https://sputnikportal.rs/20261105/kristijano-ronaldo-reprezentacija-portugalija-sport-fudbal-1205284989.html
Роналдо објавио крај!
Роналдо објавио крај!
Sputnik Србија
Кристијано Роналдо, прослављени португалски фудбалер, објавио је да је званично завршио репрезентативну каријеру. 05.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-05T12:00+0100
2026-11-05T12:00+0100
2026-11-05T12:10+0100
спорт
кристијано роналдо
спорт
тенис
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0a/1204297753_0:10:3072:1738_1920x0_80_0_0_e1d79dc7419531eb142d5b433dd07450.jpg
После свађе са Жоржом Жезусом, селектором Португалије, чекао се наставак саге између Кристијана Роналда и националног тима, а сада се огласио и сам Португалац који је званично објавио крај.У дресу репрезентације Португалије Роналдо је дебитовао пре 23 године и до данас је одиграо 234 утакмице на којима је постигао 146 голова.Са националним тимом освојио је Европско првенство 2016. године као и два трофеја у Лиги нација.До раздора је дошло после утакмице са Норвешком у оквиру Лиге нација. Тај меч покренуо је буру јер је то био први пут после 18 година да Роналдо на једном мечу у дресу Португалије не одигра ни минут.Кристијано је био толико љут да је напустио камп, а због тога је против њега био покренут и дисциплински поступак. Фудбалски савез Португалије казнио је капитена са (за њега) симболичних 255 евра, али је уз то добио суспензију у националном тиму од 30 дана.Међутим, очекивало се да се по истеку суспензије Роналдо врати на терен у новембарским мечевима Лиге нација, али до тога очигледно неће доћи.Преносимо Роналдову емотивну објаву:„Драги Португалци, дошао је дан да вратим дрес наше репрезентације са бројем 7. Никада нисам сматрао да тај дрес припада искључиво мени. Али пуне 23 године имао сам привилегију и одговорност да га носим, браним његове боје и представљам га на стадионима широм света. Данас је дошло време да га препустим будућим генерацијама. Одлука није била лака, јер неке одлуке не доносимо само главом. Доносимо их и срцем.Завршавам путовање које је почело у августу 2003. године и заувек променило мој живот. Када се осврнем и помислим на све што сам доживео у репрезентацији, не видим само утакмице, голове, рекорде и трофеје. Видим људе. Видим наше исељенике који су током тих 90 минута осећали да им је Португал макар мало ближи. Видим милионе Португалаца које никада нисам лично упознао, али који су били део мог живота. Јер, на крају крајева, фудбал је много више од игре. Фудбал су људи.Током целе репрезентативне каријере трудио сам се да померам сопствене границе. Желео сам да побеђујем, желео сам да будем најбољи, желео сам да испишем историју. Увек сам био захтеван према себи. Увек сам желео више, увек сам веровао да можемо да одемо корак даље. И дао сам све што сам имао за овај дрес.Било је савршених поподнева и вечери, победа које никада нећу заборавити, али и пораза којих ми је и данас тешко да се присетим. И ја сам грешио, и ја сам патио. Било је тренутака када нисам успевао да пружим Португалцима оно што су толико желели. Али никада нисам одустајао. И, што је најважније, никада нисам престао да осећам понос што представљам Португал.Током свих ових година научио сам неколико веома једноставних ствари. Голови се временом заборављају, трофеји остају у музејима, а рекорди се пре или касније обарају. Али постоји нешто што време никада не може да избрише: место које заузимамо у срцима људи. Ако сам вас икада усрећио, ако вас је неки мој гол навео да загрлите некога, да макар на тренутак заборавите на проблеме или осетите понос због наше земље, онда је све вредело. Јер и то значи бити Португалац. Заједно патимо, заједно устајемо и заједно поново почињемо да верујемо.Португалу ће увек бити потребни млади људи који сањају, играчи који никада не одустају и нове генерације које верују да је могуће стићи тамо где нико пре њих није стигао. Јер земља која наставља да ствара нове хероје јесте земља која никада не престаје да верује у себе.Својим саиграчима желим да упутим посебне речи. Хвала вам за сваки спринт, сваки загрљај, сваку расправу, за сваку тишину пре изласка на терен. За сваку победу коју смо заједно славили и сваки пораз који нас је учинио јачима. Имао сам привилегију да будем ваш капитен, али ниједан капитен не корача сам. И ви сте део моје приче.Свим селекторима, тренерима, руководиоцима, лекарима, физиотерапеутима, економима, члановима стручних штабова и многим другим људима који су током свих ових година радили са мном, од срца хвала. Многи од вас никада нису били на фотографијама, али без вас ниједна од тих фотографија не би била могућа.Мојој породици, хвала што сте делили овај сан са мном. Хвала што сте разумели моја одсуства, одрицања и све оне тренутке када је репрезентација морала да заузме време и простор који су припадали и вама. Ако сам стигао довде, то је зато што смо све време били заједно, руку под руку.А португалском народу, свим Португалцима расутим широм света, желим да кажем још нешто. Постоји једна слика коју ћу заувек носити у себи: тренутак када почне да се интонира државна химна. Погледам око себе, видим своје саиграче, погледам трибине и видим децу, мајке, очеве, баке и деке. Видим Португалце који су допутовали из најудаљенијих крајева света само да би били тамо. И током тих неколико минута све наше разлике нестају. Нема клубова, нема различитих боја, нема друштвених слојева, нема професија, нема подела у мишљењима.Постоји само једна љубав: Португал. Тај осећај носићу са собом до краја живота. Данас се завршава мој пут на терену у дресу репрезентације. Одлазим уздигнуте главе, поносан на све што сам прошао и свестан да сам Португалу дао све што сам имао. Али никада нећу престати да будем један од вас. Наставићу да патим, да се радујем, да проживљавам све емоције и да из свег срца славим сваку победу Португала. Цео живот сам радио на томе да постанем најбољи фудбалер на свету. Данас схватам да је моја највећа победа била то што сам заслужио право да представљам најбољу земљу на свету.Хвала вам за ове 23 године. Хвала што сте веровали у мене. Хвала што сте ми омогућили да живим сан који је почео док сам био само дечак на Мадеири, који је трчао за лоптом. Дрес са бројем 7 заувек ће остати део мене, а понос што сам га носио нико ми никада неће одузети. Португал ће заувек бити део мене. Збогом Кристијано Роналдо“, рекао је у емотивној објави Португалац.
https://sputnikportal.rs/20261105/albert-rijera-crvena-zvezda-inter-eskalades-trece-kolo-liga-konferencija-sport-fudbal-1205269487.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
кристијано роналдо, спорт, тенис
кристијано роналдо, спорт, тенис
Роналдо објавио крај!
12:00 05.11.2026 (Освежено: 12:10 05.11.2026) Кристијано Роналдо, прослављени португалски фудбалер, објавио је да је званично завршио репрезентативну каријеру.
После свађе са Жоржом Жезусом, селектором Португалије, чекао се наставак саге између Кристијана Роналда и националног тима, а сада се огласио и сам Португалац који је званично објавио крај.
У дресу репрезентације Португалије Роналдо је дебитовао пре 23 године и до данас је одиграо 234 утакмице на којима је постигао 146 голова.
Са националним тимом освојио је Европско првенство 2016. године као и два трофеја у Лиги нација.
До раздора је дошло после утакмице са Норвешком у оквиру Лиге нација. Тај меч покренуо је буру јер је то био први пут после 18 година да Роналдо на једном мечу у дресу Португалије не одигра ни минут.
Кристијано је био толико љут да је напустио камп, а због тога је против њега био покренут и дисциплински поступак. Фудбалски савез Португалије казнио је капитена са (за њега) симболичних 255 евра, али је уз то добио суспензију у националном тиму од 30 дана.
Међутим, очекивало се да се по истеку суспензије Роналдо врати на терен у новембарским мечевима Лиге нација, али до тога очигледно неће доћи.
Преносимо Роналдову емотивну објаву:
„Драги Португалци, дошао је дан да вратим дрес наше репрезентације са бројем 7. Никада нисам сматрао да тај дрес припада искључиво мени. Али пуне 23 године имао сам привилегију и одговорност да га носим, браним његове боје и представљам га на стадионима широм света. Данас је дошло време да га препустим будућим генерацијама. Одлука није била лака, јер неке одлуке не доносимо само главом. Доносимо их и срцем.
Завршавам путовање које је почело у августу 2003. године и заувек променило мој живот. Када се осврнем и помислим на све што сам доживео у репрезентацији, не видим само утакмице, голове, рекорде и трофеје. Видим људе. Видим наше исељенике који су током тих 90 минута осећали да им је Португал макар мало ближи. Видим милионе Португалаца које никада нисам лично упознао, али који су били део мог живота. Јер, на крају крајева, фудбал је много више од игре. Фудбал су људи.
Током целе репрезентативне каријере трудио сам се да померам сопствене границе. Желео сам да побеђујем, желео сам да будем најбољи, желео сам да испишем историју. Увек сам био захтеван према себи. Увек сам желео више, увек сам веровао да можемо да одемо корак даље. И дао сам све што сам имао за овај дрес.
Било је савршених поподнева и вечери, победа које никада нећу заборавити, али и пораза којих ми је и данас тешко да се присетим. И ја сам грешио, и ја сам патио. Било је тренутака када нисам успевао да пружим Португалцима оно што су толико желели. Али никада нисам одустајао. И, што је најважније, никада нисам престао да осећам понос што представљам Португал.
Током свих ових година научио сам неколико веома једноставних ствари. Голови се временом заборављају, трофеји остају у музејима, а рекорди се пре или касније обарају. Али постоји нешто што време никада не може да избрише: место које заузимамо у срцима људи. Ако сам вас икада усрећио, ако вас је неки мој гол навео да загрлите некога, да макар на тренутак заборавите на проблеме или осетите понос због наше земље, онда је све вредело. Јер и то значи бити Португалац. Заједно патимо, заједно устајемо и заједно поново почињемо да верујемо.
Португалу ће увек бити потребни млади људи који сањају, играчи који никада не одустају и нове генерације које верују да је могуће стићи тамо где нико пре њих није стигао. Јер земља која наставља да ствара нове хероје јесте земља која никада не престаје да верује у себе.
Својим саиграчима желим да упутим посебне речи. Хвала вам за сваки спринт, сваки загрљај, сваку расправу, за сваку тишину пре изласка на терен. За сваку победу коју смо заједно славили и сваки пораз који нас је учинио јачима. Имао сам привилегију да будем ваш капитен, али ниједан капитен не корача сам. И ви сте део моје приче.
Свим селекторима, тренерима, руководиоцима, лекарима, физиотерапеутима, економима, члановима стручних штабова и многим другим људима који су током свих ових година радили са мном, од срца хвала. Многи од вас никада нису били на фотографијама, али без вас ниједна од тих фотографија не би била могућа.
Мојој породици, хвала што сте делили овај сан са мном. Хвала што сте разумели моја одсуства, одрицања и све оне тренутке када је репрезентација морала да заузме време и простор који су припадали и вама. Ако сам стигао довде, то је зато што смо све време били заједно, руку под руку.
А португалском народу, свим Португалцима расутим широм света, желим да кажем још нешто. Постоји једна слика коју ћу заувек носити у себи: тренутак када почне да се интонира државна химна. Погледам око себе, видим своје саиграче, погледам трибине и видим децу, мајке, очеве, баке и деке. Видим Португалце који су допутовали из најудаљенијих крајева света само да би били тамо. И током тих неколико минута све наше разлике нестају. Нема клубова, нема различитих боја, нема друштвених слојева, нема професија, нема подела у мишљењима.
Постоји само једна љубав: Португал. Тај осећај носићу са собом до краја живота. Данас се завршава мој пут на терену у дресу репрезентације. Одлазим уздигнуте главе, поносан на све што сам прошао и свестан да сам Португалу дао све што сам имао. Али никада нећу престати да будем један од вас. Наставићу да патим, да се радујем, да проживљавам све емоције и да из свег срца славим сваку победу Португала. Цео живот сам радио на томе да постанем најбољи фудбалер на свету. Данас схватам да је моја највећа победа била то што сам заслужио право да представљам најбољу земљу на свету.
Хвала вам за ове 23 године. Хвала што сте веровали у мене. Хвала што сте ми омогућили да живим сан који је почео док сам био само дечак на Мадеири, који је трчао за лоптом. Дрес са бројем 7 заувек ће остати део мене, а понос што сам га носио нико ми никада неће одузети. Португал ће заувек бити део мене. Збогом Кристијано Роналдо“, рекао је у емотивној објави Португалац.
