Малишани желе за велики сто, а још нису стасали: Европа више нема моћ да одлучује /видео/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Европска унија губи политичку снагу на глобалној сцени, док покушаји Берлина, Париза и Лондона да се поново укључе у разговоре са Москвом показују да су свесни да се кључне одлуке о будућности света доносе без њих, каже некадашњи министар културе и информисања Владан Вукосављевић.
Трилатерални преговори у Абу Дабију, сусрет америчких изасланика са руским председником Владимиром Путином у Кремљу и најављени разговори на највишем нивоу указују на интензивирање дипломатских активности око украјинског сукоба.
Ипак, наш саговорник каже да иако су остварени одређени помаци на хуманитарном плану, политички договор још није на видику. У међувремену, Европска унија покушава да се избори за место за преговарачким столом, али њен све слабији међународни утицај, унутрашње политичке кризе и економски проблеми доводе у питање њену улогу у обликовању будућег европског и светског поретка.
Оцењујући значај састанка у Абу Дабију и потом разговора америчких представника Џареда Кушнера и Стива Виткофа са Владимиром Путином, некадашњи министар културе и информисања истиче да је најважније то што дипломатски канали остају отворени и што се разговори воде на највишем нивоу.
„Договорена је размена ратних заробљеника и тема несталих лица стављена је на високо место. Ту су постигнути очигледно врло убедљиви помаци, што је добра ствар. То значи да постоји извесна релаксација у односима. Али је сасвим јасно да је политички аспект разговора остао у ћорсокаку“, оцењује он.
Преговарачи усмерени на проналажење решења
Додаје да је за преговоре, без обзира на тежину проблема, важно да за столом седе људи који познају тему и усмерени су на проналажење решења.
„Без обзира на тежину проблема, увек је релативно комфорно разговарати са писменим, образованим и неагресивним људима, који познају тему и циљају решењу, а не вербалним препуцавањима“, нагласио је саговорник емисије радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.
Вукосављевић је нагласио да је са главним руским преговарачем Владимиром Мединским имао веома добру сарадњу док је обављао функцију министра културе. Описао га је као образованог и свестраног човека, а његово познавање историје истакао као посебно битно у преговорима о украјинском сукобу.
„Медински је човек велике ерудиције, врло широког спектра интересовања и високог образовања, а у дипломатским пословима који се односе на сукоб у Украјини испреплитани су историја, традиција, језик, култура и обичаји. Украјина је једна од његових тема коју одлично познаје“, рекао је он.
Европа жели да седи за столом
Вукосављевић оцењује да је више него евидентно да Европска унија као организација губи снагу и политичку вредност на глобалној политичкој арени, где се решавају крупна и најважнија питања. Европска унија као политичка, економска и финансијска структура више није саговорник који се подразумева у најважнијим разговорима. Европски политички представници покушавају, према његовом мишљењу, да се укључе у преговоре јер постају свесни да се кључне одлуке доносе у непосредној комуникацији Вашингтона и Москве.
„Представници Европе на сваки начин желе да се нађу за столом за којим се преговара. То је као када у неким старијим викторијанским временима, или код нас пред Други светски рат, малишани који седе за малим столом хоће да седну за велики сто са одраслима али још нису стасали да за тај сто седну“, рекао је некадашњи министар килтуре.
Он сматра да покушаји европских лидера да поново успоставе комуникацију са Москвом представљају пре свега политички прагматизам, а не суштинску промену односа према Русији. Као пример наводи немачког канцелара Фридриха Мерца и британског министра спољних послова, који су, према његовим речима, почели да шаљу сигнале о могућности обнављања комуникације са руским руководством.
„Мерцу се клима позиција у Немачкој, губи популарност и он покушава да вади зеца из шешира. С једне стране води ратнохушкачку политику против Русије, а сада покушава да на сваки начин поново буде у игри“, каже Вукосављевић.
Истовремено, упозорава да покушаји европских држава да се врате у дипломатски процес не значе нужно и промену њихове политичке стратегије.
Унутрашње кризе потресају Европу
Вукосављевић оцењује да европске земље све теже подносе последице дуготрајне енергетске и економске кризе, што се одражава на животни стандард грађана, политичку стабилност и популарност владајућих странака.
„Један од главних проблема јесте економско питање, пад стандарда, пад куповне моћи, пораст цена станарина и некретнина“, истиче он.
Посебно указује на проблеме Немачке, чију индустрију, како каже, озбиљно угрожава конкуренција из Кине, док се енергетска питања све више намећу као стратешки проблем.
„Немачка ауто-индустрија, која је једна од основних ослонаца економије те земље, доживела је торпедни ударац разорних димензија из Кине. Питање је да ли немачка индустрија може да преживи на задовољавајући начин“, упитао је наш саговорник.
У таквим околностима, сматра он, јачање политичких покрета попут Алтернативе за Немачку (АфД) показује да део немачког бирачког тела тражи другачији одговор на актуелну кризу. Истовремено, указује на све израженије преиспитивање користи од чланства у Европској унији, наводећи и изјаве хрватског председника Зорана Милановића као пример растућег евроскептицизма.
„Ако је то дошло до нивоа да о томе Хрвати говоре гласно, то значи да је ствар озбиљна. Европска унија са својим прописима, идејама и механизмима није никакав гарант ни за шта, а поготово не гарант да ће уласком у њу престати проблеми са корупцијом“, каже Вукосављевић.
Он сматра да је неопходно разликовати европску цивилизацијску и културну припадност од политичког и институционалног оквира Европске уније.
„Она Де Голова Европа, замишљена од Урала до Атлантика, наш је дом, наша кућа и наше историјско уточиште. Али организација настала у Бриселу, односно у Мастрихту и Лисабону, апсолутно није безбедно окружење за нас,“ подвукао је наш саговорник.
НАТО, безбедносна криза и нови односи великих сила
Говорећи о положају НАТО-а, Вукосављевић сматра да се све више отварају питања његове функционалности, посебно због неслагања чланица око финансирања и конкретних безбедносних приоритета.
„НАТО кошта све више и више. Земље које су чланице осећају то кроз огромне издатке, а нису претежно за то да се срља у војни сукоб са Русијом нити да се одвајају огромне паре за појачавање наоружања.“
Према његовој оцени, све већи издаци за војску и наоружање постају значајан политички и економски терет европских држава.
„Плашење мечке решетом, односно гајење русофобије, отвара могућности за војно-индустријски комплекс да зарађује нове хиљаде милијарди евра, да ствара своју безбедносну структуру која преузима политичке улоге и да из године у годину све више остварује политички утицај на догађаје у Европи“, рекао је Вукосављевић.
Ипак, наш саговорник сматра да је најважније да се настави директна комуникација између великих сила, чак и када су њихови интереси супротстављени.
„Добро је да ће се представници три највеће силе светске политике наћи за истим столом и покушати да без директне војне конфронтације нађу решење за неке од горућих проблема“.
Закључује да се свет налази у периоду великих промена, у којем стари политички и геополитички обрасци више нису довољни за разумевање међународних односа.
„Присуствујемо једној веома бурној епохи у којој се мењају стари постулати и обрасци владавине, односа великих сила, успона и падова земаља. То је турбулентно време које мора да се тумачи по новим обрасцима размишљања“, рекао је Владан Вукосављевић у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.
Погледајте и:
