Према Дачићевим речима, постоје примери који показују да можемо да се узајамно подржавамо када је у питању регионална сарадња.
Дачић је на Танјуговом панелу о односима Срба и Албанаца казао да на обострану корист и на корист ширег региона, узајамну подршку доказују и договори који су постигнути у вези са седиштем Регионалне канцеларије за сарадњу младих и Фонда за Западни Балкан у Тирани, односно седиштем Секретаријата Транспортне заједнице у Југоисточној Европи у Београду.
Министар је истакао да се око најтежег отвореног питања — Косова и Метохије — два народа могу сложити да се не слажу, али је уверен да се могу сложити и у вези са чињеницом да ћемо и у будућности бити упућени једни на друге.
Дачић је навео да потенцијал за заједнички наступ Србије и Албаније постоји у области регионалне сарадње, где важно место има сарадња у оквиру Берлинског процеса.
Интензивирање регионалне сарадње, како оне везане за економско повезивање, пре свега у области саобраћајне и енергетске инфраструктуре, тако и оне које је фокусирана на сарадњу генерација које су у мањој мери оптерећене баластом прошлости, ствара амбијент који препознаје дијалог као начин за решавање спорова, рекао је Дачић.
„Управо отворен, конструктиван и ка будућности оријентисан дијалог видимо као пут за сагледавање и решавање питања код кога су позиције две стране најудаљеније — статуса Косова и Метохије“, истакао је Дачић.
Подсетио је да су Срби и Албанци два најбројнија народа на простору Западног Балкана и да су бројне везе кроз заједнички живот на истом простору.
„Делимо заједничку историју која није увек била благонаклона и према једнима и према другима. Питање је, међутим, колико се добро познајемо и да ли наше ставове о другима градимо рационално или на основу предрасуда, а неке од одговора добићемо и из овог истраживања које је пред нама“, рекао је министар.
Каже да је стекао утисак да се кованица „завади па владај“ нигде није тако добро укоренила као у односима Срба и Албанаца и то још за време Османске империје, али и након што су оба народа стекла независност, а нарочито данас.
„Није тајна да су односи Србије и Албаније, српског и албанског народа деценијама оптерећени због питања Косова и Метохије, става Албаније према Косову и Метохији, односно њене подршке једнострано проглашеној независности Косова, али и претензијама албанског фактора у региону у целини”, наводи шеф српске дипломатије.
Подвлачи да је добро познат и чврст и принципијелан став Србије о неповредивости суверенитета и територијалног интегритета, чији су гаранти не само Устав Србије већ и Повеља УН и Резолуција СБ УН 1244.
„У вези са овим питањем можемо да се сагласимо да су нам позиције и ставови потпуно супротстављени и да се око истог не слажемо“, каже Дачић.
Када се говори о ставовима Срба и Албанаца једних о другима, он наводи да би било неправедно не поменути да су након Другог светског рата у Србији уточиште нашли бројни становници Албаније.
Указао је и на то да су ти Албанци стекли и уживају сва права националних мањина, док се Срби који су вековима живели на територији Албаније и којих је све мање, данас још боре за свој статус.
„Иако једни поред других, потрошили смо читав један век удаљавајући се, дижући бедеме и увећавајући бреме међусобних односа“, рекао је министар.
Шеф српске дипломатије наводи да под тим историјским теретом тежимо чланству у Европској унији која не познаје границе и да испада да је тај апсурд тачка која нас повезује.
„То је добро, јер посвећени чланству у Унији бивамо посвећенији сопственом развоју, кроз реформе, али и јачању сарадње, што само по себи може само допринети квалитету односа. Утолико пре што се обе државе суочавају са бројним и уједно заједничким проблемима, попут одласка младих и стручних људи, што постаје и регионални проблем, који би се једино снажнијом сарадњом, пре свега на економском плану, могао превазићи“, казао је Дачић.
Додаје да томе и Србија и Албанија треба да посвете више пажње, као и да је логично и очекивано да се Србија и Албанија међусобно подржавају пред институцијама ЕУ.
Када је реч о сарадњи у економској сфери, Дачић каже да осим повећања робне размене, коју у значајној мери олакшава чланство двеју држава у ЦЕФТА, треба имати у виду значајне неискоришћене потенцијале у конкретним областима, као што су пољопривреда, туризам или телекомуникације.
Министар истиче да Србија континуирано, а посебно од 2014. године до данас, показује спремност и жељу за унапређење односа са Албанијом.
„Јачање политичког дијалога и контаката је од непроцењивог значаја, посебно имајући у виду да су наслеђени проблеми озбиљни и тешки. Као и са свим другим партнерима, Србија остаје опредељена да сва отворена питања решава дијалогом, што није увек исказано и са друге стране“, каже Дачић и примећује да је увођење додатне таксе од 100 одсто на робу из централне Србије и БиХ од стране Приштине, званична Тирана, нажалост, подржала.