00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
16:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Велика очекивања и драматична атмосфера: Шта је показала прва скупштинска „утакмица“ /видео/

© Sputnik / Лола ЂорђевићКонституисањем Скупштине Србије почиње да тече рок од 90 дана за формирање нове владе.
Конституисањем Скупштине Србије почиње да тече рок од 90 дана за формирање нове владе. - Sputnik Србија, 1920, 21.11.2026
Пратите нас
Студентску листу тек чекају најтежи задаци – од формирања владе и усаглашавања различитих интереса унутар покрета до притисака домаћих и страних центара моћи. Нова власт не мора да направи драматичан заокрет у спољној политици, али би требало да буде искренија према грађанима и партнерима, оцењује политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић.
Конститутивно заседање Скупштине Србије Вукадиновића, главног уредника Нове српске политичке мисли, подсетило је на финале Купа европских шампиона у Барију 1991. године: велика очекивања и драматична атмосфера претходили су утакмици која није била нарочито атрактивна. Слично је, каже, било и у парламенту – напредњаци су имали иницијативу током прва два и по дана, али је студентска листа свесно ишла на гласање, знајући да има већину.

„Вучић је ту негде постигао скоро максимум који је могао и добио је ту рунду, али су они намерно, свесно препустили терен. Њима је главни циљ био да се што пре дође до гласања. Преведено на терминологију из Барија, било је важно да се што пре дође до пенала“, објашњава Вукадиновић у емисији „Спутњик интервју“.

Влада је много тежи задатак од избора председника

Много озбиљнији изазов за нову већину, сматра Вукадиновић, биће формирање владе. Док је за избор председничког кандидата довољно пронаћи једно име, за састављање извршне власти потребно је окупити читав тим.
„До владе ће се много теже доћи. То није сад 'изаберем једно срећно име или имам пар добрих кандидата па извучем из шешира име', него је ту много људи. Не само министара него и у органима управе, и пре свега премијера. Мислим да ће они доста тешко долазити до те одлуке“, каже Вукадиновић.
Он очекује да би влада требало да буде формирана до краја децембра или почетком јануара. Законски рок од 90 дана не би смео да буде оправдање за одуговлачење, нарочито ако је нова власт претходно указивала на дубину кризе у Србији.
Међутим, проблем није само у року, већ и у томе што, према његовој процени, нова већина још нема усаглашена кадровска решења.
„Мислим да они у овом тренутку немају решења; можда грешим, али не верујем да грешим – и да се бије озбиљна битка, полемика и расправа око тога. То је разумљиво, сувише је важна извршна функција“, наводи он.

Они који сносе одговорност морају и да одлучују

Вукадиновић упозорава и на питање односа између пленума, односно неформалних тела која учествују у доношењу одлука, и изабраних представника у парламенту и будућој влади. Не оспорава могућност да таква тела имају консултативну или контролну улогу, али сматра да одговорност мора бити на онима који обављају јавне функције.
„Не може баш неко да одлучује о свему, а да неки други сносе одговорност. Дакле, ти који сносе одговорност морају да се питају и одлучују“, истиче Вукадиновић.
Посебно је проблематична анонимност таквих тела. Како објашњава, тајност и конспиративност можда су имале смисла у време протеста и политичког притиска, али не и када се преузима власт.
„Једно је кампања, кад си маргинализован, прогоњен и реално угрожен по свим основама од стране режима који те гази и уништава најстрашнијим оптужбама. А друго је кад си ти орган, институција, покрет, странка, група на власти. Онда имаш повећану одговорност“, каже он.
Највећи изазов, ипак, биће, по мишљењу Вукадиновића, да влада функционише као целина и да не постане предмет надметања различитих интересних група.
„Кључна ствар је како саставити владу, а да делује као тим и да буде компетентна, а да не буде избушена са свих страна од ових разних домаћих и спољних фактора. То је највеће искушење са којим ће се они суочити“, упозорава наш саговорник.

Нова власт би требало да води искренију и стварно неутралну политику

Када је реч о спољној политици, Вукадиновић не очекује велике промене, али сматра да би нова власт морала да одустане од, како каже, неискреног односа према међународним партнерима, посебно према Русији.
„Велике промене не очекујем. Биће различитих утицаја и ломиће се копља, сада се на неки начин поново деле карте и преслажу ти фактори, те линије силе и линије утицаја. Оно што очекујем и што је можда јако важно јесте да, ако неће бити драматичне промене, бар буде мало искреније“, каже Вукадиновић.
Његова главна замерка одлазећој власти јесте то што је, према његовој оцени, водила недовољно патриотску политику, посебно у односима са Москвом. Сматра да је власт истовремено слала једну поруку бирачима који се противе признању Косова и Метохије и увођењу санкција Русији, а другу западним партнерима.
„Имали су једну реторику за домаћу употребу, поготово пред изборе и посебно у Москви и за Москву, а неку другу потпуно пред западним партнерима. Не бих искључио да је било и обрнуто. У сваком случају, било је неискрено и ту је било много фолирања. Неко ће рећи да је то дипломатска мудрост, али танка је то граница. Није то само дипломатска мудрост, него и једно шибицарење“, оцењује он.
Он очекује да нова власт води политику стварне неутралности, а не да се иза патриотске реторике наставља приближавање евроатлантским структурама. То, како наглашава, не значи очекивање нереалних потеза, већ одустајање од даљег уступања српских институција на Косову и Метохији.
„Не очекујем ја сад да неко посади заставу у Приштини. Ради се о томе да не предајеш институције које је претходна власт предавала систематски из године у годину – од Бриселског споразума до француско-немачког плана. То су конкретна дела која су учинили, а реторика је била патриотска“, истиче Вукадиновић.
Србија, додаје, мора да води рачуна о сопственим интересима и да не изједначава све међународне актере, без обзира на њихове поступке према њој.
„Не можеш изједначавати онога који те је бомбардовао и онога који те је бранио, макар и не до краја успешно, од бомбардовања. Не можеш изједначавати онога који ти је стављао жиг, од санкција до геноцидности, и онога ко те је бранио, па и одбранио једним делом од тога“, поручује Вукадиновић.
Зато би, закључује он, нова власт требало да води политику која ће бити искренија и према грађанима и према међународним партнерима, чак и када се њихови интереси не буду поклапали са интересима Србије.
„То није разлог да не водиш елементарну патриотску политику, а не само патриотску реторику, као што је радила претходна власт. Искреније много према народу, а и према партнерима, било они некад срећни, некад мање срећни због тога. То је оно што ја очекујем и због чега бих био задовољан“, закључује Вукадиновић.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала