Откуцава сат: Швајцарска показатељ слома Европе – народ банкара тек чекају прави сукоби
© AP Photo / Baz Ratner
Пратите нас
Протести у Швајцарској представљају најекстремнији пример нарушавања унутрашње стабилности на европском простору и то је само први степеник на дугачком путу које води у неизвесност. Садашњи протести карактеришу омладински и левичарски гнев, како у Швајцарској, тако и у суседним државама, а тај гнев је, само за сада, социјално-класног карактера.
Овако публициста и аналитичар Игор Ивановић коментарише насилне протеста који су, после Француске, Италије, Белгије, Португалије, сада захватили и земљу која је синоним за мир и стабилност.
Швајцарски протести почели су у Цириху, а прелили су се и на Базел. Окупљање је иницирала екстремно левичарска група, а дошло је и до сукоба са полицијом. Демонстранти су постављали и палили барикаде и аутомобиле, док су оштећене и многобројне радње. Након што су демонстранти опколили и ометали полицијску патролу која је помагала повређенима у једној саобраћајној несрећи, на улице су изнети и употребљени водени топови, сузавац и гумени меци.
Од класног до расног сукоба
Ивановић верује да је класни и социјални карактер протеста само једна мала димензија која се крије иза нереда у свим европским земљама. Он наводи пример Холандије, која је такође захваћена нередима, где је дошло до озбиљног сукоба између демонстраната и фудбалских навијача у Хагу. Навијачи у Хагу су већински патриоте, суверенисти и десничари, објашњава он и додаје да та омладина уопште не осликава космополитску Холандију, док је очигледно да су протести пуни младалачког гнева ипак и протести мигрантске класе.
То је сада нови сукоб који настаје не само на политичком, него овога пута већ поприма и обрисе религијско-националних сукоба, у којима ће сигурно доћи до великих тензија између локалних заједница, патриота, десничара и миграната који у свом гневу, заједно са радикалним и екстремним левичарским сарадницима, учествују у протестима. Међутим, то неће бити једина поља на којима ће се у будућности одвијати те борбе. Подручје тих сукоба биће знатно шире. Поново ће се интензивирати разни локални, до сада ипак некако прикривени сукоби, укључујући и коначни сукоб који предвиђам – грађански сукоб између муслиманског становништва и постхришћанског становништва, каже Ивановић за Спутњик.
Наш саговорник објашњава да се становништво западне Европе не може више називати хришћанским, будући да сада већ чине изразиту мањину. Ипак, он наспрам постхришћанске Европе очекује хомогенизацију целокупног исламског становништва, било да је реч о мигрантском или домицилном становништву, односно о првој, другој и трећој генерацији миграната – посебно оних који долазе из некадашњих колонија.
У том смислу, Француска је далеко најосетљивија, али ни Британију то неће заобићи, само што ће овога пута имати и сецесионистичке сукобе у односу на ирску, велшку и шкотску већину на својим територијама. Ови сукоби имају само једну или две димензије, а у њима се на неки начин оцртавају обриси будућих, много сложенијих сукоба. Највећи проблем ће настати када тај гнев буде каналисан са много страна, уместо досадашњих позиција, где је долазио само са једне стране.
Народ банкара, сатова и сирева
После Грчке, која већ дуго држи прво место, Италија и Француска су друга и трећа земља у Европској унији по висини државног дуга. Проблеми са запошљавањем и социјалне прилике заиста постоје у многим земљама ЕУ, али је Швајцарска, бар до сада, важила за земљу финансијске безбедности и просперитета. Наш саговорник објашњава да ствари више нису исте као што су некад биле, те да се и ова земља суочава са сопственим проблемима.
У Швајцарској јесте бољи животни стандард, али криптовалуте и дигиталне валуте поништавају идеју швајцарских банака о материјалном чувању богатства, на чему Швајцарска и опстаје, као по некој врсти међународног договора. Тај договор ће се полако напуштати. Швајцарска је збиља дуго имала привилегован статус, али уколико погледамо њену историју од пре 200 година, то је историја најкрвавијих сукоба три народа, са елементима локалних геноцида. Управо и Швајцарска гарда директно чува римског папу јер је то дуго била најкрвавија и војнички најспремнија организација, потпуно супротно наративу који ми имамо о модерним Швајцарцима као народу банкара, произвођача добрих сатова и добрих сирева.
Историјски круг се окреће и враћа се на нека забрављена времена, с тим што је будући развој догађаја забрињавајуће неизвестан, закључује Ивановић.
Погледајте и:
