Председник Европске комисије Жан Клод Јункер изјавио је да САД под председником Доналдом Трампом окрећу леђа мултилатералним односима и пријатељској сарадњи са „окрутношћу која може само да нас изненади“. Он је после Трампове одлуке о повлачењу из нуклеарног споразума са Ираном рекао да САД више не желе да сарађују са другим странама у свету. Јункер је још рекао да од ЕУ зависи да ли ће преузети посао САД.
„У овом тренутку морамо да заменимо САД које су као међународни актер изгубиле снагу и због тога дугорочно и утицај“, истакао је Јункер.
Угрожена европска безбедност
Уколико Европска унија, односно Француска и Немачка не реагују на претње упућене Ирану, целокупна европска безбедност ће, према мишљењу Душана Пророковића из Центра за стратешке алтернативе, бити доведена у питање.
„То је сукоб у који би биле увучене и Русија, и Индија, и Кина, на један или на други начин, али свакако би у њему учествовале. Евидентно би се тај сукоб одразио и на економију Европе и вероватно на мигрантску кризу. Зато Европа мора да заузме свој став и да покуша да буде један од актера у целом том процесу“, указује Пророковић.
Та изјава председника Европске комисије је јасно неслагање са Доналдом Трампом и, како сматра Пророковић, даје некакву назнаку да ће ЕУ имати своје предлоге у вези са Ираном, а који ће бити супротстављени САД.
„Такав наум ми се опет чини логичним јер је управо ЕУ, односно Француска и Немачка, највише инсистирала на постизању тог споразума са Ираном којег се и даље придржавају“, подсећа саговорник Спутњика.
Међутим, ЕУ није у стању да изведе једну тако велику акцију, резонује Пророковић, не само због политичке кризе у којој се налази и унутрашњих проблема, већ и због тога је што ЕУ економски џин, али и војни патуљак.
„Безбедност Европе у великој мери зависи од НАТО-а. Чини ми се да је максималан домет таквих иницијатива, попут Јункерове, да се кроз структуре НАТО-а утиче на САД и да ако се креће у некакав нови рат да то буде унилатерална акција Америке, а не целокупног НАТО-а“, тумачи Пророковић.
Уколико Јункер жели да ту своју идеју потпуно спроведе у план, то би онда, према Пророковићевом мишљењу, морало да значи да ЕУ формира своје војне снаге, односно да Немачка и Француска изађу из НАТО-а. Но, како он тврди, у овом тренутку не види такву могућност у некој ближој перспективи.
Колики је европски капацитет
Последња америчка акција у Сирији била је у сарадњи са Француском и уз одобравање Немачке, а има још примера у којима су САД уско сарађивале са ЕУ, па се намеће питање да ли најновији став председника Европске комисије представља изненађење.
„Гледао бих раздвојено та два питања. Француска јесте укључена у сиријски рат на више нивоа, од његовог самог почетка. Тако да се и ова Макронова интервенција може донекле тумачити као континуитет политике започете још 2012. године, а која је била екстремно оријентисана против Башара ел Асада“, напомиње Пророковић. Иран је, ипак, друго питање и, према његовом мишљењу, ово што се сада дешава својеврстан је преседан у међународним односима.
„Американци су пре свега три године потписали један мултилатерални споразум, не само са Ираном, већ и са кључним великим силама које су гаранти тог споразума. Сад из њега иступају. Француској не само да није у интересу да следи САД у овој ситуацији, већ би било врло тешко да објасни зашто сад из тог споразума иступа“, јасан је Пророковић.
Вероватнија перспектива је да, истиче Пророковић, дође до неке сарадње између Немачке и Француске и да не буде тог искакања, односно унилатералног деловања Париза које не би подржале остале чланице ЕУ.