И косовску политичку сцену Елмар Брок види без ружичастих наочара.
Он сматра да је свађа између Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја постала неподношљива.
По његовом мишљењу, пише „Дојче веле“, Тачи је спремнији да увиди шта је потребно да се уради да би Косово било ближе Европској унији, па је спремнији на дијалог са председником Србије Александром Вучићем.
„Питање царина је у ствари питање глупости. Постоји неколико партија на Косову са сличним бројем гласова, стално постоји њихов ривалитет, и нико не мисли на то како цела ствар изгледа споља“, каже Брок.
Европски парламентарац опомиње да је за Косово превише велики улог који је у игри да би њени политичари себи могли да приуште тренутно понашање.
„Када видим да се трећина буџета на Косову пуни из европских фондова, онда је исто тако могуће да Европа и Немачка изгубе вољу да то финансирају, ако не виде напредак. Зато се мора препознати неопходност да се иде напред, уместо да у глупој међустраначкој свађи међусобно спречавају да дође до напретка“, каже Брок.
На питање да ли утисак званичног Београда да Брисел преблаго реагује на једностране потезе Приштине има реалну основу, Брок се показује као добар познавалац српског менталитета.
„Наравно, у Србији је чест осећај — не воле нас довољно. Овде се понеко сам себи допада у улози неког ко је занемарен, па тугује. То је стари проблем у историји ове земље. При томе свакако видимо да је Србија одлучујућа земља Западног Балкана. Пође ли нам за руком да Србију развијемо до правне државе и да је интегришемо у Европску унију, то је скоро претпоставка за стабилност целог Западног Балкана. Тако да врло добро знамо колико је Србија важна“.
Брок као искусни политичар види и разједињеност и слабост опозиције као проблем у демократизацији земље.
„Опозиција мора да се концентрише, да превазиђе разједињеност. У оваквим земљама као што је Србија постоји превише политичара који сами себе виде као следећег председника државе. То значи да опозиција има превише генерала, а премало војника“.
Наводи се да Брок зна да националистичка интонација балканским политичарима доноси гласове, али баш зато опомиње.
„Свако мора за себе да одлучи да ли је државник који ће учинити нешто за своју земљу или је популиста којег занима искључиво његова моћ“.
Говорећи о слободи медија, Брок каже да се „јавни сервис и приватне телевизије крећу у том правцу“ и да то није прихватљиво.
Брок, који је и сам био новинар пре одласка у политику, опомиње:
„Они који покушавају да заокруже медијску сцену у своју корист морали би да припазе. На дуже стазе се то неће исплатити, јер људи неће трајно прихватити да им то раде. Једно време то може да функционише, али ће то пре или касније изазвати револт. Влада мора увек знати да је она сутра у опозицији и да јој се таква игра може обити о главу“.
О неспремности неких чланица ЕУ да прихвате нове чланови Европске уније пре него што Брисел спроведе сопствене реформе, Брок нема баш високо мишљење.
„Не може изговор бити наводно сопствено лоше стање да се не прими неко ко је у добром стању“, сматра он.