https://sputnikportal.rs/20261121/ispod-aja-sofije-u-istanbulu-otkriveni-podzemni-tuneli-foto-1205873146.html
Испод Аја Софије у Истанбулу откривени подземни тунели /фото/
Испод Аја Софије у Истанбулу откривени подземни тунели /фото/
Sputnik Србија
Током чишћења и ископавања на локалитету око некадашњег византијског храма, а данас џамије Аја Софија у Истанбулу, откривени су подземни тунели који се у... 21.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-21T21:30+0100
2026-11-21T21:30+0100
2026-11-21T21:30+0100
наука и технологија
наука и технологија
археологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112293/38/1122933843_0:5:1620:916_1920x0_80_0_0_81e0e91b51ae53a9fc1d58ee9a9e93e3.jpg
Турски министар културе и туризма Мехмет Нури Ерсој је казао, након обиласка локалитета, да је уклоњено скоро 3.000 тона шута, пре него што су откривени подземни тунели, преносе медији.Током ископавања откривено је шест подземних простора и девет тунела а турске власти разматрају да отворе неке од њих за посетиоце, чиме би понудили нову перспективу на историју византијског Константинопоља.Према подацима које је објавио турски министар, скоро 3.000 тона материјала уклоњено је из два дела споменика, Везирове баште и западне баште, а идентификовано је шест подземних простора и девет тунела.Мехмет Нури Ерсој је казао да су радови изведени 1,5 метара испод нивоа пода који је био прекривен блатом, где су откривени трагове раније фазе градње. Ово откриће је од посебног историјског значаја, јер је црква Свете Софије изграђена за време византијског цара Јустинијана, између 532. и 537. године, на месту старијих хришћанских цркава али за сада није објављено поуздано датирање новооткривених остатака.У западној башти здања идентификовано је шест различитих подземних простора, који су повезани са девет тунела. Према речима турског министра, три од ових простора су највероватније били подземни делови старог атријума, дворишта које је било повезано са црквеним комплексом.Ископавања се настављају у другим областима, од којих нека имају облик издужених ходника, ширине између четири и 4,8 метара.Од девет тунела, седам је већ очишћено од шута, док су у преостала два у току радови на њиховом снимању и документовању. Најдужи тунел је дугачак 180 метара и од посебног је археолошког интереса, јер научници испитују да ли је био повезан са такозваним римским путем Константинопоља.Ова галерија се протеже паралелно са фасадом Аја Софије, од простора испред Фатихове медресе према улазу за посетиоце, са нагибом од око три одсто. Његова могућа веза са историјском путном мрежом византијске престонице је још једно поље истраживања, а за сада тачна првобитна функција тунела није потврђена.Радови су део опсежног програма одржавања и рестаурације Аја Софије, за коју су турске власти навеле да је највећа из периода Републике Турске.Један од најважнијих налаза идентификован је у подземној гробној структури, која је уклесана у стени (хипогеум), у области Везирове баште. Тамо су радови на чишћењу и ископавању открили архитектонске слојеве на већој дубини од раније познатог нивоа пода а научници испитују да ли они припадају периоду који је претходио времену изградње верског објекта.Према проценама научника, подземни тунели били су део ширег система за управљање водама у Константинопољу и претпоставља се да су неки делови служили за дистрибуцију воде и одвођење кишнице, што је било неопходно за заштиту и свакодневно коришћење тако великог архитектонског комплекса.Аја Софија је кроз готово 1.500 година постојања више пута мењала намену и пролазила кроз различите фазе обнове. Од времена завршетка градње 537. године, па све до 1453. године, као највећа хришћанска црква Византијског царства, служила је као православна саборна црква и седиште Васељенског патријарха.Средином 15. века претворена је у џамију да би након пада Османског царства и успостављања Републике Турске, 1935. постала музеј. Према одлуци турских власти 2020. године ово здање је поново претворено у џамију.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112293/38/1122933843_33:0:1473:1080_1920x0_80_0_0_9b9d81a874d1f555b62e802ea32e917a.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија
наука и технологија, археологија
Испод Аја Софије у Истанбулу откривени подземни тунели /фото/
Током чишћења и ископавања на локалитету око некадашњег византијског храма, а данас џамије Аја Софија у Истанбулу, откривени су подземни тунели који се у дужини од 420 метара протежу испод древне грађевине, саопштили су турски званичници.
Турски министар културе и туризма Мехмет Нури Ерсој је казао, након обиласка локалитета, да је уклоњено скоро 3.000 тона шута, пре него што су откривени подземни тунели, преносе медији.
Током ископавања откривено је шест подземних простора и девет тунела а турске власти разматрају да отворе неке од њих за посетиоце, чиме би понудили нову перспективу на историју византијског Константинопоља.
Према подацима које је објавио турски министар, скоро 3.000 тона материјала уклоњено је из два дела споменика, Везирове баште и западне баште, а идентификовано је шест подземних простора и девет тунела.
Мехмет Нури Ерсој је казао да су радови изведени 1,5 метара испод нивоа пода који је био прекривен блатом, где су откривени трагове раније фазе градње. Ово откриће је од посебног историјског значаја, јер је црква Свете Софије изграђена за време византијског цара Јустинијана, између 532. и 537. године, на месту старијих хришћанских цркава али за сада није објављено поуздано датирање новооткривених остатака.
У западној башти здања идентификовано је шест различитих подземних простора, који су повезани са девет тунела. Према речима турског министра, три од ових простора су највероватније били подземни делови старог атријума, дворишта које је било повезано са црквеним комплексом.
Ископавања се настављају у другим областима, од којих нека имају облик издужених ходника, ширине између четири и 4,8 метара.
Од девет тунела, седам је већ очишћено од шута, док су у преостала два у току радови на њиховом снимању и документовању. Најдужи тунел је дугачак 180 метара и од посебног је археолошког интереса, јер научници испитују да ли је био повезан са такозваним римским путем Константинопоља.
Ова галерија се протеже паралелно са фасадом Аја Софије, од простора испред Фатихове медресе према улазу за посетиоце, са нагибом од око три одсто. Његова могућа веза са историјском путном мрежом византијске престонице је још једно поље истраживања, а за сада тачна првобитна функција тунела није потврђена.
Радови су део опсежног програма одржавања и рестаурације Аја Софије, за коју су турске власти навеле да је највећа из периода Републике Турске.
Један од најважнијих налаза идентификован је у подземној гробној структури, која је уклесана у стени (хипогеум), у области Везирове баште. Тамо су радови на чишћењу и ископавању открили архитектонске слојеве на већој дубини од раније познатог нивоа пода а научници испитују да ли они припадају периоду који је претходио времену изградње верског објекта.
Према проценама научника, подземни тунели били су део ширег система за управљање водама у Константинопољу и претпоставља се да су неки делови служили за дистрибуцију воде и одвођење кишнице, што је било неопходно за заштиту и свакодневно коришћење тако великог архитектонског комплекса.
Аја Софија је кроз готово 1.500 година постојања више пута мењала намену и пролазила кроз различите фазе обнове. Од времена завршетка градње 537. године, па све до 1453. године, као највећа хришћанска црква Византијског царства, служила је као православна саборна црква и седиште Васељенског патријарха.
Средином 15. века претворена је у џамију да би након пада Османског царства и успостављања Републике Турске, 1935. постала музеј. Према одлуци турских власти 2020. године ово здање је поново претворено у џамију.