00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ВЕСТИ
06:30
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Јанковић: Промене да почну са новим људима у Савезу, Звезди и Партизану
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Хаг на мети критика: Позив са самита у Кини на повратак изворним начелима међународног права

© Sputnik / Vladimir Astapkovich / Уђи у базу фотографијаМеђународни кривични суд у Хагу
Међународни кривични суд у Хагу - Sputnik Србија, 1920, 20.11.2026
Пратите нас
Састанак Владимира Путина, Си Ђинпинга и Доналда Трампа у Шенжену и заједничка порука о спречавању злоупотребе овлашћења Међународног кривичног суда могли би да означе важан корак ка повратку изворним начелима међународног права и суверенитета држава, али и отворе простор за преиспитивање рада Хашког трибунала и његових пресуда.
Владимир Путин, Си Ђинпинг и Доналд Трамп у заједничкој декларацији посебно су истакли принцип сагласности држава и поштовање имунитета њихових званичних представника, уз упозорење да Међународни кривични суд не сме да злоупотребљава своја овлашћења.
За амбасадора Владимира Кршљанина таква порука има посебан значај јер указује на заједнички интерес великих сила да ограниче могућност политичке инструментализације међународног правосуђа. Он сматра да дистанцирање од Међународног кривичног суда није изолован потез, већ део ширег настојања да се међународни односи врате начелима Повеље УН и поштовању државног суверенитета.
„Мислим да је исправно што ове три највеће силе на свету показују дистанцу од једне такве монструозне конструкције“, оцењује Кршљанин.
Према његовим речима, проблем није само у начину на који функционише Међународни кривични суд, већ у читавом систему међународног кривичног права који је, како оцењује, настао као производ западних политичких интереса.

Међународно кривично право и суверенитет држава

Кршљанин указује да се у јавности често поистовећују различите међународне правосудне институције, иако оне имају потпуно различите надлежности. Међународни суд правде решава спорове између држава, док је кривична одговорност појединаца првенствено у надлежности националних правосудних система.
„Међународно право није један закон у коме су све ствари прецизно одређене. Оно је један сложен систем принципа и правних докумената. Основна и најважнија је Повеља УН-а, али постоје и многи други документи који су усвојени у оквиру УН-а“, објашњава Кршљанин.

Хашки трибунал – преседан који је отворио врата политичком правосуђу

Према његовим речима, успостављање Хашког трибунала представљало је прекретницу у развоју међународног правног система, јер је створен механизам који је требало да преузме кривично гоњење појединаца на међународном нивоу.
Кршљанин сматра да Савет безбедности УН није имао овлашћења да преузме судску функцију и формира такву институцију.
„Хашки трибунал је успостављен кршењем Повеље УН-а. Ту је као изговор прихваћена констатација да постоје неке земље, у овом случају БиХ, у којима не функционише унутрашњи кривичноправни систем, јер је држава расточена, налази се у грађанском рату, а у том рату су почињени злочини. То је онда наводно дало оправдање да се формира неки међународни суд који ће судити тим злочинцима, јер иначе суда који функционише унутар земље нема“, каже Кршљанин.
Међутим, како истиче, проблем је у самом начину на који је Трибунал формиран.
„Савет безбедности нема право на судску власт. У систему УН-а он је главни извршни орган, на неки начин и законодавни, али нема никакву судску функцију, па самим тим не може ни да је пренесе на свој помоћни орган“, наводи Кршљанин.
Он сматра да је такав начин успостављања Трибунала омогућио његову политичку инструментализацију и зависност од западних држава које су подржале његово формирање.

Међународни кривични суд – покушај легализације спорног модела

Кршљанин сматра да је оснивање Међународног кривичног суда представљало покушај да се пракса међународног кривичног правосуђа, успостављена Хашким трибуналом, пренесе у нови институционални оквир, овога пута путем међународног споразума.
За разлику од Трибунала, који је основан одлуком Савета безбедности, Међународни кривични суд настао је Римским статутом, односно споразумом држава које су одлучиле да прихвате његову надлежност. Међутим, проблем је у томе што је Суд, према његовој оцени, проширио своје амбиције далеко изван круга држава које су прихватиле његов оснивачки документ.
„Тај споразум би требало да ограничава надлежност тог суда на државе које су потписнице споразума. Међутим, он се прогласио надлежним за све државе на свету, што је апсурдно“, сматра Кршљанин.
Иако Међународни кривични суд нема општу надлежност над свим државама света, постоје ситуације у којима може да поступа и у вези са државама које нису чланице Римског статута, између осталог на основу одлуке Савета безбедности УН. Управо таква могућност, као и политички контекст у којем Суд делује, представљају део шире расправе о границама његових овлашћења.
„Ради се, у целини гледано, о једној од многобројних криминалних ствари које су разни западни центри моћи унели у међународну праксу“, оцењује Кршљанин.

Питање пресуда Хашког трибунала

Кршљанин сматра да би промена односа снага у међународним односима и враћање већег значаја Повељи УН могли да отворе простор за преиспитивање институција које су, како тврди, настале изван оквира међународног права.
„То би требало на неки начин да подсети и нас, Србе, да почнемо да у оквиру система УН-а, у који се под утицајем пре свега Русије и Кине враћамо изворно међународно право, тражимо поништавање Хашког трибунала и свих његових пресуда“, поручује Кршљанин.
Питање одговорности међународних правосудних институција један је од тестова будућег међународног поретка: да ли ће се вратити начелу суверенитета држава и једнакости пред међународним правом или ће наставити да функционише систем у којем најмоћније државе одређују ко ће бити позван на одговорност, а ко ће остати изван домашаја правосуђа, додаје он.
„То је потпуна правна аномалија, један криминални чин у историји међународних односа и међународног права“, закључује Кршљанин.
Владимир Путин, Си Ђинпинг и Доналд Трамп - Sputnik Србија, 1920, 19.11.2026
РУСИЈА
Путин, Трамп и Си усвојили декларацију о миру
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала