https://sputnikportal.rs/20261111/na-dan-primirja-nosi-se-natalijina-ramonda---simbol-stradanja-i-pobede-srpskog-naroda-1205468910.html
На Дан примирја носи се Наталијина рамонда - симбол страдања и победе српског народа
На Дан примирја носи се Наталијина рамонда - симбол страдања и победе српског народа
Sputnik Србија
На Дан примирја у Првом светском рату, који се данас обележава, у Србији се на реверу традиционално носи Наталијина рамонда, цвет феникс који представља симбол... 11.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-11T09:10+0100
2026-11-11T09:10+0100
2026-11-11T09:10+0100
друштво
србија
србија – друштво
наталијина рамонда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111677/29/1116772914_585:0:3277:1514_1920x0_80_0_0_943a33594cf3e7ab12a0af7c7c70b32e.jpg
Амблем Дана примирја представљавизуелну комбинацијуцвета Наталијинерамонде и ленте Албанске споменице, одликовања које је додељивано српским војницима за изузетну храброст током ратних страхота.Идејни концепт овог симбола, који се у Србији користи од 2013. године, након што је празник уведен 2012. године, осмислили су тадашњи Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић и амбасадор у Бразилу Александар Ристић.Наталијина рамонда изабрана је као синоним за трагичну судбину Србије, која је у Првом светском рату изгубила 1,24 милиона становника, односно 28 одсто целокупне популације према попису из 1914. године, али је из исцрпљујућег сукоба успела да изађе као победница и поново се уздигне.Биљка Наталијина рамонда специфичнаје по свом јединственом биолошком механизму.Припада фамилији Геснериацеае, висока је око 10 центиметара, има љубичасте цветове и тамнозелено лишће, а цвета у периоду од априла до јуна.У сушним раздобљима рамонда се у потпуности сасуши и смежура до мере да делује беживотно, али чим добије минималну количину воде, њене ћелије се рехидрирају, успостављају нормалну физиолошку активност и биљка поново озелењава.Ову чудесну појаву први је приметио ботаничар Павел Черњавски када је случајно просуо воду по старом хербаријуму.Сâм цвет је 1882. године у Јелашничкој клисури код Ниша открио чувени ботаничар и дворски лекар краља Милана Обреновића, Сава Петровић.Планирао је да нову врсту назове нишка рамонда, али је назив променио у част краљице Наталије Обреновић.Данас ова ретка врста у Србији расте углавном на истоку земље, као и на планини Ниџе и њеном највишем врху Кајмакчалану, који је био поприште велике битке у Великом рату.Због своје реткости, станишта Наталијине рамонде законски су заштићена и обухватају Парк природе "Сићевачка клисура", Специјалне резервате природе "Јелашничка клисура" и "Сува планина", као и Национални парк "Шар планина", док се ван граница Србије може пронаћи и у Северној Македонији, северној Грчкој, Албанији, Црној Гори и на северозападу Бугарске.Поред српског обележја, поједине земље у свету користе сопствене симболе сећања на Дан примирја.Тако се у Великој Британији у периоду пред Дан сећања, како се такође назива Дан примирја, готово целокупно становништво, а посебно државни званичници, службеници, медијски радници и друге категорије грађанства на реверима носе стилизовани цвет булке.Црвено-црни цвет дивљег мака који је, према поезији и предању, први после рата никао на пољима Фландрије на којима су страдали милиони војника, дели се и страним учесницима комеморација на војним гробљима.У Русији се на сличан начин обележава Дан победе у Другом светском рату када волонтери, по правилу млади, деле на улицама градова наранџасто-црне траке, георгијевску ленту (у бојама са Ордена Светог Ђорђа).Дан примирја у Првом светском рату обележава се у знак сећања на 11. новембар1918. године када је у специјалномвагону у шуми код францускогградића Компјењ потписано примирје којим је окончан четворогодишњиВелики рат, најразорнији оружани сукоб који је свет до тада видео.
https://sputnikportal.rs/20261110/kako-su-uloga-srbije-i-srpske-zrtve-u-prvom-svetskom-ratu-za-mnoge-istoricare-postali-nevidljivi--1205460817.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – друштво, наталијина рамонда
србија, србија – друштво, наталијина рамонда
На Дан примирја носи се Наталијина рамонда - симбол страдања и победе српског народа
На Дан примирја у Првом светском рату, који се данас обележава, у Србији се на реверу традиционално носи Наталијина рамонда, цвет феникс који представља симбол страдања, али и несаломивости и васкрснућа српског народа у Великом рату.
Амблем Дана примирја представљавизуелну комбинацијуцвета Наталијинерамонде и ленте Албанске споменице, одликовања које је додељивано српским војницима за изузетну храброст током ратних страхота.
Идејни концепт овог симбола, који се у Србији користи од 2013. године, након што је празник уведен 2012. године, осмислили су тадашњи Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић и амбасадор у Бразилу Александар Ристић.
Наталијина рамонда изабрана је као синоним за трагичну судбину Србије, која је у Првом светском рату изгубила 1,24 милиона становника, односно 28 одсто целокупне популације према попису из 1914. године, али је из исцрпљујућег сукоба успела да изађе као победница и поново се уздигне.
Биљка Наталијина рамонда специфичнаје по свом јединственом биолошком механизму.
Припада фамилији Геснериацеае, висока је око 10 центиметара, има љубичасте цветове и тамнозелено лишће, а цвета у периоду од априла до јуна.
У сушним раздобљима рамонда се у потпуности сасуши и смежура до мере да делује беживотно, али чим добије минималну количину воде, њене ћелије се рехидрирају, успостављају нормалну физиолошку активност и биљка поново озелењава.
Ову чудесну појаву први је приметио ботаничар Павел Черњавски када је случајно просуо воду по старом хербаријуму.
Сâм цвет је 1882. године у Јелашничкој клисури код Ниша открио чувени ботаничар и дворски лекар краља Милана Обреновића, Сава Петровић.
Планирао је да нову врсту назове нишка рамонда, али је назив променио у част краљице Наталије Обреновић.
Данас ова ретка врста у Србији расте углавном на истоку земље, као и на планини Ниџе и њеном највишем врху Кајмакчалану, који је био поприште велике битке у Великом рату.
Због своје реткости, станишта Наталијине рамонде законски су заштићена и обухватају Парк природе "Сићевачка клисура", Специјалне резервате природе "Јелашничка клисура" и "Сува планина", као и Национални парк "Шар планина", док се ван граница Србије може пронаћи и у Северној Македонији, северној Грчкој, Албанији, Црној Гори и на северозападу Бугарске.
Поред српског обележја, поједине земље у свету користе сопствене симболе сећања на Дан примирја.
Тако се у Великој Британији у периоду пред Дан сећања, како се такође назива Дан примирја, готово целокупно становништво, а посебно државни званичници, службеници, медијски радници и друге категорије грађанства на реверима носе стилизовани цвет булке.
Црвено-црни цвет дивљег мака који је, према поезији и предању, први после рата никао на пољима Фландрије на којима су страдали милиони војника, дели се и страним учесницима комеморација на војним гробљима.
У Русији се на сличан начин обележава Дан победе у Другом светском рату када волонтери, по правилу млади, деле на улицама градова наранџасто-црне траке, георгијевску ленту (у бојама са Ордена Светог Ђорђа).
Дан примирја у Првом светском рату обележава се у знак сећања на 11. новембар1918. године када је у специјалномвагону у шуми код францускогградића Компјењ потписано примирје којим је окончан четворогодишњиВелики рат, најразорнији оружани сукоб који је свет до тада видео.
