00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
16:00
60 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Како је Његош видео кризу истине и моћ привида
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Јанковић: Промене да почну са новим људима у Савезу, Звезди и Партизану
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Висови руског сликарства 19. и 20. века“
21:30
29 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Европа пред највећим изазовом у историји: У сукобу са свима чекају – нову епоху /видео/

© Sputnik / Alexey VitvitskyЗграда Европског парламента у Бриселу
Зграда Европског парламента у Бриселу - Sputnik Србија, 1920, 22.11.2026
Пратите нас
Европа се налази пред једним од највећих геополитичких изазова у својој савременој историји. Док се међународни односи убрзано мењају, а водеће светске силе покушавају да дефинишу нова правила глобалне политике, Европска унија остаје изван најважнијих дипломатских разговора, каже дописник Информативне агенције БРИКС из Србије Драгољуб Боснић.
Сусрет лидера Русије, Кине и Сједињених Држава у Шенџену додатно је отворио питање стварног међународног утицаја Европе, њене стратешке самосталности и способности да заштити сопствене политичке и економске интересе.
Боснић сматра да је Европска унија у озбиљној кризи, јер њени политички лидери настављају да воде политику сукобљавања, иако за такав приступ немају довољно економских, војних ни политичких капацитета.
„Европска унија је инфериорнија у односу на све три светске суперсиле. Ипак, наставља да улази у сукобе са Америком, Русијом и Кином, иако за такву политику нема довољно капацитета“, оценио је Боснић у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.
Према његовим речима, посебно је значајно то што европски представници нису учествовали у разговорима Путина, Си Ђинпинга и Трампа, иако су се на тим састанцима разматрала питања која непосредно утичу на европску безбедност и економију.
„Европљанима се никако не свиђа оно што виде али су сами себе довели у такву позицију. Желе сукобе са Американцима, војни сукоб са Русијом и трговинске ратове са Кином, а мање су вредни у свим тим областима“, истиче наш саговорник.

Највећи проблем ЕУ је енергетика

Један од највећих проблема Европске уније, према његовој оцени, јесте енергетска политика. Одустајање од традиционалних извора снабдевања и погоршање односа са Русијом довели су до повећања трошкова и стварања нове зависности од алтернативних добављача.
„Европска унија је саму себе осиромашила. Више нема енергетску сигурност какву је имала раније, а истовремено зависи од различитих посредника у набавци енергената“, наводи Боснић.
Он додаје да је парадоксално што европске државе, упркос политичким одлукама о прекиду сарадње са Русијом, и даље долазе до руских енергената посредним каналима.
Према његовом мишљењу, енергетска зависност додатно ограничава могућност Европе да води самосталну спољну политику, јер економски интереси и безбедносне потребе често долазе у сукоб са политичким одлукама Брисела.

Француска се увлачи у сукоб

Посебно критикује политику француског председника Емануела Макрона, нарочито његове најаве о могућем слању француских трупа у Украјину. Сматра да би такав потез представљао додатну ескалацију сукоба, без јасног одговора на питање шта би Француска тиме конкретно постигла.
„Француска се увлачи у сукоб који није у њеном интересу. Не видим шта би Макрон могао да постигне таквом политиком, осим додатног подизања тензија и скретања пажње са озбиљних унутрашњих проблема“, оцењује Боснић.
Подсећа да се Француска суочава са озбиљним политичким и економским проблемима, као и са све израженијим незадовољством грађана.
Он сматра да би Макрону приоритет требало да буде решавање унутрашњих питања, уместо покушаја да се наметне као водећи европски политички и војни ауторитет.
„Ако се настави оно што се тренутно дешава у Француској, не видим како Макрон може да оствари политичку победу. Земља је у великом хаосу, а он је увлачи у сукоб који Французима није потребан“, истиче Боснић.

Ништа без Енглеза….

Наш саговорник упозорава и на улогу Велике Британије, коју види као једног од најутицајнијих актера у европској политици према Русији и Украјини.
Према његовој оцени, британски стратешки интерес традиционално је био спречавање приближавања континенталних европских сила и Русије.
„Енглези су одувек имали интерес да континенталне силе гурају једне против других. На тај начин одржавају своју геополитичку позицију и утицај.
Као додатни проблем појављује се унутрашња нејединственост Европске уније. Интереси Немачке, Француске и других чланица често нису усклађени, што отежава доношење заједничких одлука и додатно слаби европску позицију у међународним односима“, каже Боснић.
Истовремено, он сматра да се у европским државама све више појављује модел технократског управљања, у којем се од политичких представника очекује спровођење одлука европских институција, чак и када се оне не поклапају са интересима сопствених грађана.
„Европска унија не жели некога ко ће бити макар пет или десет одсто независан. Жели послушне технократе који ће спроводити њену политику“, оцењује Боснић.
Посебно важним сматра питање односа Европе према Кини, која је постала један од кључних економских и трговинских партнера бројних европских држава. Он упозорава да би инсистирање на политичком удаљавању од Пекинга могло додатно да ослаби европску привреду.

Где је ту Србија?

Говорећи о Србији, Боснић истиче да би наша земља требало да води рачуна о сопственим националним и економским интересима, уместо да се одриче сарадње са појединим државама под спољним притисцима.
„Кина има интерес да Србија буде економски јака земља. Њен утицај се пре свега остварује кроз економију, инвестиције и сарадњу. То је потпуно легитимно, јер свака држава има своје интересе. Србија не би требало да занемарује ни традиционалне односе са Русијом, али ни значај сарадње са другим међународним партнерима“, каже наш саговорник.
У ширем контексту, он сматра да европски лидери морају да преиспитају досадашњу стратегију, посебно када је реч о односима са Москвом. Уместо наставка политике конфронтације, неопходно је отворити простор за дипломатију, компромис и разговоре о новој безбедносној архитектури Европе.
„Волео бих да европски лидери схвате да је потребно разговарати и тражити компромис. Међутим, за сада не видим назнаке да се то дешава. Уместо да покушавају да угасе ратни пламен, они га додатно распирују“, поручује саговорник.
Европа се, закључује Боснић, налази пред избором прилагођавања новим међународним околностима и наставка политике која је све више удаљава од главних центара глобалне моћи. У свету у којем се односи великих сила поново дефинишу, највећи изазов за Европску унију биће да пронађе равнотежу између сопствених интереса, безбедности и економског развоја, али и да поврати способност да самостално учествује у доношењу одлука које одређују будућност света, рекао је наш саговорник.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала