Американци изразито воле своју националну валуту, а посебно да до ње дођу без превеликог напора. Разумљиво је и да воле оне које би им то омогућили. Полазећи од ових једноставних истина, тим који је био окупљен око кандидатуре садашњег америчког предсједника, прегледајући прашуму америчке законодавне продукције, открио је прави драгуљ у будућој предсједничкој круни.
У питању је био федерални закон 92-313, који је Конгрес усвојио још давне 1972. године. Ни у времену доношења он није био на насловним странама, а чинило се да нико ни не хаје за његово постојање и дјеловање свих ових година. А требало је, будући да је њим прерасподјељивана огромна сума државног новца. Када су схватили о чему се заправо ради, обратили су се обичним Американцима.
Бред Томас, тадашњи савјетник у борду Трампове изборне кампање, рекао је: „Ви (грађани) штампате новац. Можете да узмете овај приход који је подржан и гарантован од америчке владе па до банака“. Истина је била толико невјероватна, колико је била привлачна, па јој је требало времена да се пробије до оних којима је била упућена. Требало је времена, али посљедњих се мјесеци изразито повећао број корисника „чекова федералне ренте“.
О чему се коначно ради?
Америка има преко стотину федералних агенција и служби. Оне за свој рад користе зграде и земљишта која су у својини државе. По закону 92-313 оне су дужне да плаћају закуп (ренту) за кориштење тих објеката. На први поглед може дјеловати чудно да државне агенције плаћају кориштење државних зграда, али има економске логике. Пословање тих институција се рачуноводствено јасније исказује, а оне саме су принуђене да воде рачуна о трошковима и не могу да се сваки час пресељавају у нове и веће државне зграде.
Стога, на примјер, чувена америчка пореска администрација која даје налоге у спровођењу овог закона, мора да плати 32 милиона долара годишње за закуп зграде у самом центру Филаделфије. Амерички патентни завод за кориштење велелепне зграде у Александрији, Вирџинија плаћа више од 72 милиона долара годишње. Или, царинска и гранична служба на аеродрому ЈФ Кенеди мора да издвоји за закуп 8,3 милиона годишње.
Сви морају да плаћају ренту. Посебно Бијела кућа, која се налази на најатрактивнијој локацији у Вашингтону. Америка има око десет хиљада зграда на које се ова обавеза односи. Ове ће године по основу њиховог „закупа“ у касу Министарства финансија да се слије (прецизније, да се врати) 11,1 милијарда долара. Али, сада слиједи најинтересантнији обрт. Министарство финансија нема капацитете да се брине о свим тим зградама. Оно то ради за свега њих 1.500. Остатак се препушта изабраним приватним агенцијама које новац прикупљају у име Владе, а за свој рачун. За преко осам хиљада државних зграда новац од закупа се трансферише тим приватним агенцијама уз обавезу, коју је прописала Пореска служба да се најмање 90 одсто профита подијели акционарима.
Ове агенције имају мали број запослених (у самом Вашингтону једва тридесетак) и немају никаквих трошкова, тако да је расположиви профит готово једнак уплатама. Акционар ових агенција може да буде сваки Американац који испуни једноставан образац. Његов најважнији дио је адреса на коју жели да прима чекове федералне ренте. Рента се исплаћује мјесец дана након пријаве, уредно петнаестог дана у мјесецу.
Њен износ се креће од минималних 1.795 долара до 9.188 долара мјесечно. Очекује се њен даљи раст, независно од повећања броја „акционара“, будући да тржиште показује стални раст цијена закупнина пословног простора, а држава је обавезна да прати те трендове.
Вијест о чековима федералне ренте се брзо шири Америком. Она изазива немало узбуђење. Бројни срећници су набоље промијенили своје животе захваљујући овим уплатама. Администрација предсједника Доналда Трампа је малом броју људи вратила мањи дио средстава које држава узима свима у виду пореза (или нових задуживања). Можда је ово неки нови амерички почетак или је, опет можда, ово прави разлог зашто га „дубока држава“ толико дубоко мрзи.
О томе како су ове силне милијарде долара трошене претходних 46 година, колико је снази закон 92-313, нико ни не поставља питање. Али, можда је и то права Америка?