа наводи да је људски глас говор душе и кроз глас се тачно зна какву душу ко има, често се каже да су очи огледало душе, али и по гласу се човек распознаје. Истиче да смо постали визуелно друштво које је престало да слуша.Миланковићева се осврнула и на сујету као честу појаву у друштву.Саговорница се осврнула и на дугу традицију хорског певања у Србији, а најстарије на Балкану је Панчевачко српско црквено певачко друштво које је настало 1838. године. Додаје да је годинама предлагала да у музичким школама буду два смера, један за децу која су још као мала рођена за сцену и друга за децу која желе само да се образују. Миланковићева је имала идеју и да за родитеље који чекају децу организује настава о музици или да уче да свирају неки инструмент, али, како је навела, наше школе немају могућности ни воље за то.У осврту на композиције које је написала она истиче да је у том процесу важна и визуелизација покрета.Саговорница наводи да је од студената много научила, а посебно како се музика тумачи и додала да се зна како се музика записује, али оно шта је сакривено у њој за то је потребан велики таленат и познавање музике. Наводи да јој је велику срећу донела сарадња са дечјим хором „Колибри“ и истиче да је теже писати музику за децу, јер се ту види колико је композитор спреман за изазов и колико је мајстор свог заната.
https://sputnikportal.rs/20261024/sonja-knezevic-gluma-se-uci-od-profesora-ali-i-od-kolega-video-1204755874.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Драгана Никитовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
Драгана Никитовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Драгана Никитовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
култура, композитор, професор, студенти, музика, уметност
култура, композитор, професор, студенти, музика, уметност
Вера Миланковић: Људски глас је говор душе /видео/
У педагогији недостаје игре, каже Вера Миланковић, композитор, пијаниста и универзитетски професор у подкасту „Живот иза кулиса“ и открива нам вокалне и хорске музичке традиције у Србији, као и какве је све инспирације имала за своја сценска, вокално-инструментална, симфонијска и солистичка дела.
Гошћа наводи да је људски глас говор душе и кроз глас се тачно зна какву душу ко има, често се каже да су очи огледало душе, али и по гласу се човек распознаје. Истиче да смо постали визуелно друштво које је престало да слуша.
Миланковићева се осврнула и на сујету као честу појаву у друштву.
“Сујета је људска особина коју човек или прихвати, или се бори против ње а мислим да је то нешто са чиме се сви боримо у животу, јер нам је Господ то подарио као искушење. Човек мора да искористи таленат који је добио на рођењу и срећни су они родитељи чија деца имају изразит таленат и онда знају свој пут. У раном узрасту деца имају афинитете према неким предметима, али се поставља питање да ли је то због самог предмета или професора који тај предмет предаје. Та дилема се решава тек у каснијим годинама”, рекла је професорка.
Саговорница се осврнула и на дугу традицију хорског певања у Србији, а најстарије на Балкану је Панчевачко српско црквено певачко друштво које је настало 1838. године. Додаје да је годинама предлагала да у музичким школама буду два смера, један за децу која су још као мала рођена за сцену и друга за децу која желе само да се образују. Миланковићева је имала идеју и да за родитеље који чекају децу организује настава о музици или да уче да свирају неки инструмент, али, како је навела, наше школе немају могућности ни воље за то.
У осврту на композиције које је написала она истиче да је у том процесу важна и визуелизација покрета.
“Музика стално покреће, а кад посматрате децу која слушају и она реагују телом, музика је телесна активност, али то не значи само покрет у ваздуху то може да буде и покрет изнутра. Ја своју музику увек видим у простору и покрету. Свака моја композиција је посвећена неком, јер знам ко ће је свирати. Понекад ми се дешава да су композиције које сам ја написала компликоване када седнем за клавир да их свирам, али их не поједностављујем”, рекла је професорка.
Саговорница наводи да је од студената много научила, а посебно како се музика тумачи и додала да се зна како се музика записује, али оно шта је сакривено у њој за то је потребан велики таленат и познавање музике. Наводи да јој је велику срећу донела сарадња са дечјим хором „Колибри“ и истиче да је теже писати музику за децу, јер се ту види колико је композитор спреман за изазов и колико је мајстор свог заната.
