00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
16:00
60 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Како је Његош видео кризу истине и моћ привида
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Јанковић: Промене да почну са новим људима у Савезу, Звезди и Партизану
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Висови руског сликарства 19. и 20. века“
21:30
29 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Шта нас Аристотел и данас учи о новцу, богатству и монополима

© Sputnik / Лола ЂорђевићАристотелов трг
Аристотелов трг - Sputnik Србија, 1920, 22.11.2026
Пратите нас
Зашто новац има вредност, како настаје монопол и шта се дешава када стицање богатства постане циљ само по себи? О тим питањима Аристотел је писао пре више од два миленијума. Аристотел је у „Политици“ и „Никомаховој етици“ поставио шире питање о томе чему богатство служи и како утиче на појединца и државу.
Аристотел је разликовао управљање домаћинством од вештине стицања богатства, познате као хрематистика. Земљорадња, сточарство и размена добара служили су задовољавању потреба домаћинства, па је такво стицање, по њему, имало природну границу. Са појавом новца отворила се могућност да се роба купује искључиво ради препродаје. Када зарада постане сама себи сврха, сматрао је Аристотел, тежња за богатством више нема границу.
Разлику између употребе и размене објаснио је на примеру обуће. Ципеле се могу носити, али се могу и разменити за храну или продати за новац. Новац је, према његовом објашњењу, олакшао такве послове јер је омогућио да се вредности различитих добара изразе истом мером. Ако је кућа вредела пет мина, а лежај једну, цена куће одговарала је цени пет лежајева. Новац је омогућио и да се куповина одложи док се за њом не укаже потреба. У тим запажањима препознају се три функције које новцу приписује и савремена економија. Он служи као средство размене, јединица обрачуна и средство чувања вредности.
Посебно је критиковао позајмљивање уз камату. Сматрао је да је новац настао ради размене добара, док се наплатом камате новац увећава самим позајмљивањем. У савременој економији камата има и друге улоге. Она је цена коришћења позајмљених средстава и може да одражава ризик да дуг неће бити враћен. Аристотелов приговор полазио је од питања које је за њега било пресудно: којој сврси служи начин на који се богатство стиче?
Како се стиче монопол, Аристотел је показао на примеру Талеса из Милета. Очекујући обилан род маслина, Талес је унапред закупио пресе у Милету и на Хиосу. Када је стигла берба и потражња нагло порасла, могао је да одређује услове под којима ће их давати у закуп. Аристотела је занимало како контрола понуде доноси зараду, а у том поступку видео је и могући извор прихода за државу. Вековима касније Адам Смит указао је на последице по купце. Монополиста може да ограничи понуду и наплати више него што би му омогућила слободна конкуренција.
Аристотел је бранио приватну својину јер је сматрао да људи пажљивије поступају са оним што им припада. У заједничком власништву видео је повод за спорове када једни раде више, а други добијају више. Приватна својина, по њему, омогућава и великодушност. Власник може да уступи своја добра пријатељима или да их стави на располагање заједници.
Имовинске разлике за Аристотела су биле и политичко питање. Сматрао је да је држава стабилнија када у њој има много грађана умереног иметка, јер се тако ублажавају сукоби између најбогатијих и најсиромашнијих. Говорио је о пуноправним грађанима античког полиса, па се тај слој само условно може поредити са данашњом средњом класом. У „Никомаховој етици“ поставио је и питање праведне расподеле. Како је приметио, мерило заслуге зависи од политичког схватања. Једни га виде у слободи, други у богатству, а трећи у врлини.
Мерило богатства за Аристотела било је оно што оно човеку омогућава. У „Никомаховој етици“ срећу је везао за достојан и испуњен живот. Материјални иметак има у томе своје место, јер без средстава многа добра дела остају тешко изводљива. Зато се питање колико човек има код Аристотела своди на питање шта са тим иметком може да учини.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала