https://sputnikportal.rs/20261122/hrvatska-se-ugleda-na-slucaj-srebrenice---od-vukovara-pravi-brend---1205889255.html
Хрватска се угледа на случај Сребренице - од Вуковара прави бренд
Хрватска се угледа на случај Сребренице - од Вуковара прави бренд
Sputnik Србија
Резолуција о Вуковару ће вероватно бити усвојена у Европском парламенту чиме Хрватска хоће да каже да по њима 90-их година није вођен грађански рат, већ је... 22.11.2026, Sputnik Србија
2026-11-22T22:39+0100
2026-11-22T22:39+0100
2026-11-22T22:39+0100
србија
србија
србија – политика
хрватска
вуковар
европски парламент
резолуција
рат
сфрј
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/10/1131621612_0:174:3020:1873_1920x0_80_0_0_88156c7c360983328d8e266d9537517a.jpg
аква резолуција, објашњава он, нема правно обавезујућу снагу, али представља званичан политички став Европског парламента, који служи као смерница институцијама ЕУ у даљем праћењу напретка Србије.На пленарној седници Европског парламента заказаној за 23. новембар Европски парламент расправљаће о резолуцији о Вуковару којом се Србија позива да омогући приступ релевантним ратним архивима и објави све доступне информације о локацијама појединачних и масовних гробница.Гласање о самој резолуцији заказано је за четвртак, 26. новембар.Осуда Србије без осврта на своје грешкеНацрт резолуције поводом годишњице пада Вуковара израдили су хрватски посланици у Европском парламенту из разних политичких група.Предложени текст резолуције оштро осуђује све облике негирања, умањивања или величања ратних злочина, укључујући јавно слављење или рехабилитацију осуђених ратних злочинаца у региону. Предлог је уследио иначе на 35. годишњицу пада Вуковара која је обележена 18. новембра. На тај дан је 1991. након 87 дана тешких борби и разарања овог града сломљена одбрана хрватских снага.Саво Штрбац, директор документационог центра Веритас, каже да је ово први пут да 12 хрватских посланика међу 720 колико их броји Европски парламент, предлажу нацрт резолуције о Вуковару.Хрватска негира српске жртвеИстовремено, Хрватима Вуковар одговара да га изолују као случај као што је то случај са Сребреницом за Сарајево.„То им више одговара него када се помиње рат деведесетих, јер се онда поставља велико питање да ли могу да пронађу разлоге да не помену и српске жртве. Дакле, шта они овде траже? Кључни захтеви - а то сам раније поставио чак и на сајт Веритаса – јесу отварање архива и објављивање података о гробницама. Они сматрају, а нема политичара у Хрватској који то не помиње у својим јавним иступима, да Србију треба позвати да омогући приступ релевантним ратним архивама и објави све доступне информације о локацијама појединачних и масовних гробница,“ подсећа Штрбац.С друге стране, додаје он, из Србије стижу подаци да су сви архиви отворени и да немају шта да крију.Штрбац каже да је према Веритасовој анализи у овој бројци нешто више од половине Срба, али да се то неће чути у Загребу.Хоће да нагласе „српску агресију“„У тим бројкама, према Веритасовим подацима, налази се око 500 Срба, припадника Територијалне одбране и обичних српских цивила. Уз то, још је преко 1.000, односно око 1.100 припадника ЈНА страдало тамо, а они нису у овој бројци о којој сада говоримо. Међу несталима, за које Хрвати кажу да их има око 320, налази се отприлике трећина до 40 одсто Срба. То значи да је преко стотину Срба још нестало на том подручју. Наравно да смо и ми заинтересовани да се сви ови наши нестали пронађу и идентификују. На крају, ту је и процесуирање злочина, што и ми тражимо све ово време. Можемо рећи да је за злочине над Хрватима до сада процесуиран велики број припадника ЈНА, Територијалне одбране и политичара“, каже он, при чему подсећа на тзв. Вуковарску тројку којој је суђено пред Међународним судом, односно Хашким трибуналом - Шешељу, Милошевићу, Хаџићу и још некима, од којих су поједини у међувремену преминули.Користе ситуацију у СрбијиХрвати сад траже, додаје он, процесуирање злочина од стране Србије и осуду величања злочинаца.И овај предлог резолуције пример је да, даодаје Штрбац, Хрвати то раде само једносмерно, не уважавајући чињеницу да су тамо страдали и Срби. "И видите ту неравноправност у процесуирању, и пред међународним судовима, и пред српским судовима, а на крају крајева, посебно пред хрватским. Узалуд ми из овог избегличког корпуса из Хрватске стално упозоравамо на овакву ситуацију. То још увек не допире ни до Европског парламента и осталих извршних органа Европске уније, а ни до наших институција. Разумем ја њих. Користе ову ситуацију промене власти овде у Србији и најбоље им је да то ураде у овом интеррегнуму, односно у неком празном простору. То су све искусни политичари који се налазе у Европском парламенту, посебно они из Хрватске, и по мени ће ова резолуција вероватно и бити усвојена,“ верује Штрбац.Без праве снаге али постојаћеНаш саговорник подсећа да таква резолуција нема правно обавезујућу снагу, али представља званичан политички став Парламента, који служи као смерница институцијама ЕУ у даљем праћењу напретка Србије. При том каже он, заборавља се шта се десило у Бљеску, шта се десило у Олуји, где су жртве и колико их је било. Шта још пише у тесту резолуцијеУ документу о коме је реч додаје се да је озбиљно решавање отворених питања наслеђених из рата "цивилизацијски императив чврсто укорењен у темељним вредностима и начелима европског правног поретка, који се морају поштовати".У истом документу у који су поједини медији имали увид одбрана Вуковара описује се као средишње место хрватског националног сећања и симбол отпора "Милошевићевој великосрпској агресији".Подвлачи се и да је Вуковар био први европски град после Другог светског рата који је готово потпуно разорен. Разорен је у скоро тромесечној војној опсади и бомбардовању "размера за које се сматрало да припадају прошлости".Сећање на Вуковар не припада само Хрватској него целој Европи, наводе европски посланици у тексту резолуције. Оно је, како додају, и трајни подсетник да одбрана мира, људских права и темељних европских вредности захтева будност, жртву, политичку храброст и дијалог.
србија
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/10/1131621612_146:0:2875:2047_1920x0_80_0_0_dc87afbf14291bf15796a804aec51b13.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
србија, србија – политика, хрватска, вуковар, европски парламент, резолуција, рат, сфрј
србија, србија – политика, хрватска, вуковар, европски парламент, резолуција, рат, сфрј
Хрватска се угледа на случај Сребренице - од Вуковара прави бренд
Резолуција о Вуковару ће вероватно бити усвојена у Европском парламенту чиме Хрватска хоће да каже да по њима 90-их година није вођен грађански рат, већ је била агресије Србије на Хрватску уз помоћ дела локалног српског становништва, каже директор Веритаса Саво Штрбац.
аква резолуција, објашњава он, нема правно обавезујућу снагу, али представља званичан политички став Европског парламента, који служи као смерница институцијама ЕУ у даљем праћењу напретка Србије.
На пленарној седници Европског парламента заказаној за 23. новембар Европски парламент расправљаће о резолуцији о Вуковару којом се Србија позива да омогући приступ релевантним ратним архивима и објави све доступне информације о локацијама појединачних и масовних гробница.
Гласање о самој резолуцији заказано је за четвртак, 26. новембар.
Осуда Србије без осврта на своје грешке
Нацрт резолуције поводом годишњице пада Вуковара израдили су хрватски посланици у Европском парламенту из разних политичких група.
Предложени текст резолуције оштро осуђује све облике негирања, умањивања или величања ратних злочина, укључујући јавно слављење или рехабилитацију осуђених ратних злочинаца у региону. Предлог је уследио иначе на 35. годишњицу пада Вуковара која је обележена 18. новембра. На тај дан је 1991. након 87 дана тешких борби и разарања овог града сломљена одбрана хрватских снага.
Саво Штрбац, директор документационог центра Веритас, каже да је ово први пут да 12 хрватских посланика међу 720 колико их броји Европски парламент, предлажу нацрт резолуције о Вуковару.
„ Хрвати од Вуковара праве врсту бренда по узору на сребреничку причу… Први пут на том месту, али нама сви ти њихови предлози нису нови. Они су то и до сада испостављани Србији, и то путем разних резолуција, као скуп годишњих резолуција које су доношене у истом овом парламенту о путу Србије ка европским интеграцијама и Европској унији. Дакле, дословно су преписани из тих ранијих резолуција. Иначе сваке године Европска унија, односно ЕП, има свог изасланика за Србију. То је сада Тонино Пицула, који је на ту функцију дошао пре годину дана. Овде су се сада поклопила два датума. Један је Дан сећања на жртву Вуковара и Шкабрње, што се у Хрватској обележава као државни празник. У Вуковару се окупило око 70.000 људи. Сваке године их је толико, а ове године, чини ми се, било их је још више него ранијих година. Сви политичари и представници хрватског политичког, културног и друштвеног живота били су на окупу, укључујући председника државе, председника владе и министре, јер би изостанак са обележавања био протумачен као издаја. Зато се сви они труде да буду тамо,“ каже он.
Хрватска негира српске жртве
Истовремено, Хрватима Вуковар одговара да га изолују као случај као што је то случај са Сребреницом за Сарајево.
„То им више одговара него када се помиње рат деведесетих, јер се онда поставља велико питање да ли могу да пронађу разлоге да не помену и српске жртве. Дакле, шта они овде траже? Кључни захтеви - а то сам раније поставио чак и на сајт Веритаса – јесу отварање архива и објављивање података о гробницама. Они сматрају, а нема политичара у Хрватској који то не помиње у својим јавним иступима, да Србију треба позвати да омогући приступ релевантним ратним архивама и објави све доступне информације о локацијама појединачних и масовних гробница,“ подсећа Штрбац.
С друге стране, додаје он, из Србије стижу подаци да су сви архиви отворени и да немају шта да крију.
„Ту се помиње још и број несталих лица. Хрватска у резолуцији наглашава, а и мимо тога су ових дана сви помињали ту бројку од 1.725 несталих особа из Домовинског рата. Тражи се од Србије да олакша њихово проналажење и идентификацију, као и да усвоји закон о несталим лицима на инклузиван и транспарентан начин. Што се тиче усвајања закона о несталим лицима, то траже и наша удружења и породице несталих лица већ годинама. Међутим, када су у питању нестали, ретко ћете у неком ужем стручном кругу чути да се међу овом бројком налазе и Срби, а не само Хрвати. Јер, када неки политичар каже да има 1.725 несталих из Домовинског рата и да се од Србије тражи да их пронађе, сваки или већина обичних људи помислиће да су све то Хрвати, односно жртве српских злочина. А према Веритасовим подацима и анализи овог списка, реч је о списку који је актуелан у Хрватској од 2015. године, и заправо се ради о списку Међународног комитета Црвеног крста. Он је направљен на основу података добијених и од хрватских и од српских организација, под условом да су пријаве несталих чланова поднели и потписали најужи чланови породица,“ напомиње наш саговорник.
Штрбац каже да је према Веритасовој анализи у овој бројци нешто више од половине Срба, али да се то неће чути у Загребу.
Хоће да нагласе „српску агресију“
„У тим бројкама, према Веритасовим подацима, налази се око 500 Срба, припадника Територијалне одбране и обичних српских цивила. Уз то, још је преко 1.000, односно око 1.100 припадника ЈНА страдало тамо, а они нису у овој бројци о којој сада говоримо. Међу несталима, за које Хрвати кажу да их има око 320, налази се отприлике трећина до 40 одсто Срба. То значи да је преко стотину Срба још нестало на том подручју. Наравно да смо и ми заинтересовани да се сви ови наши нестали пронађу и идентификују. На крају, ту је и процесуирање злочина, што и ми тражимо све ово време. Можемо рећи да је за злочине над Хрватима до сада процесуиран велики број припадника ЈНА, Територијалне одбране и политичара“, каже он, при чему подсећа на тзв. Вуковарску тројку којој је суђено пред Међународним судом, односно Хашким трибуналом - Шешељу, Милошевићу, Хаџићу и још некима, од којих су поједини у међувремену преминули.
„Када је реч о злочинима над Србима пред хрватским правосуђем, на подручју Вуковара и у самом Вуковару, број осуђених је нула. Суђено је пред војним судовима у Србији, у Београду. Мислим да је тада било оптужено неких осамдесетак заробљених Хрвата, припадника Зенги. Неки су осуђени, неколико десетина њих. Међу њима је било, чини ми се, шест или седам смртних казни. Тада су још постојале смртне казне, 1991. и 1992. године, а донете су и правоснажне пресуде. Међутим, сви они су онда, у оној размени 1992. године у Неметину, отишли у размену уз договор да ће бити настављено процесуирање, односно издржавање казне. Али, чим су дошли кући, све је то пало у воду. Хрватска држава их је дочекала као хероје, иако су у веома озбиљним и транспарентним поступцима овде, пред војним судовима, ти људи осуђени за најмонструозније злочине над Србима у том истом граду Вуковару и приградским насељима,“ подсећа Штрбац.
Користе ситуацију у Србији
Хрвати сад траже, додаје он, процесуирање злочина од стране Србије и осуду величања злочинаца.
„Негде 2011. или 2012. године била је подигнута оптужница за злочине на том подручју против четрдесетак припадника хрватске војске, а међу њима је било и политичара. Када је то дошло у Загреб, они су донели закон о ништавности одлука судова и правосудних органа у Србији. Дакле, имамо и то што они још причају, дају некакав историјски контекст – Милошевић, великосрпска агресија и слично," истиче наш саговорник.
И овај предлог резолуције пример је да, даодаје Штрбац, Хрвати то раде само једносмерно, не уважавајући чињеницу да су тамо страдали и Срби.
"И видите ту неравноправност у процесуирању, и пред међународним судовима, и пред српским судовима, а на крају крајева, посебно пред хрватским. Узалуд ми из овог избегличког корпуса из Хрватске стално упозоравамо на овакву ситуацију. То још увек не допире ни до Европског парламента и осталих извршних органа Европске уније, а ни до наших институција. Разумем ја њих. Користе ову ситуацију промене власти овде у Србији и најбоље им је да то ураде у овом интеррегнуму, односно у неком празном простору. То су све искусни политичари који се налазе у Европском парламенту, посебно они из Хрватске, и по мени ће ова резолуција вероватно и бити усвојена,“ верује Штрбац.
Без праве снаге али постојаће
Наш саговорник подсећа да таква резолуција нема правно обавезујућу снагу, али представља званичан политички став Парламента, који служи као смерница институцијама ЕУ у даљем праћењу напретка Србије.
„Имамо злочине у Вуковару, нажалост, на обе стране. Био је то грађански рат, крви до колена. Нема невиних, ти мени – ја теби, тако то иде. Али и то је у Хрватској поново спорно. Чак се предлаже да се уврсти као посебна инкриминација у Кривични закон – негирање званичног става Хрватске. А по њима то никако није био грађански рат, већ агресија Србије на Хрватску, уз помоћ дела локалног српског становништва. Ми који смо пратили тај рат знамо колико је 1991. и 1992. године уложено новца и колико је било помоћи главних хрватских ментора, Ватикана и Немачке, да се управо такав став изгради. У Вуковару је, а то они истичу и овде у овом предлогу резолуције о којој ће се расправљати, док је за 26. новембар предвиђено њено усвајање, дошло до најтежег разарања града од Другог светског рата наовамо. Јесте, било је тамо разарања, било је великих губитака, било је и процесуирања. Али постоји тај наратив: сви су криви који су били на српској страни, без обзира на то шта су радили. Крив је и онај ко је само тамо био, неко ко је, не знам, био домаћица или радник. Сви су им криви самим тим што су били на српској страни," наводи Штрбац.
При том каже он, заборавља се шта се десило у Бљеску, шта се десило у Олуји, где су жртве и колико их је било.
"А жртве су жртве. Свака мајка жели да сахрани свог сина, без обзира на то којој војсци је за живота припадао и које је националности био. Знате, у Хрватској тренутно има око 900 ексхумираних посмртних остатака. Ако је укупна бројка 1.725, а ексхумирано је око 900, онда се нешто више од половине посмртних остатака већ налази у евиденцији, само што нису идентификовани. Причао сам о томе не тако давно, о ономе што смо имали крајем октобра и у септембру. Нисам могао да схватим зашто су у некој тајности, у тишини, потпуно ексхумирани посмртни остаци са Книнског гробља, српски, оних 12 особа, као и посмртни остаци са Даруварског гробља. Ми смо милион пута тражили од Хрвата да их ексхумирају. И онда, уместо да, рецимо, тим чином направе некакве позитивне поене, и код Срба и у међународној заједници, они то ураде у тишини. Несхватљиво. Зашто? Једини одговор који ја имам јесте да је у Хрватској непопуларно уопште говорити о томе да су Срби имали своје жртве, да постоје и Срби који су тамо погинули и нестали. То политичарима не доноси гласове, него их одузима,“ оцена је Штрпца.
Шта још пише у тесту резолуције
У документу о коме је реч додаје се да је озбиљно решавање отворених питања наслеђених из рата "цивилизацијски императив чврсто укорењен у темељним вредностима и начелима европског правног поретка, који се морају поштовати".
У истом документу у који су поједини медији имали увид одбрана Вуковара описује се као средишње место хрватског националног сећања и симбол отпора "Милошевићевој великосрпској агресији".
Подвлачи се и да је Вуковар био први европски град после Другог светског рата који је готово потпуно разорен. Разорен је у скоро тромесечној војној опсади и бомбардовању "размера за које се сматрало да припадају прошлости".
У тексту се подсећа да је Вуковар озбиљна опомена да се обећање "никад више" никада "не сме узимати здраво за готово". То обећање рођено је из разарања у Другом светском рату и средишње је за европски пројекат, каже се у нацрту Резолуције. Вуковарска трагедија, додаје се, разоткрила је крхкост мира у Европи и последице пропуста да се он благовремено одбрани.
Сећање на Вуковар не припада само Хрватској него целој Европи, наводе европски посланици у тексту резолуције. Оно је, како додају, и трајни подсетник да одбрана мира, људских права и темељних европских вредности захтева будност, жртву, политичку храброст и дијалог.