Можемо ли доказати да је Исус Христ заправо ходао земљом пре отприлике 2000 година? Не улазећи у духовно, наука би заиста требало да пружи такав одговор због феномена који тренутно има 2,2 милијарде следбеника широм света. Нажалост, истина о томе није тако једноставна.
Ево три врсте доказа о постојању Исуса Христа као стварне особе, ако занемаримо метафизичка разматрања.
1. Писани трагови
Претпостављени временски оквир Исусовог живота, почевши од нулте године, није било време у којем су се информације могле ширити великом брзином. Не да није било интернета или телефона, него није било ни штампања књига. Зато је требало доста времена да се нека информација прошири.
Упркос таквим ограничењима неколико деценија након Исусовог живота, његово се име почело јављати у списима јеврејских и римских историчара, па у десетинама хришћанских текстова, пише др Симон Гатеркол, стручњак за Нови завет на Кембриџу, пише „Биг тинк“.
Писма апостола Павла из периода између 50. и 60. године најстарији су текстови који спомињу Исуса. Они су такође садржавали практична упутства за све већи број хришћана о томе како живети у складу с њиховом вером.
Први нехришћански писац који је говорио о Исусу био је јеврејски историчар Јосиф Флавије, који је живео од у I веку. Он је споменуо Христа у својој историји јудаизма.
У књизи се Исус појављује двапут — први пут у необичном одломку о Исусовом брату и у други пут у параграфу чија се аутентичност доводи у питање. Историчари мисле да су га хришћани променили неколико векова касније јер су хтели да прикажу Исуса у бољем светлу. Одавде долази тај одломак.
Исуса спомињу и римски историчари Плиније Млађи и Тацит. У Тацитовим „Аналима“ из 115. године спомиње се Понтије Пилат, чиме се алудира на Исусово распеће, а тај догађај временски кореспондира с хришћанским јеванђељем. Тацит није био велики обожаватељ хришћанства. Плиније Млађи, који је писао писма цару Трајану око 112. године, описао је хришћане који поштују Исуса као Бога.
2. Сведоци
Према др. Гатерколу, најранији хришћански списи о Исусу долазе из Павлових посланица. Прва од њих датира најкасније око 25 година након Исусове смрти, између 50. и 60. године.
С друге стране, биографски прикази Исуса у Новом завету потичу четрдесетак година након Исусове смрти.
Ти временски распони откривају да су записе о Исусовом животу начинили људи који су били живи и познавали га или су пак познавали људе који су познавали Исуса.
Извештаји сведока такође прилично добро одговарају ономе што нам други извори информација говоре о животу у Палестини у I веку. На пример, бројни људи који су ишли код исцелитеља попут Исуса потврђују се кроз археологију, што нам говори да су се становници тог подручја борили с болестима попут губе и туберкулозе.
Током проучавања археолошких остатака из Палестине откривено је да су између две трећине и три четвртине гробова садржавали посмртне остатке деце и адолесцената, каже археолог и професор историје на Универзитету у Флориди Бјурон Макејн.
Он је нагласио да је у то време била велика смртност код деце и они који би напунили 15 година били су прави срећници, преноси хрватски „Експрес“.
Наравно, све то и даље не доказује да је Исус Христ постојао. Др Гатеркол сматра да једноставно нема смисла да би писци измислили таквог човека и тако га темељно описали и то још у време Римског царства кад је постојало велико неповерење према јудаизму.
С тим се слаже и Макејн у свом разговору за „Националну географију“. Он каже да не може да замисли ниједан други пример који се тако добро уклапа у то време и то подручје и да би било невероватно да су измислили такву особу.
3. Артефакти
Било је више реликвија повезаних с Исусом, али ниједна није доказана као несумњиво аутентична. То укључује и познато „Торинско платно“, на којем је негатив Исусовог лица. Неки чак тврде да је то комад платна у који је Исус био умотан након распећа. Наука и даље расправља о тој могућности.
Још једна позната реликвија сумњиве је аутентичности, а то је „Прави крст“. Постоје стотине фрагмената дрвета за које су многи људи кроз историју тврдили да су делови крста на којем је разапет Исус. Многи од тих фрагмената распршени су у разним европским црквама упркос малој потврди да заиста припадају крсту на којем су разапели Исуса.
Међу осталим наводним реликвијама повезаних са „Правим крстом“ налазе се и „Круна од трња“ која му је стављена на главу, ексери којима је прибијен и „Вероникина марама“ којом му обрисан зној с чела док је носио крст.
„На темељу доказа које имамо, може ли ико са сигурношћу да каже да је Исус заиста постојао пре отприлике 2000 година? Иако је немогуће доћи до неспорног доказа, они који проучавају раздобље верују да је неко ко је назван Исус Христ заиста живео у том временском раздобљу и на том подручју“, каже археолог Ерик Мајерс, професор на јеврејским студијима на Универзитету Дјук.
Да ли је Исус из Назарета био Божји Син који је могао да чини чуда свакако је питање за много другачије расправе.