Светска банка тврди: православци нису за промене, сиромашнији су и мање срећни.
Један од закључака истраживања „Комунизам као несрећна појава“, чији су аутори бивши бугарски министар финансија Симеон Ђанков и Елена Николова са Универзитета у Лондону, у којем су коришћени подаци из више од сто земаља широм света је да у односу на католике, протестанте и нерелигиозне, православна религија има мање друштвеног капацитета за промене и преферира старе идеје и сигурне послове.
Анализирани су подаци из Анкете о светским вредностима и Анкете о животу у транзицији Европске банке за обнову и развој, чиме се проучавала веза између религиозне позадине и понашања народа.
Светка банка баца новац на глупости
То је још један класичан покушај да се сулуда и глупа идеја заодене у неку научну формулацију, тврди за Спутњик економски публициста Момир Булатовић, а Светска банка очигледно има довољно новца којим може да купи неке квазиауторитете који су пристали да потпишу нешто што не трпи ни најмању могућу карактеристику да буде признато као научна грађа.
Неспорно је да те категорије имају везе, додаје Булатовић, али та веза уопште није тако непосредна јер основни принципи и методологија научно-истраживачког рада захтевају да се покаже да се нешто десило управо због нечега.
„Довести у непосредну везу ниво економске ефикасности и религијску припадност јесте, морам да поновим, најобичнија глупост. Не постоји никаква директна веза између те две тврдње и зато се то сврстава у квазинауку и политиканство које треба да докаже неку унапред припремљену тезу, а то је да су источни или православни народи неспособни“, категоричан је Булатовић.
Основни смисао тако постављеног истраживања, а које карактеристично воде бугарски аутори, према мишљењу универзитетског професора Мила Ломпара јесте да се да се дâ нови замах нечему што бисмо могли назвати укупним комплексом дејстава русофобије.
Као што је познато, Русија је централна православна земља, у спектру светских религија и у том правцу, сугерише Ломпар за Спутњик, треба разумети интенције тог истраживања. Замисао је управљена да се угради комплекс кривице у православну традицију, да се тај комплекс кривице инструментализује у комплекс супериорности западне традиције и да се на тај начин, како појашњава професор, обезбеди идеолошко првенство у сфери идеја, односно практично првенство у сфери политичко-економских дејстава.
Пропагандни дилетантизам на прву
„Иначе сами закључци су потпуно пропагандни и дубоко дилетантски, јер како се уопште може рећи да је православље повезано са левим политичким преференцијама кад у Латинској Америци постоји покрет унутар католичког религијског спектра који се чак називао социјализмом католицизма. Дакле, имате снажну традицију хришћанског социјализма у обе традиције хришћанства. Према томе, везивати специјално комунистичку доктрину за православну традицију значи безобручан одговор или неистину“, наглашава Ломпар.
С друге стране, параметри који се узимају су дубоко произвољни и не разматрају се други критеријуми осим верског, истиче професор и пита се како би изгледали ти закључци ако бисте их применили на на пример Норвешку пре него што је тамо нафта откривена.
„Значи, ту имате закључке који се примењују од прилике до прилике, у исто време. Ако је комунизам инхерентно везан за православне земље, како ћемо онда објаснити да су рецимо Пољска и Чешка као католичке земље такође бележиле привредни назадак у време комунизма, кад би, према логици ствари, оне требало да напредују, ако би се ослањале само на своју католичку традицију“, резонује Ломпар.
У том истраживању се циљано бркају два критеријума, додаје он, идеолошки, у који спада оцена о комунистичком поретку са неком врстом културно-политичког или цивилизацијског критеријума и веза између та два критеријума се тако поставља да би се добили негативни закључци везани за православну традицију. Притом се циљано заборавља да је сам Маркс био Немац, а не Рус, да је сам Маркс одредио руски начин производње као азијски начин производње. Дакле, указује Ломпар, да је сам подлегао врло снажним културолошким предрасудама.
„И на крају, што је важно да буде речено, политичари који управљају овим православним земљама нису мало пута натруњени овим комплексом инфериорности, попут председника Србије који је у једном интервјуу говорио да даје предност Лутеру над Николајем Велимировићем, дакле даје супремацију протестантској над православном традицијом. Или је такође био у стању да прописује неку врсту протестантске идеолошке окоснице својим привредним реформама“, додаје Ломпар.
Вест гласи — капитализам је мртав
Оваква врста истраживања представљају, према мишљењу Момира Булатовића, последње покушаје небулозног извлачења и теоретисања које нема апсолутно никаво утемељење у реалности.
„Та прича о слободи тржишта постоји само на папиру и устима оних који су тржиште већ одавно заробили и монополисали. И пошто се мењају светски центри моћи и тежиште прелази на исток кугле земаљске, онда ово треба тумачити не као озбиљно економско питање него као вапај оних који не разумеју шта се десило“, сматра Булатовић.
Очигледно је да је капитализам побеђен на исти начин и истим средствима којим је он до сада побеђивао и покоравао друге, тврди Булатовић, али сад, пошто је тежиште пребачено на други страну, сетите се Бога и религије, као што се сете људи у некој невољи, иако Бог и религија са тиме немају апсолутно никакве везе.
„Можете да тумачите те податке са једнаким степеном тачности као кад бисте израчунавали просечну висину најбогатијих људи на свету или чињеницу која је боја очију доминантна у неком становништву. По задатку су људи узели и протумачили економске податке на начин који нема никакве везе са суштинском економском анализом“, јасан је Булатовић.
Све ово заједно показује да оваква истраживања имају улогу да обезбеде идеолошки алиби за потчињавање земаља у којима је православна традиција доминантна, подвлачи Ломпар, са крајњим завршним циљем који је управљен на руску државотворну, идеолошку и религијску традицију.
„Они с једне стране желе да у земљама на које се односе развију комплекс инфериорности, а да у исто време у земљама западне католичке орјентације или протестантске подигну комплекс супериорности. Дакле, та два процеса су везана, а тиме се обезбеђује несметано искоришћавање привредних ресурса, биолошких ресурса и свега онога што постоји у земљама православне традиције или што се некад говорило — обезбеђује се њихова експлоатација“, прецизира Ломпар за Спутњик.
На то да истраживачи наводе да „постоји много сила које обликују политички и економски развој, а религија је само једна од њих“ Момир Булатовић каже да је у питању најобичнија народна истина — по злу путу нема доброг корака.
„Они сами на крају свог истраживања морају да признају да су у суштини промашили тему. У наслов су ставили религију као одредницу, а после су рекли да она баш и није толико битна и важна“, закључује Булатовић.