https://sputnikportal.rs/20261121/dva-suprotstavljena-tabora-zasto-evropa-zagovara-rat-dok-rusija-kina-i-sad-pozivaju-na-mir-1205875611.html
Два супротстављена табора: Зашто Европа заговара рат док Русија, Кина и САД позивају на мир
Два супротстављена табора: Зашто Европа заговара рат док Русија, Кина и САД позивају на мир
Sputnik Србија
Самит лидера Русије, Кине и САД у Шенџену и састанак такозване „коалиције вољних“ у Берлину показали су два супротстављена приступа решавању међународних... 21.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-21T22:14+0100
2026-11-21T22:14+0100
2026-11-21T22:14+0100
русија
русија – политика
русија
свет
свет
свет – политика
европска унија (еу)
европа
сад
кина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/1a/1203772117_0:0:1673:941_1920x0_80_0_0_6aaa57ee8c32d9e4c06ef13994bfe013.png
Према оцени аутора текста Фабриција Пођија, Владимир Путин, Си Ђинпинг и Доналд Трамп истакли су потребу очувања мира и стратешке стабилности, док су европски лидери нагласак ставили на наставак војне и финансијске подршке Украјини.На састанку у Шенџену лидери три светске силе обавезали су се на јачање међународне безбедности, реформу Уједињених нација и наставак дијалога ради смањења опасности од нуклеарног сукоба. Они су поновили став да у нуклеарном рату не може бити победника и да такав рат никада не сме бити покренут. Насупрот томе, како наводи италијански портал, на састанку европских лидера у Берлину доминирали су позиви на додатно наоружавање Украјине и појачавање притиска на Русију.Немачки канцелар Фридрих Мерц поручио је да ће Европа наставити да подржава Кијев све док за тим постоји потреба, како би се омогућили „преговори са позиције силе“. Према писању портала, Мерц је наговестио и могућност издвајања додатних 45 милијарди евра кредита Украјини у 2027. години. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен такође је истакла да се праведан и трајан мир може постићи само снагом, уз наставак подршке Украјини и максималног притиска на Москву.Аутор текста критикује и водеће европске медије, посебно италијанске листове због начина на који представљају сусрет у Шенџену и политику према Украјини. Према његовој оцени, медији настоје да супротставе европске демократије Русији и Кини, док наставак финансирања украјинских војних напора представљају као одбрану слободе. Пођи сматра да се иза такве реторике крију геополитички и економски интереси европских елита.Позивајући се на анализу Викторије Никифорове за РИА Новости, портал наводи да су европски политичари на сусрет у Шенџену реаговали изразито негативно, док Москва истиче спремност за преговоре и глобални дијалог. Према тој анализи, европске земље настављају да инсистирају на изолацији Русије, обећавају нова финансијска средства Кијеву и најављују испоруке беспилотних летелица домета до хиљаду километара.У тексту се подсећа и на изјаву Владимира Путина да су европски представници дипломатским каналима били позвани у Москву ради разговора о њиховим ставовима и могућностима постизања договора. Руски аналитичар Петар Акопов оцењује да је „коалиција вољних“ првобитно формирана како би европске земље показале да могу да осигурају безбедност Украјине након окончања борбених дејстава, укључујући могућност распоређивања трупа и подршку њеном приступању ЕУ и НАТО-у.Антидипломатико преноси и оцену руског историчара Игора Шишкина да европске политичке и економске елите страхују од последица евентуалног споразума са Русијом који би подразумевао равноправне безбедносне гаранције. Према његовим речима, неуспех политике усмерене на слабљење Русије могао би да примора европске државе на темељно преиспитивање постојећег друштвено-економског и политичког система. Шишкин упозорава и на опасност од даље радикализације европске политике.У закључку, италијански портал оцењује да се у Шенџену говорило о дипломатском решавању криза и спречавању нуклеарног сукоба, док је састанак у Берлину, према тумачењу аутора, показао опредељење европских лидера за наставак конфронтације са Русијом. Пођи изражава наду да би незадовољство европских грађана, укључујући раднике, студенте и пензионере, могло да доведе до снажнијег противљења политици наоружавања и даљој ескалацији сукоба.
https://sputnikportal.rs/20261119/od-ukrajine-do-nuklearnog-oruzja-sta-su-putin-tramp-i-si-namenili-svetu-rusija-olivera-ikodinovic-1205793091.html
европа
сад
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/1a/1203772117_208:0:1463:941_1920x0_80_0_0_0fce4f55d64c70f1ab047a58d0b2acb2.pngSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија – политика, русија, свет, свет, свет – политика, европска унија (еу), европа, сад, кина
русија – политика, русија, свет, свет, свет – политика, европска унија (еу), европа, сад, кина
Два супротстављена табора: Зашто Европа заговара рат док Русија, Кина и САД позивају на мир
Самит лидера Русије, Кине и САД у Шенџену и састанак такозване „коалиције вољних“ у Берлину показали су два супротстављена приступа решавању међународних криза, пише италијански портал Антидипломатико.
Према оцени аутора текста Фабриција Пођија, Владимир Путин, Си Ђинпинг и Доналд Трамп истакли су потребу очувања мира и стратешке стабилности, док су европски лидери нагласак ставили на наставак војне и финансијске подршке Украјини.
На састанку у Шенџену лидери три светске силе обавезали су се на јачање међународне безбедности, реформу Уједињених нација и наставак дијалога ради смањења опасности од нуклеарног сукоба. Они су поновили став да у нуклеарном рату не може бити победника и да такав рат никада не сме бити покренут. Насупрот томе, како наводи италијански портал, на састанку европских лидера у Берлину доминирали су позиви на додатно наоружавање Украјине и појачавање притиска на Русију.
Немачки канцелар Фридрих Мерц поручио је да ће Европа наставити да подржава Кијев све док за тим постоји потреба, како би се омогућили „преговори са позиције силе“. Према писању портала, Мерц је наговестио и могућност издвајања додатних 45 милијарди евра кредита Украјини у 2027. години. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен такође је истакла да се праведан и трајан мир може постићи само снагом, уз наставак подршке Украјини и максималног притиска на Москву.
Аутор текста критикује и водеће европске медије, посебно италијанске листове због начина на који представљају сусрет у Шенџену и политику према Украјини. Према његовој оцени, медији настоје да супротставе европске демократије Русији и Кини, док наставак финансирања украјинских војних напора представљају као одбрану слободе. Пођи сматра да се иза такве реторике крију геополитички и економски интереси европских елита.
Позивајући се на анализу Викторије Никифорове за РИА Новости, портал наводи да су европски политичари на сусрет у Шенџену реаговали изразито негативно, док Москва истиче спремност за преговоре и глобални дијалог. Према тој анализи, европске земље настављају да инсистирају на изолацији Русије, обећавају нова финансијска средства Кијеву и најављују испоруке беспилотних летелица домета до хиљаду километара.
У тексту се подсећа и на изјаву Владимира Путина да су европски представници дипломатским каналима били позвани у Москву ради разговора о њиховим ставовима и могућностима постизања договора. Руски аналитичар Петар Акопов оцењује да је „коалиција вољних“ првобитно формирана како би европске земље показале да могу да осигурају безбедност Украјине након окончања борбених дејстава, укључујући могућност распоређивања трупа и подршку њеном приступању ЕУ и НАТО-у.
Антидипломатико преноси и оцену руског историчара Игора Шишкина да европске политичке и економске елите страхују од последица евентуалног споразума са Русијом који би подразумевао равноправне безбедносне гаранције. Према његовим речима, неуспех политике усмерене на слабљење Русије могао би да примора европске државе на темељно преиспитивање постојећег друштвено-економског и политичког система. Шишкин упозорава и на опасност од даље радикализације европске политике.
У закључку, италијански портал оцењује да се у Шенџену говорило о дипломатском решавању криза и спречавању нуклеарног сукоба, док је састанак у Берлину, према тумачењу аутора, показао опредељење европских лидера за наставак конфронтације са Русијом. Пођи изражава наду да би незадовољство европских грађана, укључујући раднике, студенте и пензионере, могло да доведе до снажнијег противљења политици наоружавања и даљој ескалацији сукоба.