Вест да Русија планира да умањи војни буџет и да та средства уложи у здравство, образовање и инфраструктуру саопштио је Блумберг, позивајући се на извештај о плановима Путина у новом председничком мандату. Реч је, како наводи, о суми од 162 милијарде долара, а према најавама, ова иницијатива ће бити претворена у декрет, убрзо након Путинове инаугурације 7. маја.
Како сазнаје портал од анонимних извора блиских Кремљу, ове мере уводе се како би се подигао животни стандард руских грађана, што је руски председник обећао још у обраћању пред Федералном скупштином прошлог месеца. Један од циљева је и стимулисање раста руске економије која се опоравља од рецесије и западних санкција.
Прецизира се и да ће новац, који ће бити уложен у изградњу и одржавање путне мреже, као и других видова транспортне инфраструктуре, бити увећан за трећину, док ће издвајања за здравство и образовање бити повећана за 20 одсто. То значи да ће Русија у инфраструктуру уложити око 11,3 одсто бруто друштвеног производа током наредних шест година, у односу на досадашњих девет одсто, а локација ових средстава могла би да почне већ ове године, иако се највеће повећање очекује после 2020.
Убрзо се огласила и званична Москва која је потврдила наводе Блумберга, саопштивши да је тај документ заиста у припреми, али је портпарол руског председника Дмитриј Песков прецизирао да наведена сума од 162 милијарде долара није истинита (иако није желео да говори о којој је тачној суми реч) и додао да још увек није извесно да ли ће се и у којој мери ово повећање реализовати на уштрб војног буџета.
Аналитичари су такође потврдили наводе Пескова када је реч о смањењу војног буџета зарад повећања животног стандарда руских грађана, док је војни аналитичар Игор Коротченко мишљења да ће то „резање“ бити минимално.
„Раст државног благостања неће бити реализован на рачун драстичног смањења војног буџета. Ове мере за побољшање животних услова грађанства спроводиће се тако што ће се имплементирати оптимизовани економски програми, односно, новац из буџета биће прераспоређен на инфраструктурне објекте, додуше, не на уштрб војске“, тврди он.
Руска економија, према његовим речима, има довољно новца за финансирање повећања квалитета живота и стандарда грађана, а што се тиче нових војних програма, они ће обавезно бити реализовани како би се одржавао стратешки паритет са САД, не дозвољавајући Вашингтону да оствари једнострану војну супериорност.
Иако је Блумберг саопштио да би поред смањења одбрамбеног буџета једна од мера могла бити и повећање пореза на додату вредност у висини од четири одсто, проректор Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације Алексеј Зубец сматра да се извор ових финансирања неће уопште ни дотаћи руског пореског система.
Русија, како објашњава, у овом тренутку има добар кредитни рејтинг, а државни дуг износи негде око 20 одсто БДП-а, што се према међународним мерилима сматра ниским дугом. Један од извора финансирања програма за социјално-економски развој и повећање квалитета живота грађана може постати и повећање унутрашњих и спољашњих зајмова, указује он, што не мора уједно да буде и лоше, у случају да се остали инструменти економске и финансијске политике подесе тако да темпо раста БДП-а буде виши него проценат који је држави неопходан за сервисирање дуга.
Зубец наводи и да ће се, по прогнозама компетентних светских економиста, тренд раста економије на глобалном нивоу наставити, као и да ће цена нафте и енергената наставити да расте. Стога се може очекивати да Русија и овим путем настави да пуни свој буџет.
Постоји читав низ могућности и инструмената за финансирање ових пројеката без повећања пореског оптерећења како становништва, тако и бизниса, прецизира Зубец и додаје да је зарад обезбеђивања економског раста потребно пронаћи начин да се пореске стопе снизе, колико је то могуће.
Говорећи о механизмима повећања животног стандарда, професор са Руске привредне академије Владислав Гињко мишљења је да реализација социјално-економског развоја треба да се спроводи у неколико различитих праваца, али да ће много зависити од регионалних власти и од тога како они спроводе те програме у својим регионима.
Задатак нове Владе је, додаје он, да помогне тржишту да убрза процес повећања личних доходака запослених у компанијама које су оствариле повећани обим производње. Осим тога, истиче, држава би требало да подстакне инфраструктурне пројекте који се тичу побољшања услова живота — на пример, изградњу болница, вртића, школа, домова здравља.
„Наравно, ваљало би када би ови процеси били константни. Стога би требало стално радити у правом смеру, док ће највећа одговорност лежати, свакако, на новом саставу Владе који ће реализовати одлуке Путина“, закључује Гињко.