00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
59 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Љубивоје Ршумовић: Шта ће нам и народ ако не будемо – људи
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Шта доноси смена политичке елите у суседству Србије /видео/

© Sputnik / Маријана КолаковићСофија знак
Софија знак - Sputnik Србија, 1920, 15.11.2026
Пратите нас
Практично, од расписивања председничких избора у Бугарској постојала је само једна дилема: да ли ће Илијана Јотова победити у првом или другом кругу гласања? Према истраживањима јавног мњења предност доскорашње потпредседнице била је убедљива, што је представљало логичну последицу расплета на претходним парламентарним изборима.
Напослетку, Илијана Јотова јесте победила у другом кругу гласања са 1,1 милион освојених гласова насупрот 750 хиљада њеног противкандидата, али је у првом кругу та разлика била свега 530 – 490 хиљада. Победа није била убедљива, а остварена је уз рекордно ниску излазност од 23% у првом и 28% у другом кругу, што даје опозицији у некој перспективи аргументе за причу о „крњој легитимности“ шефа државе.

Радев преузео полуге моћи

Када је реч о легалности, нова власт предвођена Руменом Радевима преузима све полуге моћи, што је свакако важно за стабилност политичког система, а може бити и веома значајно за регионалне балканске односе. Истина, новој власти не иде на руку и што је после полудеценијске хаотизације остало доста тога несређеног у самој Бугарској, а велики изазов су и турбуленције у међународном окружењу.
Илијана Јотова је добро позната на Балкану, у политици је дуже од три деценије и прошла је све етапе у деловању, од страначког рада у Бугарској социјалистичкој партији до потпредседника државе. По узору на амерички систем, заједно са председником у Бугарској се бира и потпредседник. Наступајући у тандему са Руменом Радевим, Јотова је два пута побеђивала, 2016. и 2021. године и то доста убедљиво (иако су оба пута победе извојеване у другом кругу). Посматрајући из угла њеног досадашњег рада, као и прокламованих циљева Румена Радева, треба очекивати умереност у доношењу одлука и стрпљивост у њиховој реализацији.

Притисак из Брисела

Наравно, умереност и стрпљивост у данашњој европској политици нису на великој цени, од стране бриселске евробирократије и превише тога посматра се кроз призму вођења хибридног рата против Русије, па може бити разних већих или мањих притисака на ново руководство у Софији. Но, будућа дешавања у Европи не зависе искључиво од постављања ЕУ, у одређеном расплету чак не морају уопште зависити од ЕУ, па је зато и упитно колико ће било какви притисци донети икакав резултат.
Уосталом, резултат председничких избора још једанпут је потврдио да, у пуном смислу те речи, „тврдо“ прозападно оријентисаних бирача има око пола милиона, можда и још максимално толико може се мотовисати да у условима какве озбиљне кризе изађу на гласање.
Андреј Ђуров био је најбољи могући председнички кандидат ког је тај блок могао понудити, још је захватио и део некадашњих бриача ГЕРБ-а и напослетку завршио на поменутим „квотама“. Са становишта политичке социологије очигледно постоји проблематизовање односа ка ЕУ унутар бугарског друштва, мада у Бриселу о томе не желе да разговарају или се праве да то не виде. Пошто је тема непопуларна, нема ни адекватних истраживања која би допринела проналажењу одговора на питање због чега се то дешава?
Поред лимитираних домета прозападно декларисаног блока, још две ствари се могу уочити. Прво, партија ГЕРБ која је „ведрила и облачила“ Бугарском деценију и по није имала свог председничког кандидата. Бојку Борисову није успело да пронађе кандидата кадрог да победи ни у претходна два изборна циклуса, када је председничке изборе дочекивао на власти. Први и последњи пут ГЕРБ је имао победника 2011. године, када је победио Росен Плевнелијев. Овде је нагласак на последњи пут, пошто је сада отворено може ли ГЕРБ уопште преживети опозициони статус.
Сва образложења о томе зашто нису имали кандидата просто су неубедљива, чак и за оне најшире „гласачке масе“. Овакав исход занимљив је због свеобухватног сагледавања узрока и последица настајања, трајања и нестајања балканских стабилократских режима. Као и разматрања процене шта ће иза њих остати? Како ће их историја запамтити?

Лом код Бојка

Једноставно, није нормално да се овакви „ломови“ у бирачком телу одигравају тако кратко након губитка власти. За Бојка Борисова све ово је највероватније и прекасно научена лекција шта се може десити услед суштинског неразумевања „народног незадовољства“ и непостојања осмишљеног „плана Б“ за транзицију власти. Не тако давно, Борисов је свакако могао сам иницирати постепене промене, полако се удаљавати од извршних функција и препуштати руковођење неком другом, остављајући иза себе партију са солидним рејтингом и одличном инфраструтуром.
Друго, у великој мери изненађује одличан резултат Костадина Костадинова од 12,5%. Несумњиво, потенцијал Костадинова је и виши, у регуларним условима он би се равноправно борио да кандидатом прозападног блока, али за њега регуларних услова – нема.
Као антисистемски кандидат означен је за претњу „европским вредностима“ и тешко је описати ко га је све и како „саплитао“ током претходне две кампање за парламентарне изборе. На крају крајева, циљано су формиране и неке мање странке и интересне групе са задатком да му „откидају“ гласове. При томе, ове циљане активности против Костадинова нису иницијално потекле из Софије и бугарских политичких структура, тај посао су радили далеко озбиљнији „играчи“.
Упркос томе, показује се да незанемарљив део бирача подржава овакву политику, као и да је сам Костадинов умешно артикулише што јесте капитал за нека будућа гласања. Нарочито ако се има у виду да је део „антисистемских гласача“ отишао ка Румену Радеву још на прошлим парламентарним изборима.
Поред тога што су послужили за преузимање свих полуга моћи од стране нове власти (парламентарне већине), председнички избори у Бугарској наговестили су и нову расподелу снага на унутрашњој политичкој сцени. Та расподела вршиће се у наредним годинама, током трајања мандата новог премијера и нове председнице.
Но, показали су и да апатија у бугарском друштву и даље траје услед које је излазност била ниска, а и да нове власти немају много времена за предузимање конкретних мера, па је због тога фаворизована Јотова морала добро да се потруди за победу у другом кругу.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала