https://sputnikportal.rs/20261108/uzak-prostor-za-manevar-moze-li-srbija-uopste-da-menja-spoljnu-politiku-video-1205373916.html

Узак простор за маневар: Може ли Србија уопште да мења спољну политику /видео/

Узак простор за маневар: Може ли Србија уопште да мења спољну политику /видео/

Sputnik Србија

Требало је свега неколико сати од проглашења резултата парламентарних избора, па да се започне са оценама и проценама колико ће Србија мењати своје... 08.11.2026, Sputnik Србија

2026-11-08T20:01+0100

2026-11-08T20:01+0100

2026-11-08T20:04+0100

србија

србија

србија – политика

избори 2026

политика

коментари и аналитика

емисија „пророк“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0f/1203416614_0:89:2981:1766_1920x0_80_0_0_adf2170b33377793cfab0d5bdbfdd14a.jpg

Из првих изјава које долазе од стране разних ЕУ званичника, вишег или нижег ранга, али и од западних коментатора овдашњих дешавања провејавају и одређена очекивања.Када је о кометаторима реч, у овом смислу бриљира Кристијан Аманпур са оценом како je Александар Вучић „снагатор и просуски националиста брзо признао пораз“. Након интервјуа са тадашњим председником Србије 2023. године Аманпурова се суочила са серијом критика, Ричард Гренел је и јавно исмевао, па је њена текућа оцена вероватно мотивисана и тим личним искуством, но прављење овакве дихотомије у јавном простору има и дубљу поруку: одлази проруски националиста, очекује се да место попуне антируски неолиберали. Банализација политике доводи и до креирања црно – белих слика, то је једна од последица „кризе демократије“ са којом се суочавамо, па се ствари често постављају уз неизбежно „или“.Међутим, политика, ни унутрашња, а поготово спољна - не може се посматрати са таквог становишта. Ако се креће са „или“ онда се завршава у ћорсокаку. Тај ћорсокак данас је апсолутно нејасна стратегија ЕУ, не само средњорочна, већ и краткорочна, због чега се и одигравају две велике континенталне кризе – политичка и економска, а ствара се погодан амбијент и за трећу – друштвену.На спољнополитичком плану, Србија није у центар реченице постављала „или“ него „и“ што је напослетку омогућило читав низ добрих решења и утицало да се ефекти континенталне кризе амортизују.Када је о Србији реч, проблем се није налазио у њеној спољној политици, него на унутрашњем плану и тицао се прогресивне дестабилизације друштвеног система.Методологија управљања претходне власти којом се осигуравала (наметнута) стабилност политичког система производила је дестабилизацију друштвеног система. Висока излазност и широка подршка покрету без икакве јасне политике показује потребу бирача да се стабилизује друштвени систем по сваку цену. Очигледно, још одавно су прекорачене границе подношљивог и референдумско гласање је одраз таквог незадовољства.Задатак пред новом владомАлександар Вучић је то схватио још у изборној ноћи, поручио да неће бити никаквих опструкција и тако допринео да се избегне ескалација. На новој влади, ма ко је сачињавао, сада је да предузима мере како би се незадовољство „издувало“, ствари вратиле у нормалу и друштвени систем поново стабилизовао. За то има пуни легитимитет и широку подршку. Сада се везник „и“ мора уметнути и у центар реченице о унутрашњој политици, уместо досадашњег „или“. Какве везе има друштвена стабилност са спољном политиком?Две ствари су важне када се говори о спољној политици будуће владе. Прво, нова парламентарна већина неће бити претерано стабилна. Може се постићи висока хомогеност истицањем против чега си, али сада долази време да се каже за шта јеси, што по правилу доноси разногласје и деконструкцију постојеће структуре.Друго, одређена очекивања са политичког Запада најпре су везана за теме Косова и Русије. Јасно је и шта се кандидовањем тих тема подразумева: брза имплементација једног усменог и никада размотреног у нашим институцијама договора Александра Вучића са немачким и француским дипломатама, као и усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ, то јесте – увођење санкција Русији. Не само да у српском друштву не постоји консензус, него је убедљива већина против оваквих решења.Узак маневарски просторДакле, без „и“ у српској спољној политици, ризикује се много тога. У питању су свакако и враћање поверења у институције и принцип правне државе (како објаснити да ће бити правне државе ако се за међународне обавезе прихватају усмени договори, док се истовремено занемарује резолуција најважније међународне организације), као и енергетска безбедност (без јефтиног руског гаса дошло би до озбиљних промена и у економском систему), али је у питању и друштвена стабилност, за коју је везан легитимитет нове већине.Маневарски простор за промену спљонополитичког курса због тога је врло узак, упркос очекивањима политичког Запада. Наравно, за део западних стратега потпуна дестабилизација у Србији, политичка и друштвена, јесте решење.Не треба уопште сумњати како ће баш из тих кружока бити каналисан притисак на Србију да „поштује међународне обавезе“ и „усклађује спољну политику“ уз пратећа образложења. И то треба разумети, они раде свој посао, ту се ништа не може променити.Али, попуштање пред очекивањима политичког Запада због тога најпре може довести до убрзане, могуће чак и драматичне дестабилизације политичког система (које ће свакако бити, али која не мора нужно бити драматична или драстична), али паралелно са тим и до новог круга друштвене дестабилизације са несагледивим последицама.Оно „или“ опет би се вратило у центар, само у другачијем контексту. Са повратком „или“ у центар незадовољство би се опет „надувало“, отпочео би процес снижавања подршке и делегитимизације нове већине, чиме би се врло брзо зашло ка фази потенцијалне ескалације унутар друштвеног система.Због тога се најпре треба запитати може ли Србија уопште мењати своју спољну политику, а не колико ће је мењати?Погледајте и:

србија

2026

Вести

sr_RS

србија, србија – политика, избори 2026, политика, коментари и аналитика, емисија „пророк“