Европа живи у илузији: У Берлину глуме силу, док се о Украјини одлучује на другом месту

© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом
Пратите нас
Такозвана коалиција вољних покушава да сачува привид политичке моћи, док је сусрет Путина, Трампа и Сија показао да се о будућности света и Украјине одлучује за столом великих сила. Европа све више губи улогу самосталног геополитичког чиниоца. Без дубоких политичких промена, не видим да ће уопште бити спремна за искрене разговоре са Москвом.
Овако за Спутњик састанак коалиције вољних, одржан управо на дан сусрета лидера три најмоћније државе света у Шенџену, коментарише новинар и публициста Милорад Вукашиновић:
„Москва је поступила на врло практичан начин и ко зна који пут потврдила да она уопште нема намеру да напада Европу. Када зовете неког на преговоре и разговоре, онда је јасно да желите мир“.
Састанак такозване коалиције вољних окупио је у Берлину преко 30 шефова држава. Сусрет под називом „Уједињени за мир у Украјини и европску безбедност“ сазвали су немачки канцелар Фридрих Мерц, француски председник Емануел Макрон и британски премијер Енди Бернам.
Састанак подршке - скуп против Русије
Уз украјинског председника Владимира Зеленског и генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа, били су лидери европских земаља, представници Канаде, Аустралије и Јапана, као и специјални изасланици САД Стив Виткоф и Џаред Кушнер, који су савезнике информисали о току преговора са Русијом.
Потврђена је спремност за наставак снажне заједничке помоћи Украјини, укључујући предлог Европске комисије за нови пакет финансијске подршке од 45 милијарди евра за наредну годину.
Савезници су нагласили да се одлуке о безбедности Европе и суверенитету Украјине не могу доносити без њиховог учешћа, а канцелар Мерц поручио да нови „формат Јалте“ неће донети мир.
Владимир Путин је након разговора у Кини изјавио да се не противи укључивању Европљана и предложио њихов долазак у Москву ради разговора.
Међутим, Вукашиновић сматра да европски лидери немају довољно политичког упоришта ни у сопственим државама да би могли да гарантују спровођење било каквог мировног договора:
„Заправо је реч о покушају Европљана да некаквим политичким и медијским спиновима, јер осим спина, не видим никакав ефекат таквих састанака, покажу да је Европа и даље самосталан геополитички чинилац који има неотуђива права да разговара о егзистенцијалним питањима, као што је европска безбедност на тлу Европе. А притом сви ти лидери пате од недостатка легитимитета на унутрашњем плану. Тешко је очекивати да било ко од присутних, а поготово лидери Француске, Велике Британије и Немачке, може да буде гаранција било каквог мира у Украјини, када нису гаранција стабилности унутар сопствених држава“, каже Вукашиновић.
Према његовој оцени, губитак популарности европских лидера манифестује се и кроз успон суверенистичких странака, чије су политичке концепције много ближе Путину, Трампу и Сију, него лидерима коалиције вољних.
Путинов позив и лоше искуство са преговорима
Говорећи о могућности да европски лидери прихвате позив руског председника и дођу у Москву, Вукашиновић подсећа да Русија има веома негативно искуство из ранијих преговора са европским државама.
„Путинов позив европској делегацији је изванредан потез, да дођу у Москву и разговарају, између осталог, и о теми Украјине. Наравно, председник Путин врло добро зна да је и сама Русија имала врло негативно искуство у разговорима са Европљанима. Сетимо се Минских споразума 1 и 2, сетимо се каснијег признања Ангеле Меркел и Франсоа Оланда да су ти споразуми послужили за додатно наоружавање Украјине“.
Због тога, сматра Вукашиновић, Москва нема разлога да верује да би нови преговори са садашњим европским политичким структурама донели другачији резултат. Он је уверен да решење украјинске кризе није могуће без јасног исхода на фронту, односно, како каже, победе руске стране.
„У Украјини су ствари отишле веома далеко и решење кризе није могуће без јасне ситуације на фронту, ма како то у овом тренутку можда многима изгледало као нешто што се неће ускоро десити. Али Русија, нарочито после последњих провокација, напада на Кримски мост, на нафтне платформе, рафинерије, највећег града у Русији, нема апсолутно ниједан разлог да заустави тај рат. Украјина јој не даје ниједан аргумент, а европски савезници још мање, да заустави рат. Они који у Европи подржавају Зеленског понашају тако да пожар гасе ватром, а не водом“, оцењује Вукашиновић.
Он сматра да европски политичари и даље полазе од, како каже, лажног уверења да ће Русију сломити војним или економским притиском, или изазивањем унутрашње побуне. Међутим, како истиче, Русија има економске и технолошке капацитете да рат настави још неколико година.
„Европа живи у лажном уверењу да ће Русију на овај или онај начин сломити, али су се сви ти сценарији показали као велика илузија коју је одавно подхрањивао тај глобалистички неолиберални естаблишмент“.
Црвене линије Москве и порука Зеленском
Позив европским лидерима да дођу у Москву, према мишљењу нашег саговорника, истовремено је потврда да Русија жели разговоре, али не и по цену одустајања од својих безбедносних захтева.
„Русија је јасно ставила до знања да жели мир на начин који гарантује фер договор свим странама, тако да су питања као што је чланство Украјине у НАТО-у, да ли пуноправно или прикривено, некакав улазак европских трупа у Украјину и тако даље, за Русију јасне црвене линије. Она на то не може да пристане и то се сигурно неће десити док је на власти у Москви Владимир Путин и структура која је започела специјалну војну операцију.“
Осврћући се на одлуке и поруке са састанка у Берлину, посебно на наставак финансијске и војне помоћи Украјини и могућност слања мировних снага, Вукашиновић оцењује да таква политика заправо охрабрује Кијев да настави рат.
„То је заправо порука руководству Украјине и конкретно Зеленском да, када је реч о Европи, може слободно да ратује - до последњег Украјинца. Дакле, то је својеврстан цинизам у међународној политици који је испробаван и на простору бивше Југославије. Сетимо се како су ти исти Европљани и нажалост, тада и Американци, гурали југословенске народе у сукобе до последњег Србина, Хрвата и Муслимана у БиХ.“
Свет се већ променио
Вукашиновић упозорава да се на многим местима, па и на поменутом Балкану и у Србији, недовољно разуме дубина промена које се одвијају у међународним односима, нестаје европоцентрична слика света, а постепено се губи и американоцентрична. Тежиште глобалних процеса се помера ка Истоку.
„Многи нису свесни да се свет окреће ка Истоку, као симболу новог света, нове енергије, нових технологија, ако хоћете и некакве нове духовности. То су дубоке, егзистенцијалне, фундаменталне промене које су толико брзе. Како је свет изгледао на почетку специјалне војне операције, како изгледа данас? Највећи губитник у овој игри јесте Европа. И ми у Србији бисмо морали да будемо свесни те чињенице“, закључује Вукашиновић.
Погледајте и:




